Operacija rušenja Sadama

Piše: Dragan DŽamić
DŽONATAN Polard analitičar američke vojne mornaričke obaveštajne službe, za 18 meseci svoje špijunske saradnje sa prijateljskom zemljom Izraelom (1984 - 1985), prodao je ne samo gomile poverljivih podataka vezanih za pojedine države već i čitavu strukturu satelitskog nadziranja i komunikacionih sistema za prisluškivanje (ceo jedan priručnik poznat u obaveštajnom žargonu kao "Biblija"). Povrh svega, dostavio je Izraelcima i planove američkog napada na SSSR (tada još ceo) i podatke o sovjetskim oružanim sistemima.

Poverljive informacije Polard je slao u takvim količinama da je izraelski Mosad bio prinuđen da zakupi jedan bezbedan stan u Vašingtonu, opremivši ga najmodernijim fotokopir-mašinama i fotografskom opremom gde su presnimavana dokumetna. Pretpostavlja se da je Izrael jedan deo materijala dobijenog od Polarda preprodavao Moskvi u zamenu za dopuštanje ruskim Jevrejima da se isele u "zemlju otaca".

Pripadnici CIA i FBA i ostalih službi zaduženih za bezbednost energično su branili stav kako Polardu, Amerikancu koji je špijunirao za Izrael, osuđenom na doživotnu robiju, nikad ne bi trebalo podariti slobodu, iako je tajne informacije slao (prodavao) prijateljskoj i savezničkoj državi. Ali krajnja desnica u Izraelu uporno je zahtevala njegovo puštanje, pa je premijer Netanijahu pokretao ovo pitanje prilikom svakog susreta sa Klintonom. Za vreme završnice pregovora u Vaju Netanijahu je objasnio Klintonu da mu je neophodno Polardovo oslobađanje - i zajednički povratak avionom u Izrael - kako bi obezbedio neophodnu podršku desnog krila njegove koalicije za mirovni sporazum koji će potpisati sa Arafatom. Drugim rečima, DŽonatan Polard na slobodi u zamenu za potpisivanje mirovnog sporazuma.

DIREKTOR CIA DŽordž Tenet, međutim, bio je svestan da će se suočiti sa pravom pobunom među pripadnicima tajnih službi u SAD ukoliko se, kao član pregovarčkog tima u Vaju, saglasi sa oslobađanjem čoveka koji je svojom špijunskom delatnošću, i to u kratkom roku, naneo velike štete nacionalnoj bezbednosti, po mnogima čak neprocenjive štete. Tenetu je u pomoć priskočilo i 60 senatora koji su uputili Klintonu kategoričan zathev da Polarda zadrži iza rešetaka. Predsednik Klinton je, na kraju, izložen ovim pritiscima odbio zahtev izraelskog premijera, ali je obećao da preispita ponovo ceo slučaj "Polard", što je bilo treći put u razmaku od pet godina. Ali, u svetu špijunaže važe nemilosrdni, nepisani zakoni za izdajice, pa se DŽonatan Polard i dalje nalazi iza zidina strogo čuvanog zatvora Batner u Severnoj Karolini.

Napredujući "korak po korak" ka svom cilju - svrgavanju Sadama putem vojne invazije na Irak, američki predsednik DŽordž Buš je početkm 2002. godine potpisao naredbu kojom se CIA obavezuje da sprovede tajnu operaciju u cilju zbacivanja Sadama Huseina, uključujući i njegovu fizičku likvidaciju. Ovaj tajni program obuhvatio je i korišećnje američkih oružanih snaga. U direktivama izdatim CIA navodi se pružanje pojačane podrške opozicionim grupama i snagama izvan i unutar Iraka, uključujući novac, oružje, obuku, opremu i obaveštajne informacije. Kao jedna od mogućnosti navodi se i raspoređivanje pripadnika "tajne armije" CIA i američkih specijalnuih snaga na teritoriji Iraka, po istom scenariju kakav su ranije primenili u Avganistanu.

U tom cilju, zadatak operativaca CIA bio je da identifikuju ciljeve, pojačaju obaveštajne aktivnosti na tlu Iraka i izgrade veze sa eventualnim budućim liderima i grupama na pripremi preuzimanja vlasti posle obaranja Sadama Huseina. CIA se, naravno, vrlo disciplinovano držala naređenja predsednika Buša i ozbiljno je prionula na posao.

SREDINOM decembra iste 2002. "Los Anđeles tajms" je na naslovnoj strani objavio da su Sjedinjene Države u tajnosti obnovile saradnju sa Kurdima (ta saradnja nikad nije ni prekidana) na severu Iraka i da se američki obaveštajci već mesecima nalaze na tom području radi pripreme za invaziju na Bagdad. Pored ostalog, montirali su prislušne sisteme radi praćenja i snimanja svih vrsta radio i elektronske komunikacije, ali su istovremeno tragali i za članovima islamske ekstremističke grupe Ansar al islam (Pristalice islama) za koju se tvrdilo da je povezana s Al kaidom.

Centri u Kurdistanu, u kojima su boravili obaveštajci CIA i američkih specijalnih snaga, nalazili su se u Arbilu, Dohuku i Sulejmaniji. Uz pomoć kurdskih gerilaca, Amerikanci su popravljali aerodrome u ovom regionu. Najznačajniji je bio onaj u Bajreliju, koji je osposobljen i za sletanje velikih transportera tipa "C 130 herkules". Američki specijalci iz redova "zelenih beretki" i mornaričkih "foka", obučavali su Kurde u izvođenju diverzantskih i obaveštajnih akcija protiv iračke armije. Dakle, ratna mašinerija je već bila u zamahu.

Početkom jula 2002. godine, lider Kurdistanske demokratske partije Masud Barzani je, posredstvom funkcionera CIA, boravio u Vašingtonu, gde je s visokim predstavnicima administracije razmatrao pitanja vezana za "budućnost" Iraka. Barzani je, naime, zastupao stav da njegovi ljudi neće učestvovati u bilo kakvim operacijama dok ne vidi "koja je alternativa režimu Sadama Huseina".