Šef - ruski špijun!

Piše: Dragan DŽamić
IAKO se posle raspada SSSR tvrdilo da je prošlo vreme "hladnoratovskog totalnog špijuniranja" i da se ulazi u period veće saradnje na obaveštajnom planu nekadašnjih ljutih protivnika, CIA je u tom periodu doživela nekoliko teških "udaraca". Otkriveno je više "krtica" u redovima CIA koji su godinama dostavljali poverljive informacije sovjetskoj, odnosno ruskoj strani, čime su naneli veliku štetu američkoj obaveštajnoj zajednici i nacionalnoj bezbednosti. Radilo se o službenicima CIA koji su bili na visokim i odgovornim funkcijama, pa su zato i informacije koje su "prodavali" bile dosta "teške", odnosno značajne.
Prvi na toj "razarajućoj" listi je Edvard Li Hauard, koji je 1985. godine prebegao u Moskvu, jer je bio identifikovan kao mogući agent KGB. Hauard je od 1981. godine bio zaposlen u Agenciji i ostao je upamćen kao prvi oficir CIA koji je odlučio da napusti svoje poslodavce i svoju domovinu u korist KGB. U avgustu 1985. godine FBI je označio Hauarda kao mogućeg agenta KGB, na osnovu informacija koje su dobijene od Vitalija Jurčenka, sovjetskog agenta koji je prešao na američku stranu. Hauard je zatim pobegao u Moskvu, gde je, prema tvrdnjama američkih obaveštajaca, dobio "status državnog gosta".
Među informacijama koje je Hauard odao KGB nalazi se i ime jednog američkog agenta koji je radio u Moskvi, kao i ime ruskog naučnika, stručnjaka za izgradnju nevidljivih aviona, koji je radio za Amerikance. Kao posledica toga, američki obaveštajac je bio proteran iz SSSR-a, dok je ruski naučnik uhapšen i kasnije pogubljen.
Edvard Li Hauard je umro u Moskvi, 12. jula 2002. godine, od posledica povrede vrata prilikom pada u svojoj dači nedaleko od Moskve.
POSLEDICE "podzemnog rada" Edvarda Li Hauarda bile su, međtuim, gotovo zanemarljive u odnosu na ono što je CIA uradio Oldrič Ejms. On se nalazio na jednoj od čelnih funkcija u CIA, na dužnosti šefa Odeljenja za kontrašpijunažu protiv SSSR, odnsono Rusije. Dakle, glavni čovek koji je upravo trebalo da se bori protiv delovanja ruske obaveštajne službe na teritoriji SAD, postao je ruski špijun! Bio je to pun pogodak ruske "razvedke".
Oldrič Ejms je otrkiven i uhapšen u februaru 1994. godine i tokom devetomesečne kongresne istrage ustanovljeno je da je više od devet godina, zajedno sa suprugom, špijunirao za Sovjetski Savez, a kasnije i Rusiju. S obzirom na to da je imao pristup najpoverljivijim dokumentima, kao i uvid u spiskove američkih agenata u SSSR i zemljama bivšeg istočnog bloka, Ejms je doprineo otkrivanju preko sto američkih špijuna, od kojih je u SSSR deset njih likvidirano!
To je prouzrokovalo gubitak praktično celokupne "obaveštajne aktive" na terenu tada glavnog globalnog protivika. Ejms je time pričinio najveću štetu nacionalnoj bezbednosti SAD u istoriji CIA, a za takav učinak dobio je nagradu od preko dva miliona dolara.
Činjenica da toliko dugo nije otkriven, iako je, kako je naknadno utvrđeno, ostavljao upadljive tragove, ukazuje da je najveća i najmoćnija špijunska organizacija na svetu omanula u "špijuniranju" i kontroli sopstvenih redova. Ejms je, naime, iza sebe ostavljao dokaze i tragove koje bi uočili i amateri. Na službi u Rimu se, recimo, toliko opijao da ga je jednom sa ulice pokupila italijanska policija. U svojim kontaktima sa sovjetskim diplomatama (i oficirima KGB) nije uvek sačinjavao propisane zabeleške i izveštaje.
Pretpostavljenima i ljudima iz unutrašnje bezbednosti CIA i FBI nisu bili sumnjivi ni njegov život na visokoj nozi, niti česte "ljubavne avanture". Sve u svemu, iako mu dosije ni izdaleka nije bio čist i regularan, Ejms je postavljen za šefa kontrašpijunaže u sovjetskom odeljenju (!), što mu je omogućilo da dođe do još poverljivijih i "težih" informacija. Od 1985. godine CIA počinje da gubi svoje agente u Sovjetskom Savezu, što je nedvosmisleno signaliziralo da postoji "krtica" u sopstvenim redovima. Pokretane su, čak, i neke interne istrage, ali bez naročitih rezultata jer su informacije i dalje "curele".
ZNAJUĆI da se u centrali CIA u Lengliju službenici koji napuštaju zgradu više ne pretresaju, Ejms je jednom prilikom u dve obične plastične kese izneo četiri kilograma strogo poverljivih telegrama, koji su Sovjetima omogućili da identifikuju deset američkih agenata koji su delovali na njihovoj teritoriji, i da ih onda, polako, jednog po jednog "eliminišu". Tek onda se neko od rukovodilaca CIA "dosetio" da pod kontrolu stave i šefa kontrašpijunaže Ejmsa i klupko je počelo da se odmotava, a završilo se spektakularnim hapšenjem i velikim skandalom.
Nakon veridbe sa suprugom Rozario, Ejms je iz Meksika otišao u Vašington. Rozario ga je pratila. Uzeli su mali apartman. U tom periodu, do venčanja, Rozario je stalno putovala za Bogotu i Meksiko. Venčali su se 3. avgusta 1985. godine. Iste godine u martu Ejms je počeo da radi za Sovjete, o čemu Rozario tada nije imala pojma.
Prisećajući se, kasnije, tih dana, ona je ispričala da joj je Ejms objašnjavao svoju finansijsku situaciju, znači, neposredno pred venčanje, kada je već sa Sovjetima ušao u posao. Govorio je da ima starog prijatelja Roberta iz Čikaga sa kojim je počeo da ulaže novac u poslove. Tvrdio je da Robert to odlično radi. Rozario ništa nije posumnjala jer se mnogo ljudi time bavilo: Oldrič Ejms je, po njenim rečima, oduvek voleo da živi lepo. Imao je odličan ukus. Lepo se oblačio i voleo dobro da pojede. Posle završenog kursa italijanskog jezika, prebačen je u stanicu CIA u Rimu.