Agent glavni svedok

Piše: Dragan DŽamić
USVOJENIM sporazumom osnovani su američko-palestinski i američko-izraelski komitet. Prvi je imao zadatak da "svake dve nedelje analizira korake koji su preduzeti kako bi se eliminisali pozivi na terorizam i onemogućila podrška strukturama koje planiraju, finansiraju, snabdevaju i podstiču terorizam", dok je drugi komitet trebao da "pomogne i podstakne saradnju u sprečavanju krijumčarenja oružja i eksploziva u oblasti pod palestinskom jurisdikcijom".

Iako sporazum iz Vaja nije dugo trajao, jer su izraelsko palestinski sukobi obnovljeni 2000. godine, ipak je specifičan po tome što je CIA uložila priličan napor u postizanju kompromisa oko usvajanja sporazuma, čime je prešla sa terena špijunaže i tajnih operacija na teren međunarodne diplomatije, što je krajnje neobično za jednu špijunsku organizaciju. Ali, CIA je po mnogo čemu postala poznata i osobena, pa i po ovoj ulozi, koja je, u svakom slučaju, bila pozitivna i korisna.

O tome je govorio i tekst objavljen u oktoru 1998. godine u pariskom "Figarou" iz pera novinara Filipa Želieja i Žan-Žaka Mevela: "Mirovni proces je poput droge. Kada ga jednom okusite, teško ga se možete rešiti, što se najbolje može videti po predsedniku Bilu Klintonu koji je tokom šest dana bio potpuno obuzet diplomatskim ekvivalentom pijačne svađe. Postoji opasnost da na tom putu izgube i dušu kao što se to desilo svemoćnoj CIA koja je, protivno svojoj volji, napustila špijunski zanat i postala mirovni sudija".

ŠEF filijale u Tel Avivu je verovatno želeo da ostane pri svojoj misiji "klasičnog" obaveštavanja i, što je jako važno, da radi inkognito. Traganje za nekom formom života koja bi odgovarala Izraelcima i Palestincima gurnula ga je na radikalno medijatizovanu diplomatsku scenu. Ovaj čovek bez lica postao je glavni očevidac svakog mogućeg kompromisa između Mediterana i Jordana.

Na plantaži Vaj, direktor Agencije DŽordž Tenet - kome je najverovatnije priskočio u pomoć špijunski šef iz Tel Aviva - uvek je u blizini Medlin Olbrajt i Bila Klintona. "Kad stvar krene naopako, profesionalci tame ostaju hladnokrvni", kaže jedan bivši funkcioner Stejt departmenta.

CIA je navikla na suptilne igre utroje i nastavlja tamo gde diplomatija počinje da posustaje. Osamdesetih godina CIA je destilisala svoje informacije, čas Iranu, čas Iraku, kada je izgledalo da će jedna strana naneti sudbonosni udarac onoj drugoj. Godine 1990. Robert Gejts, tadašnji šef CIA, često je putovao između Islamabada i NJu Delhija, noseći strogo poverljiva dokumenta u pokušaju da spreči izbijanje sukoba u Kašmiru. Na Bliskom istoku, plan Bele kuće će još više potencirati ovu ulogu posrednika, CIA će postati arbitar u jednom veoma osetljivom pogađanju u skladu sa kojim svaki dodatni pedalj palestinske autonomije zavisi od konkretnih antiterorističkih mera. Ovim ugovorom, filijala u Tel Avivu - replika Mosadovog ogranka u Vašingtonu - ne zadovoljava se protokom informacija ili opremanjem i treningom mlade palestinske policije. Ona brižljivo knjiži svaki napor koji jedna i druga strana ulažu. Tako je od špijuna postala pisar na kojeg se svaljuju kritike svih strana u procesu.

Uz njeno posredovanje, u decembru 1997. utanačen je "Memorandum o bezbednosti". Arafat ga je prihvatio, a Netanijahu odbacio, javno dezavuišući svoje generale koji su pristali na princip "reciprociteta" u odnosu na nasilje, bilo da je ono delo Palestinaca ili izraelskih kolonista. U julu, CIA je podnela Arafatu novu verziju ugovora, koja je sačinjena na zahtev Izraela. Ovaj put, šef palestinske vlasti ga je odbio. Od tada, DŽordž Tenet kao da je postao "zavisnik ove igre". Često putuje u region i postaje nezamenljiv posrednik u Vaju.

Neki od zahteva premijera Netanijahua predstavljaju visok politički rizik za Arafata kao što su disciplinovanje islamističkog pokreta Hamas i ekstradicija svih Palestinaca osumnjičenih za terorističke aktivnosti izraelskim vlastima. Čak i Karmi Gilon, bivši šef Šin Beta (izraelske bezbednosti), smata da je jedan takav zahtev "nemoguć".

Svojom arbitražom, CIA je postala talac političke igre. Posle odbacivanja prvog memoranduma, jedan od odgovornih u Šin Betu dao je sledeći komentar: "Sjedinjene Države su pokušale da uspostave poverenje i to je išlo previše dobro. Očigledno da ova vlada odbija da prihvati da Palestinci evoluiraju u dobrom smeru što se terorizma tiče".

Manje je poznato da se u pozadini potpisivanja mirovnog izraelsko-palestinskog sporazuma iz Vaja nalazila jedna špijunska afera - slučaj izraelskog špijuna DŽonatana Polarda. Naime, direktor CIA DŽordž Tenet je zapretio svojom ostavkom i povlačenjem iz mirovnih pregovora kad je saznao da je izraelski premijer Netanijahu uslovio Polardovim puštanjem na slobodu potpisivanje sporazuma s Arafatom i Klintonom u Beloj kući.

(NASTAVLJA SE)