Izdaja po tarifi

Piše: Dragan DŽamić

SADAMA Huseina su izdali i njegovi bliski rođaci - visoki vojni komandanti koje je vrbovala CIA. Prvi je lider Republikanske garde general Maher Sufijan al Tikriti, koji je posle dogovora sa Amerikancima naredio svojim vojnicima da ne brane Bagdad. Američke snage su 8. aprila 2003, uoči pada iračkog glavnog grada, kada je bagdadski aerodrom već bio zauzet, saopštile da je Sufijan al Tikriti, pomoćnik Sadamovog sina Kusaja, mrtav, ali to je bila lažna vest. Istina je bila da se general Al Tikriti godinu dana ranije dogovorio sa Amerikancima da 100.000 pripadnika elitne Republikanske garde ne brani Bagdad, a da zauvrat on i njegova porodica, u slučaju napada, u najvećoj tajnosti budu prebačeni avionom u neku američku vojnu bazu.
Pored Sufijana, sa Amerikancima se nagodio komandant Fedajina, kao i drugi Sadamov rođak, Ali Abdel Rašid al Tikriti, koji je obaveštavao angloameričku koaliciju o kretanju iračke vojske.
Ali, tu nije bio kraj izdajama u redovima Sadamovih saradnika. Jake snage američke vojske, uz upotrebu helikoptera i oklopnih vozila, opkolile su 22. jula 2003. godine u gradu Mosulu, na severu Iraka, jednu vilu i posle žestoke, višesatne pucnjave likvidirale su dvojicu sinova Sadama Huseina - Udaja i Kusaja. Informaciju o lokaciji gde se skrivaju Amerikancima je dostavio niko drugi do Navaf Zejdan Muhamed, Sadamov brat i vlasnik vile u kojoj su se Udaj i Kusaj krili. Potkazivač je tako zaradio 30 miliona dolara, jer je američki državni sekretar Kolin Pauel odobrio nagradu od 15 miliona dolara osobi koja pomogne u hvatanju bilo kojeg od dva sina bivšeg iračkog predsednika. Za glavu Sadama Huseina obećana je nagrada od 25 miliona dolara.
VERUJE se da će posle ubistva Sadamovih sinova, Navaf Zejdan Muhamed sa porodicom biti smešten u Americi, gde će dobiti obećani novac, promeniti ime i trajno se nastaniti. Tako se još jednom, na delu, potvrdilo staro operativno pravilo CIA da "na svetu ne postoji ništa što se novcem ne može kupiti i strahom srediti".
Nagrada od 30 miliona dolara, isplaćena Navafu za izdaju sinovaca je 15 puta veća od do tada najveće sume koju su SAD isplatile za pomoć u pronalaženju neke osobe. Pre toga Stejt department je isplatio dva miliona dolara osobama koje su omogućile 1995. godine hvatanje u Pakistanu Ramzija Jusefa, koji je zatim izručen i osuđen u SAD za učešće u prvom napadu na Svetski trgovinski centar u NJujorku 1993. godine. U periodu posle toga, dakle od 1995. godine Stejt department je platio još oko 10 miliona dolara osobama koje su pomogle u hapšenju lica osumnjičenih za terorizam za kojima su SAD tragale. Te nagrade obično iznose do 5 miliona dolara, ali američki državni sekretar ima pravo da ih poveća.
Za pomoć u pronalaženju Osame bin Ladena, vođe terorističke organizacije Al kaida, koju SAD smatraju odgovornom za terorističke napade u septembru 2001. godine, nudi se, kao i za Sadama Huseina, nagrada od 25 miliona dolara.
Doduše, sudbina Sadama Huseina bila je nepoznata, jer iako je svrgnut sa vlasti i vojno poražen, tada još nije bio uhapšen niti je pronađeno njegovo telo. To Amerikancima nije smetalo da odmah krenu u stabilisanje stanja i formiranje posleratne iračke vlade, u skladu sa principima koje su sa opozicionim grupama već ranije dogovorili. Odmah su se pojavila i reagovanja koja su isticala da ovo nije bio prvi put da Vašington odigra glavnu ulogu u toj zemlji. CIA je bila umešana u dva državna udara u Iraku za vreme najmračnijeg perioda Hladnog rata, uključujući i puč iz 1968, koji je Sadamu Huseinu utro put do vlasti!
Rodžer Moris, bivši zvaničnik Stejt departmenta i član Saveta za nacionalnu bezbednsot iz vremena predsednika DŽonsona i Niksona, otkrio je 20. aprila 2003. da je CIA 1963. godine dve godine posle neuspelog pokušaja SAD da obori tadašnju kubansku vladu, na čelu sa Fidelom Kastrom, pomagala da se organizuje krvavi udar u kojem je svrgnuta prosovjetska iračka vlada generala Abdela Karima Kasema. "Kao i u Iranu 1953. godine, uglavnom se radilo o američkom novcu, čak i o američkom učestvovanju na terenu", izjavio je Moris, podsećajući na državni udar u Iranu i povratak šaha koga su tada podržale SAD.
KASEM, koji je dozvolio iračkim komunistima da budu na odgovornim mestima u vladi je ubijen, i država je završila u rukama partije BAAS. U to vreme, Sadam Husein, operativac partije BAAS, studirao je prava u Kairu, jednom od mesta s akojih je CIA planirala irački državni udar. Prema Morisovim rečima, Sadama, koga je predsednik SAD DŽordž Buš nazvao jednim od "najbrutalnijih diktatora", bio je na platnom spisku CIA! Pet godina kasnije, 1968. godine, CIA ohrabruje pobunu untuar partije BAAS, koju predvodi Sadam Husein i Ahmed Kasan al Bakr, koji će 1979. predati vlast u ruke svog ambicioznog štićenika Sadama.
"To je bio režim kojem su, nesumnjivo, kumovale SAD", smatra Moris i dodaje da je uloga koju je CIA imala u Iraku bila "primarna".
Portparol CIA je odbio da kometnariše Morisove tvrdnje o umešanosti Agencije u iračke državne udare, ali je izjvio da je tvrdnja kako je Sadam Husein primao platu od agencije "potpuno smešna".
Posle višemesečne potrage, američke trupe uhapsile su Sadama Huseina 13. decembra 2003. godine u podrumu na jednoj farmi u blizini njegovog rodnog grada Tikrita. Bio je zarastao u kosu, bradu i vidno zapušten. Nimalo nalik na onog diktatora koji je više od dvadeset godina čvrsto i surovo vladao Irakom i vodio tri velika rata: protiv Irana i dva protiv američko koalicionih snaga (1991. i 2003). Trenutak hapšenja Sadama Huseina značio je i kraj trinaestogodišnjih pokušaja i tajnih operacija CIA da se on ukloni sa vlasti.

(NASTAVLJA SE)