Slučaj agenta Blisa

Piše: Dragan DŽamić
DŽON Dojč je smatrao "nerazumnim da se CIA unapred odriče mogućnosti da mudro koristi izvore informacija" kao što su, na primer, one koje se odnose na sudbinu američkih talaca, a "do kojih, zbog prirode posla svojih veza, mogu doći samo novinari". U takvim slučajevima, smatra Dojč, predsednik i nacija očekuju da CIA upotrebi sva raspoloživa sredstva da otkrije i spreči događaje.

Izgleda da je Dojč bio dosta ubedljiv, jer su i članovi senatskog Odobra bili skloniji logici CIA pa se tako potpredsednik Odbora, demokratski senator iz Nebraske Bob Keri usprotivio bilo kakvom pokušaju da se "ograniči pravo CIA na izuzetke" uz pomalo frazersko upozorenje da "niko nema pravo da bilo kom patriotski orijentisanom Amerikancu zabrani saradnju sa CIA".

Svestan da javna debata o tajnim akcijama CIA postaje sve "užarenija" i da počinje da deli naciju, direktor Dojč je predložio kompromisno rešenje: pre nego što direktor ili zamenik direktora CIA odluče da u skladu sa odobrenim "izuzećem" angažuju nekog van redova Agencije, angažovanje mora da odobri senatski Odbor, a potencijalni kandidat iz redova novinara ili "drugih" moraće da prođe strog test.

To je bilo 1996, a kakvo je trenutno stanje po pitanju poštovanja zabrane o zloupotrebi novinara, sveštenika i humanitaraca u obaveštajne poslove za potrebe CIA ali i ubacivanju operativaca CIA u novinarske i humanitarne timove, grupe biznismena, teško je reći. Ako se zna da su posle terorističkih napada na NJujork i Vašington 11.septembra 2001. godine sve obaveštajne i bezbednosne agencije u SAD dobile odrešene ruke i mogućnost korišćenja svih sredstava u zaštiti nacionalne bezbednosti, onda nije teško pretpostaviti da su novinari, humanitarci, biznismeni i obaveštajci ponovo na istom zadatku. Kako ih samo razlikovati?

Do sada je zabeležno nekoliko slučajeva u kojima su američki obaveštajci ili poslovni ljudi i biznismeni na obaveštajnom zadatku, otkriveni i optuženi u stranim zemljama za špijunažu. Najilustrativniji je, slučaj Ričarda Blisa (29) inženjera za telikomunikacije koji je uhapšen 25. novembra 1997. u Rostovu na Donu (Rusija), zbog sumnji da se bavio špijunažom. Blis je radio u kompaniji Kvalkom koja proizvodi telekomunikacionu opremu, a koja je obezbeđivala Rusiji moderne sisteme telekomunikacije u projektima u Čeljabinsku, Rostovu i Moskvi.

U saopštnju Federalne službe bezbednosti (FSB Rusije), tvrdilo se, međutim, da je Blis obavljao topografska ispitivanja sa velike udaljenosti pomoću ilegalno uvezenih satelitskih risivera i da je pribavljao tajne informacije o izvesnim "zabranjenim" zgradama u području Rostova. Konkretno, koristio je uređaj GPS (sistem za globalno poziciranje), kojim je merio jačinu radio signala od centralnog komunkacionog prenosnika.

Naravno, to nije ništa sporno, to je sastavni deo Blisovog redovnog posla, ali su, izgleda, ruski kontraobaveštajci otkrili (ili posumnjali) da je Blis izašao van granica svojih aktivnosti i da se upustio u prikupljanje obaveštajnih podataka. Na pitanje da li je Blis mogao da bude špijun bez znanja Kvalkoma, Dan Peg, potpredsednik ove kompanije je odgovorio: "Kaže se nikad ne reci nikad, ali ja smatram da je to apsolutno nemoguće". Portparol FSB Aleksandar Zdanovič je izjavio povodom pritvaranja Blia, da žali što se i posle hladnog rata obavlja špijunaža protiv Moskve i da većina prijavljenih slučajeva spada u oblast industrijske špijunaže. "Rad obaveštajne i kontraobaveštajne službe praktično nije prestao i svaka zemlja koristi specifične metode za odbranu nacionalnih itneresa", rekao je Zdanovič.

Naravno, iz američke ambasade u Moskvi su tvrdili da Blis "sigurno nije špijun", podsećajući da je jedan Amerikanac sa Vest Pointa takođe nakratko pritvoren u sličnom slučaju 1995. godine, dok je obavljao ispitivnja životne sredine, ali da je ubrzo pušten.

Posle nekoliko dana intenzivnih pregovora na relaciji Moskva - Vašington i telefonskog razgovora između američkog potpredsednika Al Gora i ruskog premijera Viktora Černomirdina, ruske vlsti su 6.decembra 1997. pustile Ričarda Blisa iz zatvora uz kauciju i naredile mu da napusti zemlju. Tako se, veoma brzo, okončao jedan špijunski skandal koji je dobio veliki publicitet, ali koji, ima se utisak, nije ostao razjašnjen do kraja. Da li je Blis zaista špijunirao, ili je bez razloga uhapšen? SAD su optužile Rusiju da je učinila presedan hapseći radnika jedne američke firme koja izvodi važan projekat izgradnje telefonske mreže u Rusiji.

Hapšenje Blisa predstavljalo je prvi takav slučaj od okončanja hladnog rata. Kao svojevrsno upozorenje Rusima da takvi slučajevi više ne bi trebalo da se ponavljaju, američki zvaničnici su uputili Moskvi i upozorenje da bi zbog takvog ponašanja ruskih vlasti Amerikanci mogli znatno da smanje ulaganja u rusku privredu. Možda je upravo ovo upozorenje o smanjenju ekonomske pomoći Rusiji predstavljalo osnovni razlog da ruske vlasti pređu preko svega i odustanu od daljeg insistiranja na utvrđivanju Blisove odgovornosti za špijunažu. To je najbolja potvrda da se odnos snaga na globalnom nivou bitno promenio.

(NASTAVLJA SE)