Špijun sa pres legitimacijom

Piše: Dragan DŽamić
PROPIS o zabrani zloupotrebe "sedme sile" donet je zbog toga što se smatralo da obaveštajne agencije obilato koriste mogućnosti koje pruža novinarska profesija. Novinari su svuda tamo gde je kritično, svašta vide i mogu da pitaju, svuda mogu da stignu, u stalnom su kontaktu sa ljudima, događajima i dokumentima. Nije ih lako ni zaustaviti, ni izbaciti. Prosto rečeno, idealni su za obaveštajce saradnike. Kada su na Kapitol holu, krajem februara 1996. kongresmeni priterali uza zid tadašnjeg direktora CIE DŽona Dojča da kaže kako stvari stoje po pitanju poštovanja ovog propisa, Dojč je kazao da CIA shvata duh tog propisa da se novinari i novinarstvo "ne smeju" koristiti za špijunske tajne operacije, ali je dodao da bi i to, kao i svako drugo pravilo, moglo da ima izuzetaka.

Kakvih i kada - insistirali su kongresmeni.

- Pa, recimo takve - odgovorio je Dojč - kada nastupe izuzetne situacije, kada su u pitanju američki životi i vitalni interesi. Recimo, kad teroristi uzmu taoce američke građane, i postoji realna opasnost da će ih pobiti, ili kada neka zemlja ili grupa zemalja zapreti upotrebom oružja za masovno uništenje (nuklearno, hemijsko, biološko). U takvim slučajevima, novinari bi mogli da budu od dragocene pomoći.

- Razumem nezadovoljstvo novinarske zajednice, ali kad se nađe pred situacijom - život ili smrt, CIA može da razmotri mogućnost korišćenja novinara u špijunskoj operaciji - izgovorio je direktor CIA DŽon Dojč pred članovima senatskog Komiteta za bezbednost, prilikom podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja o pretnjama koje ugrožavaju naciju". Dojč je tada objasnio da se ne radi samo o tome da CIA ima mogućost da angažuje profesionalnog novinara kao agenta, već i da odobri profesionalnom obaveštajcu da se zvanično predstavlja kao novinar. Isti princip može se primeniti i na sveštenstvo i pripadnike humanitarnih i mirovnih misija (otuda i zloupotreba humanitarnih i posmatračkih misija UN i OEBS u Iraku, Bosni i na Kosmetu), kao i na biznismene i stručnjake iz raznih oblasti.

IZJAVE direktora CIA DŽona Dojča odmah su izazvale oštre reakcije u američkoj javnosti, posebno među novinarima. Tako je predstavnik mreže CNN Tom DŽonson zathevao da ubuduće ni u kom slučaju novinari ne treba da pokrivaju špijunske akcije. Razlog je bio što su takve manipulacije od strane CIA već mnogo puta naškodile novinarima poslatim u antiamerički nastrojene zemlje, jer su ih tamo sumnjičili, pa i optuživali kao špijune, zbog čega su neki novinari i smrtno stradali.

Ted Kopel, legenda američkog novinarstva i voditelj popularne emisije "Najtlajn" TV mreže Ej-Bi-Si energično se tada usprotivio i samoj ideji da CIA zadrži zakonsko pravo da novinare koristi za svoje tajne operacije. On je izrazio strahovanje (prisutno i kod mnogih drugih ljudi) da će CIA, bez obzira na to šta budu odlučili Senat i Kongres, nastaviti da svoje operativce "proglašava novinarima", obrazlažući to maglovitim i nejasnim tvrdnjama da je reč o "akciji od izuzetne nacionalne važnosti".

I verske organizacije, crkva, mediji i ostale institucije u SAD tražile su tada od Dojča da CIA prestane sa "izuzecima" jer je postalo vidljivo da samo postojanje "izuzetaka" u inostranstvu stvara privid da su svi američki novinari i humanitarni radnici zapravo - agenti CIA.

Braneći se od talasa reagovanja i optužbi, direktor CIA DŽon Dojč je ponovio da "ne može isključiti mogućost da američki novinari, sveštenici ili mirovni i humanitarni aktivisti i dobrovoljci neće biti angažovani u tajnim operacijama", ali je i obećao da će "o svakoj odluci CIA da za ovu vrstu operacija koristi usluge neprofesionalaca biti obavešteni predsednik SAD, kao i savetnik za nacionalnu bezbednost, pošto je reč o osetljivim akcijama".

DIREKTOR CIA Dojč je tada (21. jula 1996) pred članovima senatskog Odbora za obaveštajne aktivnosti priznao da lično nije imao potrebe da pravi izuzetke po ovom pitanju (znači da nije koristio novinare u špijunske svrhe) - otkako je maja 1993. godine postavljen za direktora CIA, niti "zasada ima nameru da to čini".

Za razliku od Dojča, Robert Gejts, jedan od američkih "obaveštajnih vukova", koji se na čelu CIA nalazio od novembra 1991. do januara 1993. godine, priznao je da je u tom periodu "učinio nekoliko izuzetaka - i to samo kad se radilo o neposrednoj opasnosti po američke interese i građane".

Još jedan bivši direktor CIA admiral Stensfild Tarner, u razgovoru sa novinarem ruskog časopisa "Soveršeno sekretno", u novembru 1996. godine, na pitanje šta misli o angažovanju novinara za potrebe CIA, rekao je sledeće:

- Postoje dva aspekta. Može li saradnik CIA raditi pod plaštom novinara? I drugo: Možemo li moliti novinare da nam dostavljaju informacije. Moj odgovor na oba pitanja jeste: Ne! Doduše, postoje izuzeci u trenucima vanrednih situacija. Na primer, kada su naši postali taoci u Iranu, rešili smo da nam jedan novinar pomogne da odredimo mesto gde se oni nalaze. Iskreno mislim da mnogi razgovori na tu temu nisu uvek imali pravu osnovu. Ali, nema čoveka u KGB koji ne misli da mi novinare koristimo za to. Nema nikog u CIA koji ne misli da je "pravda" nafilovana špijunima. Ali, kada smo mi visoko uzdigli slobodu štampe, smatrao sam neophodnim da se pridržavam pravila da ne uvlačimo novinare, koje sam nasledio od svog prethodnika DŽordža Buša. Uneo sam ispravku na račun izuzetaka i rešenje sam mogao jedino ja da donesem. Smatrao sam da sebi ne treba da vezujem ruke.

- Ima li danas agenata CIA koji rade pod plaštom novinara?

- Mislim, ne! Mogu da pretpostavim, ako toga ima, onda je to samo način da se prodre u neku, da kažem, neprijateljsku zemlju i to je jedini način da se tamo ode.

(Nastavlja se)