Dve provere detektorom

Piše: Dragan DŽamić
SASTAJALI smo se tri dana. Preostala dva dana u Delhiju proveli smo vežbajući kako da pobedimo poligraf. Nekoliko puta su me testirali poligrafom. SVR je savršeno dobro znala da CIA redovno, a sve češće i nasumično, podvrgava svoje službenike poligrafu. Da li su mu Rusi savetovali da uzme neka sredstva da bi nadmudrio detektor laži? "Nikakva sredstva, samo psihološke pripreme", otkrio je Nikolson.
Ali, SVR je imao još jedan motiv. Podvrgli su Nikolsona poligrafu kako bi videli da li njih laže. "Pitali su me: ’Da li si bilo koga izvestio o svojim kontaktima sa nama?’ Verujem da su pitanja bila usmerena na testiranje toga da li sam pravi dobrovoljac." Rusi su bili zadovoljni. Naložili su Nikolsonu da kupi lap-top kompjuter da bi mogao da počne da skuplja tajne CIA na disketama.
Na "Farmi", Nikolson je radio na kompjuterima. CIA je "Farmu" tretirala kao ispostavu u inostranstvu, tako da je kroz bazu u Vilijemsburgu prolazilo mnoštvo tajnih dokumenata. Nikolson bi odštampao ono što mu treba, odneo kući, ubacio informacije u svoj kompjuter i iskopirao ih na diskete za Ruse. Sve u svemu, prema jednom službeniku CIA, Nikolson je predao "verovatno stotine" dokumenata i izveštaja.
U JULU 1995. godine Nikolson je poslao još jednu dopisnicu u Zimbabve i krenuo u DŽakartu, mesto svog narednog susreta sa Poljakovim. Sastali su se u jednom parku u indonežanskoj prestonici. Nikolson je opet isporučio vreću za kupovinu punu tajni. Posle susreta u parku, Nikolsona su opet pokupila kola sa ulice i odvezla u kompleks stambenih zgrada u kojima žive Rusi. Poljakov je čoveku iz CIA pružio još 50.000 dolara. Nikolson je razmotao uvijeni novac i pogledao koliko otprilike ima. Narednog dana sastali su se na istom mestu.
Poljakov je od Nikolsona zatražio da nabavi dokumenta CIA koja bi otrkila politiku SAD prema Čečeniji, regionu Rusije koji je u to vreme pokušavao da se otcepi i započeo krvari gerilski rat protiv ruske vlasti. Kako će Vašington reagovari ako Boris Jeljcin preduzme širu vojnu akciju?
Čovek iz SVR tražio je zatim da mu Nikolson ispriča sve što zna o debrifingu (ispitivanju) Oldriča Ejmsa koje je obavila CIA. U zamenu za blažu kaznu Ejms je pristao da otkrije šta je sve dao Rusima. Debrifing Oldriča Ejmsa trajao je mesecima. Kada bi imala tajni izveštaj CIA o tom debrifingu, Moskva bi tačno znala šta je Ejms otkrio Lengliju o svojoj špijunaži - a šta možda nije rekao ljudima koji su ga ispitivali. SVR bi tačno znala koliko CIA zna.
Kako je Nikolson mogao da se dočepa izveštaja o Ejmsu? Debrifing je poslat svim stanicama CIA na svetu. Gomila izveštaja, hrpe materijala o tome šta je otkrio Ejms. Sastojao se od devet različitih delova, odnosno vezanih izveštaja. S obzirom na to da je CIA tretirala "Farmu" kao stanicu, Nikolsonu je sve to bilo dostupno. U DŽakarti je preneo Rusima nešto podataka o Ejmsu koje je već imao i obećao da će nabaviti još. Pre nego što je otišao, Rusi su ga obučili da koristi šifrovane diskete i od tada je predaao šifrovani materijal.
Iz DŽakarte Nikolson je odleteo u Kuala Lumpur da se vidi s Lili. CIA je odobrila njihov plan da se venčaju. Ali, Nikolsonovo troje dece nisu bili oduševljeni idejom o maćehi koja je jedva nešto starija od njih. Nikolson je raskinuo sa Lili i vratio se na "Farmu".
TRI meseca kasnije, na radaru CIA pojavio se prvi upozoravajući blesak. Šesnaestog oktobra 1995. Nikolson je podvrgnut redovnom ispitivanju poligrafom. Žena koja je vodila test na detektoru laži rekla mu je da je lagao kada ga je pitala da li skriva kontakte sa inostranom obaveštajnom službom. To je zabrinulo Nikolsona. Uprkos vežbama u NJu Delhiju omanuo je na poligrafu. Zatražili su od njega da se za četiri dana pojavi na još jednom testu i zatim na još jednom, 4. decembra 1995. godine. Posle poslednjeg testa više ga nisu zvali, i Nikolson je pomislio da se izvukao. Ali nije bilo tako.
Uoči debakla sa Oldričom Ejmsom, CIA je uvela niz klopki, u sklopu reformi čiji je cilj bio hvatanje "krtica". Od svih službenika se, recimo, tražilo da svake godine popune "izjavu o finansijama", a tada je uvedeno i nasumično testiranje detektorom laži.
Posle Nikolsonovog hapšenja direktor CIA DŽon Dojč hvalisao se da je špijun dolijao zahvaljujući upravo tim reformama. Ali, test detektorom laži od 16. oktobra predstavljao je, zapravo, redovni ispit i nije imao nikakve veze sa post-Ejmsovskim reformama. A sve do tog trenutka ni tračak sumnje nije pao na DŽima Nikolsona.
Godine 1964. Nikolsonovi su se preselili u vazduhoplovnu bazu Edvards u pustinji Kalifonije gde je DŽim radio na održavanju špijunskog aviona SR-71 "blekbird". Tu je, pre gimnazije, upoznao svog najboljeg prijatelja - Leonarda Bejstruma. Ubrzo su otkrili zajedničko interesovanje - špijune.
"Još od osme godine želeo sam da budem obaveštajac. U Edvardsu bismo Leni i ja otišli na plivanje, a onda u biblioteku baze gde smo pročitali sve knjige koje su napisane o CIA. Bilo je i dosta špijunskih serija na televiziji."
Nikolson je otišao na državni univerzitet Oregona uz pomoć vojne stipendije. Pri kraju fakulteta upoznao je Loru Kuper, malu plavokosu brucoškinju. Venčali su se posle nekoliko meseci, juna 1973. i otišli u Fort Kempbel, gde je Nikolson započeo karijeru u vojsci kao oficir u 101. vazdušno-jurišnoj diviziji. Zatim je poslat na Okinavu, gde je obavljao dužnost komandira signalne obaveštajne jedinice. Godine 1979. odlučio je da se vrati civilnom životu. Našao je posao, ali se prijavio i CIA. Sledeće godine dobio je poziv iz CIA i u oktobru je počeo da radi za Agenciju. Posle obuke na "Farmi" poslali su ga u Manilu, gde su Nikolson i jedan mladi kolega, svojim smelim poduhvatima zaradili nadimak Betmen i Robin. "Bili su najbolji mladi oficiri", priča Norbert Geret, šef njihove stanice u Manili: "Zgodni i sposobni, agresivni i energični. Nikada niste mogli da im date previše posla."

(NASTAVLJA SE)