Ogledi kontrole uma

Piše: Dragan DŽamić 5.
OSIM nastojanja da se pomoću LSD suzbiju unutrašnji neprijatelji, CIA je nameravala da ovu drogu koristi i za obuzdavanje revolucionarnih pokreta i kretanja širom sveta - obelodanio je Liri, ne precizirajući da li je to ikada pokušano, ako jeste gde i sa kakvim rezultatima.
Ipak, ako je to još nedostupno javnosti, danas više nije tajna da je studiozno rađeno na projektu "MK ultra", šifrovanom nazivu istraživanja Štaba tehničkih usluga u okviru CIA. Reč je o seriji ispitivanja niza hemijskih i bioloških supstanci koje bi mogle postati "borbena sredstva", a zna se i da je Štab, zaista, ispitivao i njihove "ratničke performanse". Ne zna se, samo, da li su opiti bili tek laboratorijski (dakle, eksperimentalni) ili i praktični. Neka iskusta iz Vijetnamskog rata, i sve što je tokom njegovog trajanja koristila američka strana, govore da je tih praktičnih primena bilo. Ako je verovati stručnjacima koji su svojevremeno radili za Štab tehničkih usluga CIA, bilo je planirano, čak i to, da se određene količine LSD pomešaju sa pitkom vodom u nekom gradu i tako kod stanovništva izazove stanje u kojem im više neće biti do toga da se brane."
Ova ideja, koliko je poznato, nije ostvarena, a zašto - takođe nije obelodanjeno. Nema ni neoborivih dokaza (iz potpuno razumljivih razloga, jer se čuvaju kao stroga tajna) da je CIA nekim od "borbenih sredstava", na kojim je radio njen Štab tehničkih usluga, uklonila određeni broj domaćih i inostranih protivnika. O tome se samo nezvanično priča, a u te špekulacije spada i priča da je jedna od planiranih meta mogao biti i kubanski predsednik Fidel Kastro. Međutim, Timoti Liri o tome ništa ne govori u svojoj knjizi.
LIRI u "Sećanjima", istina, pominje Meri Pinšto Majer, "poslednju veliku ljubav predsednika Kenedija", za koju tvrdi da je uživala LSD, te da je "planirala da supruge ili devojke najmoćnijih ljudi učini zavisnim od ove droge". Da li je na tu pomisao došla sama, ili je i ona bila deo eksperimenta iza kojeg je stajala CIA, Liri ne kaže ni reč, ali tvrdi da je "delom zahvaljujući i njemu niz svojevremeno velikih glumačkih imena Holivuda i te kako koristilo LSD".
Pažnju zaslužuje i Lirijeva tvrdnja da je tajni rad sa LSD i drugim narkoticima prekinut 1965. godine, navodno zato što je "dotadašnja tajna o tome provaljena".
Bez obzira na to da li je baš Bela kuća, iz nekih tajnih razloga, zaista naredila da se prestane sa istraživanjima oko LSD, tek, činjenica je da se sva krivica za te eksperimente sručila na Lirija. Odmah je izbačen sa Harvarda i osuđen na, čak, 67 godina zatvora - pod optužbom da je među mladima "propagirao upotrebu LSD". Gde je živeo kada je, posle šest godina provedenih u zatvoru, pušten na slobodu, naučnik ne objašnjava, ali zato kaže da se "nikada nije odrekao daljih istraživanja sa LSD", i da ga je "ispitao na sebi, jer je njegov strastveni uživalac i danas". U "Sećanjima" Liri ne kaže ništa ni o načinu na koji je LSD "pobegao" iz tajnih laboratorija u kojima je ovaj sintetički narkotik ispitivan pod nadzorom CIA.
Istina, Liri ne skriva da je i posle odležane zatvorske kazne zagovarao korišćenje ove droge, ali ni pomena o tome da je, možda, i to bio deo masovnog ispitivanja njenog delovanja. Ipak, priznaje na kraju knjige, da je "trovao mlade", ali samo kao "beznačajni deo velikog mehanizma"!
CIA je postala zainteresovana za kontrolu ljudskog uma i ponašanja još ranih pedesetih godina, kada su počele da kruže priče o novoj metodi zvanoj "ispiranje mozga", navodno sprovođenoj na zarobljenicima u Koreji, Kini, istočnoj Evropi i SSSR. Kao odgovor na to, CIA je započela sa istraživanjem načina upravljanja ljudskom voljom, stavovima i ponašanjem, odnosno "kontrole uma". U tom programu pod tajnim nazivom "MK ultra", CIA je sprovodila eksperimente na ovom polju.
Utrošeni su milioni dolara na istraživanja i eksperimente koji su se izvodili na univerzitetima, istraživačkim centrima, zatvorima i bolnicama za psihijatrijske bolesnike. Godinama su i "ljudski zamorčići", dobrovoljci i "nesvesni subjekti" bili izloženi napadima na psihu - od hipnoza i unošenja droga koje menjaju um, do gubitka sećanja, elektrošokova i mentalnog maltretiranja.
Za rukovođenje projektom "MK ultra" bio je odgovoran Sidni Gotlib, ugledni hemičar iz redova CIA, koji je bio posebno zainteresovan za tada malo poznatu supstancu zvanu "polusintetička droga" ili LSD. Otkrivena od švajcarskog hemičara još za vreme Drugog svetskog rata, LSD je nije bila ispitana tokom pedesetih, kada je projekat "MK ultra` započeo sa radom. NJena očigledna sposobnost da značajno promeni svest čovek fascinirala je Gotliba. Bezbojna, bez mirisa i ukusa, ova droga je bila pogodna za podmetanje u hranu ili piće.
Najzloglasniji eksperiment CIA sa LSD (za koji se zna) odigrao se na jednom sastanku vladinih službenika. Jedan od "nesvesnih subjekata" (kako su označavani neobavešteni učesnici u eksperimentu) bio je niko drugi do Frenk Olson 43-godišnji biohemičar koji je radio u vojnom centru za biološka istraživanja u Fort Detriku, u Merilendu.
Specijalizujući se za bakteriološki rat, centar je uključio i grupu za "specijalne akcije", koja je blisko sarađivala sa naučnicima CIA u stvaranju hemijskih i bioloških agenasa za korišćenje u tajnim operacijama, uključujući i atentate. Olson je bio upravo na visokom položaju u timu za specijalne akcije, ali ga to nije spaslo da izbegne učešće u morbidnom eksperimentu.

(NASTAVLJA SE)