Droga kao oružje

Piše: Dragan DŽAMIĆ

KAPETAN Nordin bio je treći američki državljanin sa diplomatskim statusom kojeg je ubila ova grupa. Tome treba pridodati još i seriju od 14 velikih atentata i bombaških akcija u kojima je bilo devet mrtvih i preko stotinu ranjenih američkih i grčkih građana (osobe na službi u američkim bazama, policajci, vladini činovnici, industrijalci, brodovlasnici, policijski doušnici).
Grupa je dobila ime u znak sećanja na studentsku pobunu 17. novembra 1973. godine na atinskoj Politehnici, koju je vojna hunta ugušila krvavo, bukvalno pregazivši tenkovima 46 odnosno 59 studenata, a mecima ranivši 1.100 studenata. Prvo ubistvo članovi grupe izvršili su u Atini 23. oktobra 1975. godine kad su iz neposredne blizine na pragu stana izrešetali Ričarda Veča, šefa stanice u CIA u američkoj ambasadi. Svoje žrtve grupa je uglavnom ubijala pištoljem “kolt M 1911” kalibra 45, američkog porekla, preciznim hicima u čelo, vrat i srce. Međutim, u slučaju Nordina, primenjen je “bejrutski stil” auto bomba napunjen eksplozivom s daljinskim paljenjem.
Grčka policija u istrazi je utvrdila da “17. novembar” u planiranju atentata nije ništa propustio - teroristi su znali pravi identitet pomorskog atašea (posledica “povezanih operacija”?), njegove funkcije, radijus kretanja, navike i sve ostale sitnice potrebne za izvođenje operacije. Eksperti iz grčke obaveštajne službe zaključili su da je Nordin praćen, možda, još od 1985, a kao definitivna meta odabran je nekoliko meseci pre akcije. To dokazuje i sam način izvršenja atentata.
NAIME, da bi usmerili snagu eksplozije na svoju žrtvu, teroristi su u toku noći vrećama cementa opasali “tojotu”, ostavljajući slobodnu samo onu stranu (u vidu levka) pored koje je prošao autom Nordin. “Tojota” je naravno, bila ukradena, bombu su iz prazne vile s druge strane ulice aktivirala dva maskirana čoveka, koji su zatim pobegli na ukradenom motociklu. Iza sebe nisu ostavili nikakve tragove, otiske prstiju, niti bilo šta drugo što bi usmerilo istragu. Sve u svemu, posao je urađen veoma profesionalno.
Kao mogući razlozi za ubistvo Nordina pominjani su razgovori, vođeni u to vreme, o obnavljanju zakupa američkih baza. Međutim, bilo je i onih “dobro obaveštenih izvora” bliskih grčkoj vladi, koji su tvrdili da je ovo bio samo povod, a da se stvarni uzrok nalazio u Nordinovoj ukupnoj obaveštajnoj delatnosti u Grčkoj.
Grčka policija uspela je tek u julu i avgustu 2002. godine (14 godina posle ubistva Nordina) da razbije “17. novembar” i pohapsi mnoge važne članove ove organizacije.
Bivši profesor psihologije na Harvardu dr Timoti Liri, u knjizi “Sećanja” objavljenoj 1996. godine u SAD, otkrio je da je iza istraživanja i eksperimenata sa nekim drogama, na prvom mestu sintetičkim narkotikom LSD, stajala CIA!
- Polovinom pedesetih i početkom šezdesetih godina, kada sam na Univerzitetu Harvard eksperimentisao ovom drogom čiju je primenu na ljudima omogućavala i finansirala CIA, bila je to jedna od najstrože čuvanih državnih tajni. Međutim, 1965. godine jednostavno je zabranjen dalji rad sa LSD i moćnici su od svega “oprali ruke”. Mene su, međutim, optužili za rasturanje tog narkotika (što sam stvarno radio, ne sporim, istovremeno ga ispitijući i na sebi), pa sam osuđen na 67 godina zatvora. U međuvremenu, opet zahvaljujući CIA i njenom veštom manipulisanju, zabranjen mi je pristup i boravak na bilo kojem kontinentu na svetu...
U svojoj knjizi, Liri ne samo da razobličava mnoge dosad vešto skrivane tajne, već otkriva i neke od planiranih akcija koje bi, da se postupilo po već viđenom scenariju, i te kako izmenile svet.
POD terminom “psihodelična revolucija”, Timoti Liri je praktično lansirao LSD. U početku su on i njegove kolege sa Harvarda, a za potrebe CIA ispitivali uticaj ove droge na čovekovu psihu, tačnije na mozak. Polazište je bila Lirijeva teza da se čovečji mozak može reprogramirati i da je to najlakše ostvarljivo baš upotrebom droge. Od početka se, takođe, verovalo da je za to najpodesniji sintetički narkotik LSD, za koji se u to vreme verovalo da je potpuno bezopasan. Proteklih decenija, nažalost, tu zabludu u neškodljivosti dramatično su demantovale desetine hiljada, pre svega mladih, koji su širom sveta umrli upravo zbog uživanja LSD. A to se nastavlja i dalje.
Da li je Liri, sa saradnicima, najzad uspeo da “reprogramira” ljudski mozak, on ništa nije rekao. Međutim, podatak da je CIA odustala od daljih eksperimenata sa ovom drogom (što ne znači da nije nastavljeno sa nekom drugom) upućuje na procenu da je, što se ciljeva CIA tiče, to bio - potuni promašaj.
Početni cilj, međutim, bio je pokušaj da se pomoću LSD i njenog delovanja na volju ljudi neutrališu one političke grupe i pojedinci koji su u Americi proglašeni neistomišljenicima, tačnije protivnicima zvanične (unutrašnje i spoljne) politike Vašingtona. Kako je to bilo vreme poslednjih trzaja “lova na veštice” u SAD, koji je pokrenuo senator Makarti, protivnicima su bili smatrani svi - bez obzira na profesiju, poreklo, boju kože i religiju - koji su imali iole slobodoumnije ideje, pogotovo one levičarske. Istovremeno, pod udar “psihodelične revolucije” trebalo je da dođu i crnačke vođe i crnački pokreti koji su se borili protiv rasne diskriminacije i segregacije.
(Nastavlja se)