Enigma - treći čovek

U pregovorima bezbednosnog karaktera između Izraelca i Palestinaca prisutan je i treći čovek, to je agent CIA. Odlučujuća uloga američke obaveštajne agencije na Bliskom istoku, Hapšenje i proterivanje Ričarda Blisa nije, međutim obeshrabrilo američke obaveštajce da nastave sa svojim aktivnostima na tlu Rusije, pa su usledile nove neprijatne situacije. Naime, u aprilu 2002.godine ruska FSB onemogućila je pokušaj operativaca CIE da se domognu tajnih dokumenata u vezi najnovijih tehničkih dostignuća u razvoju ruskog naoružanja, kao i dokumenata sa podacima o vojno tehničkoj saradnji Rusije i zemalja tzv. zajednice nezavisnih država.

Američki špijuni upalisu u klopku prilikom pokušaja da za svoje namere angažuju (vrbuju) službenika - specijalistu zaposlenog u jednom od strogo kontrolisanih objekata ruskog Ministarstva odbrane. U saoptšenju FSB izdatim ovim povodom, navedeno je da su na delu uhvaćeni agenti CIE koji su pod maskom diplomatskih službenika delovali u Rusiji i još jendoj zemlji ZND. Reč je bila o službeniku CIE Dejvdiu Robertsonu i trećem sekretaru Konzularnog odeljenja ambasade AD u Moskvi - Jundžci Kisindžer. Ustanovljeno je da je Dejvid Robertson "održavao konspirativne susrete sa ruskim državljaninom u inostranstvu", a da su Amerikanci na teritoriji Rusije vezu održavali koristeći tajna mesta (javke) i pošiljke. Upravo taj deo aktivnosti realizovala je Jundži Kisindžer.

Iako su postojali dokazi o njihovoj špijunskoj aktivnosti, operativci CIE nisu zadržani u pritvoru. Jundži Kisindžer je odmah napustila Moskvu, a posle nekoliko dana to je učinio i Robertson. Izgleda da su i ovoga puta "dobri partnerski odnosi" između Rusije i SAD i "viši interesi" (ekonomski) bili presudni da se incident završi proterivanjem operativaca CIE. Po svemu sudeći, sve je dogovoreno u Madridu, gde su se baš u trenutku otkrivanja američkih špijuna vodili pregovori između državnog sekretara SAD Kolina Pauela i ruskog šefa diplomatije Igora Ivanova, kojima je prisustvovao i ambasador SAD u Moskvi Aleksandar Veršbou.

U akciji palestinskog bombaša - samoubice na jerusalimskoj pijaci 30. jula 1997.godine, poginulo je 16 ljudi a na desetine je bilo povređeno. Istražujući pozadinu ovog krvavog događaja i osobe i organizacije koje su iza toga stajale, izraelske i palestinske vlasti saglasile su se, nekoliko dana kasnije u Jerusalimu, da će sve što saznaju o samoubilačkom napadu saopštiti na sastancima tročlane komisije, u kojoj je pored izraelskog i palestinskog predstavnika, treći član bio niko drugi do šef stanice CIE u Tel Avivu! Ovaj mehanizam, koji je utanačio američki bliskoistočni posrednik Denis Ros, omogućio je SAD da preuzmu ulogu vrhovnog arbitra u sukobu između Izraelaca i Palestinaca koji je eskalirao posle bombaškog napada.

Dogovoreno je da se identitet šefa stanice CIA Tel Aviv ne objavljuje niti da se on pojavljuje u javnosti, već da svoje procene o stepenu saradnje palestinsko-izraelske strane u jačanju bezbednosti i uspostavljanju mira, saopštava direktno američkom ambasadoru u Tel Avivu Martinu Indaku i direktoru CIE DŽordžu Tenetu. Oni su to prosleđivali američkom državnom sekretaru Madlen Olbrajt a ona predsedniku Klintonu. Viši funkcioner Klintonove administracije ovim povodom je objasnio kako će američki obaveštajci nastaviti svakodnevnu saradnju s obaveštajnim službama Izraela i Palestinaca i kad se istraga oko bombaškog napada okonča.

"Idealno bi bilo da se bezbednost osigurava kontinuitetom saradnje. Ali ne mogu da budem siguran da li će šef stanice CIA u Izraelu igrati takvu ulogu večno", izjavio je američki diplomata. Naravno, nije igrao takvu ulogu večno, ali je nije ni okončao tako brzo kao što su neki pretpostavljali.

Kada je u oktobru 1998. godine u Istočnoj sobi Bele kuće potpisan mirovni sporazum između Izraela i Palestinaca prema odbredbama "Vaj river memoranduma", jedna stolica u punoj sali za svečanost ostala je prazna. U nju je trebalo da se smesti direktor CIA DŽordž Tenet, jer je Agencija imala velike zasluge u uspešnom vođenju mirovnih pregovora u izletištu Vaj i za potpisivanje sporazuma kao krune tog rada. Ali, šef najmoćnije tajne službe na svetu izabrao je da ostane podaleko od prejakih reflektora domaće i svetske javnosti. Po završetku samita u Vaju otišao je do sedišta CIE u Lengliju kod Vašingtona.

DŽordž Tent i CIA igrali su i igraju značajnu ulogu na Bliskom istoku još od 1996.godine, ali se o tome u javnosti skoro ništa nije znalo. U nizu "prikrivenih operacija CIA je, koristeći sve veze i sa izraelskom i sa palestinskom obaveštajnom službom, nastojala da kao posrednik poveže njihove antiterorističke aktivnosti. U tome je imala određenih, iako nezadovoljavajućih uspeha. Tenet je putujući u više navrata u tajnosti u Jerusalim i na Zapadnu obalu organizovao uvežbavanje palestinskih obaveštajaca u tajnoj bazi smeštenoj u Severnoj Karolini. Zajedno sa svojim potčinjenim, šefom stanice CIE u Tel Avivu rešavao je sve ozbiljnije sporove između izraelske i palestinske strane.

Prema odredbama "Vaj river memoranduma" CIA je po prvi put izašla iz senke na svetlo dana i na otvorenu scenu svetske diplomatije, postajući tako odgovorna za kontrolu i verifikaciju najosetljivijih odredaba ovog sporazuma. Iako se u memorandumu nije direktno i otvoreno navodilo ime CIA znalo se da je Agencija dobila ulogu "posrednika" pa i "sudije" koji ima pravo da hapsi osumnjičene teroriste, aktivno uečstvuje u njihovom ispitivanju i predlaganju visine kazne ukoliko se utvrdi njihova krivica.