Klopka - za koga?

VEĆ sutradan, u subotu, jedna žena sa velikim buketom ruža pokucala je na Verina vrata.
- Gospođo, ovo cveće je za vas - rekla je kad je Vera otvorila.
- Ko ste vi i ko šalje ovo cveće?
- Ja sam Tereza. Domaćica sam kod gospodina Karla Krausa. Imate pozdrav od gospodina - reče i pokaza na vizit kartu udenutu u buket. Kraus je hteo da na taj način izgladi incident od juče i strepeo je da Vera ne odbije cveće.
- Pacov je ušao u klopku. Ne smem da ga uhvatim. Čekam te kod druge govornice. Požuri...! - rekla je kratko.
Ubrzo se kod govornice zaustavila nova ”olimpija” i kad je Vera iz polumraka ušla u nju, odmah se udaljila. Uzbuđeno je ispričala majoru Slavku Radoviću kako je došlo do susreta i prepričala mu kako je tekao razgovor i kako joj je Kraus poslao cveće.
Major je bio zadovoljan i pohvalio je:
- Dobro si ovo odradila. Samo vaš razgovor potvrđuje da neko u Generalštabu radi za Nemce. To moramo otkriti. Ti ćeš neko vreme izbegavati susret sa gospodinom, da vidim šta će on preduzeti. Strpljivo čekaj i budi oprezna. O svemu me blagovremeno obaveštavaj i spremi se za nove zadatke.
Vera nije bila malo iznenađena kada je jedne večeri otvorila vrata i videla Krausa, lepo doteranog i otmenog. Stajao je na njenim vratima i u rukama je držao buket cveća, u sjajnu foliju upakovanu bombonjeru i flašu pića. Pozvala ga je da uđe.
Pred polazak predložio joj je da se u nedelju, kada su oboje slobodni, provozaju njegovim kolima, da mu pokaže okolinu. Ona mu ništa nije obećala, ali nije ni odbila.
- Razmisliću, možda bi i meni prijao jedan takav izlet.
- Bićete praćeni - rekao joj je major Radović. - Ti se pretvaraj da si uplašena kad primetite kola koja vas prate. Bio je zadovoljan što je, baš onako kako je on procenio, Kraus preduzeo inicijativu. Sada je davao instrukcije svojoj operativki i žurio da organizuje praćenje vozila nemačkog špijuna.
U laganoj vožnji kroz Beograd Kraus je manevrima prometnim i mirnijim ulicama proveravao da ih neko ne prati. Naravno, odmah je zapazio takozvano japansko praćenje koje se izvodi neprikriveno, s namerom da onaj koji je praćen učini bilo kakvu grešku.
Sledeće nedelje su ponovo pokušali da se provozaju, sada do Novog Sada, ali ponovo su odustali. Primetivši ponovo japansku pratnju, Kraus kod Inđije prekida putovanje i vraća se nazad.
Jedne večeri Kraus šalje Terezu da Veri, sa buketom cveća, preda kraće pisamce kojim je poziva da iste večeri dođe kod njega na piće.
- Gospodin Kraus čeka vaš odgovor.
Vera nije imala vremena da o pozivu obavesti majora Radovića i da traži instrukcije. Morala je sama da odluči, pa je, posle kraćeg premišljanja, odgovorila:
- Recite gospodinu inženjeru da ću doći.
Vešto prikrivajući uzbuđenje, Kraus je ljubazno dočekao gošću, prihvatio njen mantil i zamolio je da uđe u salon. Vera se udobno smestila u fotelju, prebacivši nogu preko noge.

OVERA BUNDOM

- U ZNAK male pažnje što se trudite da mi olakšate samotne dane u ovom velikom gradu, spremio sam za vas skroman poklon. Molim vas za trenutak strpljenja.
Otišao je u jednu od soba i vratio se noseći veliki, bogato opremljen paket. Znatiželjna, Vera mu je pomagala da ga otvori, a oči joj zasijaše kad ugleda prelepu bundu od skupocenog nerca, ruske proizvodnje.
Obukla je bundu i pogledala svoj lik u velikom ogledalu salona - stajala joj je savršeno.
- Čime sam zaslužila ovakav poklon? - pitala je sva uzbuđena.
- Gospođice, ovo je izraz moje male pažnje, znak poštovanja. Vaša lepota je razlog što sam se opredelio za ovu bundu. Vi zaslužujete da se oblačite lepo zato što ste vi lepi.
(NASTAVLJA SE)