Agent u mreži svojih

Piše: Dragan DŽamić
SA skupocenim "roleksom" na ruci i deset rolni filma na kojima su se nalazila 74 tajna dokumenta skrivena u ručnom prtljagu, DŽim Nikolson, vrhunski špijun CIA, prošao je 16. novembra 1996. godine sigurnim korakom kroz izlaz 24 vašingtonskog aerodroma "Dalas", sišao niz stepenice i izašao na pistu. Let je trebalo da ga odvede u NJujork, na prvu stanicu puta ka Južnoj Africi, a onda u Rim, zvanično, na antiteroristički zadatak CIA. Odatle je planirao da odleti u Cirih, kako bi se u tajnosti sastao sa agentom ruske Spoljne obaveštajne službe - SVR (Služba vnješne razvedke). NJemu bi predao tajna dokumenta koja je snimio i jednu kompjutersku disketu sa još nešto tajni CIA. Moskovski špijun dao bi mu još 50.000 dolara u gotovini. U tu svrh u torbi koju je poneo iz Vašingtona nalazila su se i dva prazna kaiša za novac, jedan za nošenje oko struka, drugi za nogu.
Rusi su mu dotad, za nešto više od dve godine, isplatili 300.000 dolara. Deo te sume bio je na računu u švajcarskoj banci. DŽim Nikolson se tog jutra osećao kao car. Bio je bogat, uveren da Agencija nema pojma o njegovoj izdaji, imao je mladu ljubavnicu s kojom je planirao da se oženi. Bio je kao Betmen, leteo je u Evropu u još jednu veliku avanturu. Sutradan je trebalo da napuni 46 godina.
Koračajući preko piste ka stepenicama aviona, Nikolson je primetio neobično veliki broj radnika oko kolica za prtljag, svi su nosili uniforme "Ameriken erlajnza". U trenutku kada su počeli da mu prilaze - shvatio je.
- Da li je vaše ime Harold DŽ. Nikolson?
- Da.
- Hapsimo vas. Zbog špijunaže.
HAROLD DŽejms Nikolson, za prijatelje DŽim ili Nik, nije neki običan špijun. Bivši šef stanice CIA u Bukureštu, pametan, obrazovan i vešt, najviši je oficir CIA koji je ikada uhvaćen i osuđen zbog špijunaže protiv SAD. DŽim Nikolson je bio jedan od najsposobnijih i najuglednijih obaveštajaca CIA, na dobrom putu da uđe u direktorsku elitu Agencije. Sin poznatog vojnog pilota, i sam nekadašnji uspešni kapetan američke vojske, 44-godišnji Nikolson je pune dve godine pre hapšenja slao Moskvi mnoštvo najpoverljivijih dokumenata klasifikovanih kao "državna tajna" i za te "usluge" bio plaćen hiljadama zelenih novčanica.
Gramzivost je došla Nikolsonu glave: iako je naizgled živeo skromno, u skladu sa svojom godišnjom platom od 73.000 dolara, primećeno je da često putuje u inostranstvo i troši na skupe poklone svojoj deci o kojoj je brinuo posle razvoda. Spajao je svoj opasni špijunski posao sa zadovoljstvom i uživanjem - poverljive informacije predavao je ruskim agentima u Bangkoku ili Singapuru gde se sastajao sa tajlandskom ljubavnicom.
Između 1994. i 1996. godine iskusni obaveštajac je uvežbavao generacije mladih agenata CIA kako da prikupljaju informacije od Rusa i regrutuju ih kao američke špijune. Ono što je bilo najštetnije u njegovom dvostrukom špijunskom radu jeste činjenica da je imena ovih mladih agenata CIA dostavljao Moskvi, što je bilo pogubnoì I menjao se brzo ka rukovodećem vrhu: službovao je u Manili od 1982. do 1985. godine, gde je "stupio u kontakt sa sovjetskim diplomatama", nastavio je takvu aktivnost u Bangkoku i Tokiju, a 1990. godine postaje šef stanice CIA u Bukureštu, što je u rangu ambasadorskog mesta. S ruskim obaveštajcima kontaktirao je po zadatku kao zamenik šefa stanice CIA u Kuala Lumpuru, i direktor CIA DŽon Dojč veruje da je tada - 1994 - počeo da prodaje poverljive informacije Moskvi.
POD prismotrom zbog svog neobičnog stila života, Nikolson je prebačen u julu 1996. godne u Kontraobaveštajni centar CIA i tu je primećeno da uzima bez ikakvog logičnog objašnjenja poverljive dokumente označene kao "Rusija" i "Čečenija". Kad je krajem juna iste godine putovao u Singapur, agenti CIA su ga tajno pratili i uspeli da snime trenutak kad Nikolson spušta torbu sa kamerom u prtljažnik automobila sa tablicom ruske ambasade. Nekoliko dana kasnije na račun Nikolsona u banci stiglo je 20.000 dolara, pa je "dobri tata" kupio svom 18-godišnjem sinu automobil vredan 12.000 dolara.
Agenti iz službe za Unutrašnju kontrolu i bezbednost CIA su, konačno, u novembru 1996. godine uspeli da snime Nikolsona kako u svojoj kancelariji fotoaparatom snima poverljive dokumente, pa je izdat nalog za hapšenje i elitni američki obaveštajac lišen je slobode 16. novembra 1996. godine na aerodromu u Vašingtonu. Bio je iskreno zaprepašćen, uopšte nije bio svestan da CIA uz pomoć FBI oko njega mesecima plete sve gušću mrežu.
CIA je pokušala da prikrije razmere štete koju je načinio Nikolson. Premda su priznale da je Nikolson odao imena špijuna koji su prošli obuku na "Farmi", tajnoj bazi Kamp Peri u kojoj CIA nove pripadnike uči zanatu i obučava u raznim veštinama, vlasti nisu otkrile koliko je to imena. Desetak? Dvadesetak? Istina je bila mnogo gora.
- Bilo ih je ukupno oko 300 - priznao je kasnije Nikolson. - Imena, datumi rođenja i specijalizacije. Svi koji su prošli terenski kurs zanata.

(NASTAVLJA SE)