Dolijala Četnicima

Piše: Nikola P. Ilić

VERA Pešić je raspoređena na poslovima Gestapoa u Šestom odeljenju BDS.

"Šesto odeljenje otkriva i preseca antinemačke delatnosti i inostrane špijunaže... Najvećim neprijateljima smatrati komuniste, odnosno takozvane partizane i najstrože sa njima postupati. Četnike Draže Mihailovića držati pod kontrolom. Ostali zadaci: razbijanje i uništavanje masonerije, kontrola emigranata, istrebljenje Jevreja, hapšenje pripadnika antifašističkog pokreta i ilegalaca, izvršenje odmazdi, represalija i smrtnih kazni prekih sudova... rukovođenje zatvorima i logorima na Banjici, Crvenom krstu, Smederevskoj Palanci..."

Stalna opasnost pretila je gestapovki, jer su potajno mnogi želeli da je se reše. Zato se kretala oprezno i uvek sa obezbeđenjem. Više puta je izbegla smrt, slučajno, ili zbog pravovremene dojave.

Vera 3. septembra odlazi iz Sijarinske Banje. Opet je obukla šiptarsku nošnju. NJeno obezbeđenje sada sačinjavaju trojica Šiptara, pripadnika SS jedinica.

Na putu kojim su se kretali ka Medveđi čekala ju je postavljena zaseda, deset naoružanih četnika, komandanta Vladimira Jankovića. Blizu raskrsnice, tamo gde se put odvaja za selo Borovac, istrčao je četnik Neđo, podigao pušku na gotovs i komandovao:

- Stoj! Ruke uvis! Svi, svi! Bez oružja, vi pređite tamo - komandovao je "Nemcima".

Pripadnici SS jedinice su ćutke izvršili naređenje. Četnik je prišao fijakeru, otkrio lice bule i viknuo:

- Tebe tražim, Vera! Ruke uvis! Pretražite je i vežite.

Tri dana je preki sud zasedao i bez izvođenja sudskog postupka doneo presudu u kojoj se, između ostalog, kaže:

"...Vera Pešić zbog saradnje sa komunistima i špijunaže u korist Gestapoa, što predstavlja zločin i izdaju počinjenu protiv NJ. V. Kralja Petra Drugog i otadžbine, kažnjava se smrću streljanjem u roku od pet dana..."

Komandant Đurić pripremio je javno streljanje za 15. oktobar u 10 sati i odredio četnike koji će na Suvom rudištu izvršiti egzekuciju.

Četrnaestog oktobra, Vera je, za razliku od ranijih dana, očajna, nervozna i emotivna. Oko podne traži od stražara da je odvedu kod komandanta ili da on dođe u šator. Đurić izdaje naređenje potporučniku Petru Jankoviću da ode da vidi šta ona hoće.

- O, ne! To je toliko važno da samo mogu reći lično komandantu Đuriću i nikome više. Neka on dođe - ponovila je Vera dva puta.

Janković se vratio i obavestio komandanta i ostale članove štaba o njenom zahtevu. Posle ručka Đurić je sam otišao. Nakon pola sata razgovora sa Verom, naredio je da se stražari udalje najmanje na deset metara od šatora i da nikome ne dozvole pristup. Pre svanuća komandant se vratio u štab, probudio potporučnika Petra Jankovića i naredio:

- Ustaj! - Stavi hartiju u mašinu i piši naredbu: "Izvršenje kazne Vere Pešić iz Leskovca odlaže se do oslobođenja zemlje kako bi, kao živi svedok, pred sudom u procesima koji će biti organizovani, autentično svedočila o brojnim izdajama koje su bile protiv otadžbine u zemlji..."

INTERVENCIJE

MNOGI su intervenisali da se ne strelja Vera Pešić. Među prvima nemački vojni zapovednik general Paul Bader i vođa SS policije general August Majsner, preko dr Hermana Nojbahera koji je, preko Milana Aćimovića, održavao vezu sa generalom Dražom Mihailovićem. Da spasu život Veri nastojali su i predsednik vlade general Milan Nedić i ministar unutrašinjh poslova Tasa Dinić, kao i Feldkomandatura 809 iz Niša, Krajskomandantura 867 i ispostava Gestapoa Leskovca...

(NASTAVLJA SE)