Veliki mamac Rusa

Piše: Dragan DŽamić
DŽIM Nikolson je dve godine, od 1994. do 1996. godine bio instruktor na "Farmi", kako je popularno označavana baza "Kamp Peri" u blizini Vilijemsburga u Virdžiniji. U tom razdoblju diplomirale su četiri klase polaznika, pošto su naučili špijunske veštine poput regrutovanja i "rukovanja" agentima, izbegavanja praćenja i nadzora (u žargonu CIA poznato kao "hemijsko čišćenje"), nevidljivog pisanja... Nikolson je ruskim obaveštajcima dao identitet svakoga od njih, kao i mesta širom sveta na kojima bi mogli da "isplivaju", uključujući i Moskvu. Betmen je prodao "Farmu".
Za rusku SVR ta informacija je predstavljala čisto zlato. Umesto da sami pokušavaju da otkriju koji je službenik američke ambasade ili američki biznismen zapravo špijun CIA, to su zahvaljujući Nikolsonu unapred znali.
Kada su unutar CIA otkrivene razmere štete koju je naneo DŽim Nikolson, nastao je haos. Štab CIA u Lengliju u Virdžiniji, shvatio je da Agencija mora da prekine sve operacije. Mnogo je karijera uništeno - CIA je morala da povuče ljude iz svojih stanica u celom svetu. Službenici Direktorata za operacije, tajne ruke Agencije, koji su jedva čekali da dobiju posao van zemlje i počnu da regrutuju agente, najednom su vraćeni u štab, na činovnički posao.
Ali, to nije bilo sve. Nikolson je posle hapšenja objasnio zbog čega su Rusi zapravo želeli ta imena: "Značaj identiteta jeste u tome što otkriva druge agente". Službenici CIA u Moskvi i na svim drugim mestima pokušavaju da regrutuju agente koji rade, na primer, u ministarstvima spoljnih poslova ili špijunskim agencijama svojih zemalja. Praćenjem službenika CIA, kojeg je Nikolson identifikovao, SVR Rusije je mogla da sazna identitet svakog agenta u Rusiji ili van nje, koji rade za CIA. "To im je olakšalo posao", objasnio je Nikolson.
DIREKTOR CIA DŽordž Tenet o tome se izrazio oštrije. U pismu sudiji koji je osudio Nikolsona na doživotnu robiju, Tenet je napisao: "G. Nikolson je izdao svoje prijatelje i kolege i doveo njihove živote u opasnost. G. Nikolson je otkrio... imena i položaje velikog broja službenika CIA čiji posao zavisi od sposobnosti da rade u tajnosti. Neki od tih službenika više ne mogu da obavljaju određene važne zadatke za koje su obučeni. Nekoliko drugih, onih koji su radili u programu najstrože tajnosti, morali smo da povučemo jer su njihovi zadaci, kao i njihovi životi, dovedeni u opasnost".
Gotovo svako ko je poznavao DŽima Nikolsona mislio je da je on fini momak - veoma inteligentan, krajnje elokventan, druželjubiv. Norbert Geret bio je šef stanice CIA u Manili, na Filipinima, kada je Nikolson bio tamo: "Bio je jedan od najboljih službenika u stanici", sećao se Geret. "Vrlo samopouzdan, sjajno prisustvo duha". A drugi kolega iz Manile kaže: "Bio je vrlo prijatan momak. Uživanje je otići s njim na pivo..." Kako se onda DŽim Nikolson, špijun kojeg su svi voleli, upleo u tako neprijatan posao?
Počelo je dve godine ranije, 1994, u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije. Nikolson je bio zamenik šefa stanice CIA. Radio je iz američke ambasade, "pokriven" funkcijom službenika Stejt departmenta. Zbog posla, Nikolson se sastajao sa "rezidentom" ruske SVR, šefom stanice u ruskoj ambasadi, kojeg je "vodio ka regrutaciji", odnosno vrbovanju. Teško da je Agencija zaista očekivala kako će vrbovati "rezidenta" SVR. Sam Nikolson je naprosto "kačio firmu".
"Znali su ko sam ja", priznaje Nikolson. "Za nas je bilo dobro da s njima imamo nekakav kontakt. Momci u Agenciji to zovu ’kačenje firme’. Da bi ljudi znali kod koga da dođu ako žele da prebegnu".
U to vreme, Nikolson je iza sebe imao rasturen brak sa Lorom Sju Kuper. Napustila ga je posle 21 godine zajedničkog života, 1992. u Bukureštu, gde je bio šef stanice CIA. Nikolson je dobio starateljstvo nad troje dece, dvojicom sinova i kćerkom, i oni su bili s njim u Kuala Lumpuru. Kako Nikolson kaže, sve je dao Agenciji - i zbog toga zapostavio porodicu.
"Do tog trenutka ceo život posvećiva sam svojoj zemlji", objašnjavao je Nikolson. "Rezultat toga, bio je raspad mog braka. Smatrao sam da nešto dugujem svojoj deci. Redosled značajnih stvari u mom životu se promenio."
Nikolson je izračunao da će ga razvod koštati 25.000 dolara - toliko novca nije imao. NJegov mandat u Maleziji bližio se kraju, a Agencija je odbila da ga produži. "Kad se vatim u SAD moraću da plaćam i stan... Sve se nekako nakupilo. Razvod me je uništio."
A trebalo je misliti i o Lili. Nikolson se u Maleziji zaljubio u mladu ženu kineskog porekla koja je radila u američkoj ambasadi. Upoznali su se 1993, a na proleće 1994. godine, već su vrlo ozbiljno počeli da razmišljaju o venčanju. Da li to znači da je Lili bila još jedan motiv zbog kojeg je odlučio da špijunira za Moskvu? Nikolson je o tome rekao: "Dosta se toga zbilo u isto vreme... Mislim da Lili nije bila glavni razlog zbog kojeg mi je bio potreban novac". Ali, nedugo pošto je od Rusa počeo da dobija velike svežnjeve novca, Nikolson je obavestio CIA da će se venčati sa Lili.
Krajem maja 1994. Nikolson je počeo da razmišlja o nezamislivom. "Dok sam razmišljao o tome šta da uradim imao sam košmare - sanjao sam da sam u zatvoru", objašnjava dalje Nikolson. "Ali, kada ste na terenu radite dosta nezakonitog i gotovo uvek se izvučete bez posledica. `Rukovanje` agentima, postavljanje uređaja za prisluškivanje u kuće, provale. Nekako sam počeo da osećam da sam iznad svega".

(NASTAVLJA SE)