Posao ispod stola

Piše: Dragan DŽamić
NIKOLSON je opet primio 50.000 dolara u gotovini. Ali, ovoga puta, dok se vraćao zagledajući u svaki izlog kako bi video da li ga neko prati, zaista je bio pod prismotrom. Narednog dana videli su kako stavlja svoju torbu za kameru u prtljažnik automobila sa ruskim diplomatskim tablicama. Ušao je ka zadnjem sedištu kola da se još jednom nađe sa Poljakovim.
Iz Singapura Nikolson je odleteo za Tajland, a zatim, sa svojom prijateljicom iz Aranjaprateta na Havaje. Odatle su otišli u Oregon da se nađu sa Nikolsonovim roditeljima i decom. Nikolson je sinu DŽeremiju dao 12.000 dolara da kupi kola. Mesec dana kasnije, Nikolson je obavestio štab u Lengliju da namerava da se oženi.
Jedanaestog avgusta 1996, FBI je pretresao Nikolsonov "ševrolet". Na disku njegovog lap-topa (kompjutera) agenti su otkrili delove izbrisanih dokumenata CIA. Osim toga, našli su disketu sa izveštajima o agentima CIA koji su kao biznismeni ili turisti posetili Rusiju, o ruskim krstarećim raketama, sistemima za prigušivanje zvuka dizel-podmornica i dizajnu podmorskog oružja. Ta disketa nikada nije stigla do Moskve - Nikolson je uhapšen pre nego što je mogao da je preda SVR.
STVAR se brzo privodila kraju. Dvanaestog novembra 1996, četiri dana pred Nikolsonov put u Evropu, video-kamera FBI skrivena u plafonu kancelarije u centrali CIA u Lengliju snimila je neobičnu scenu. Nikolson se popeo na stolicu i pregledao plafon. Očigledno nije otkrio kameru, jer se zatim zavukao ispod svog pisaćeg stola i punih pola sata fotografisao dokumenta.
U svojoj zatvorskoj ćeliji, dok je razgovarao sa američkim novinarem koji je pravio priču o njegovom dvostrukom špijunskom radu, Nikolson je bio ogorčen na CIA: "Trebalo je da shvate da imam problema i da me zaustave". Posle hapšenja bio je iznenađen što FBI i CIA nisu pokušali da ga "okrenu" da radi protiv Rusa. Očekivao je da će se to desiti ako ga ikada uhvate. I dalje je verovao da u CIA postoji još jedna ruska "krtica".
Nikolsonov slučaj zabrinuo je američku kontraobaveštajnu službu više nego ijedan drugi. LJudi na odgovornim mestima u FBI su se pitali: Da li to znači da se pojavio novi soj špijuna? LJudi koji imaju sve? Taj čovek nije bio gubitnik. To je nova vrsta. Zabrinjavajuća. Da li je u pitanju slom morala?
Hladni rat okončao se pre više od deset godina kolapsom Sovjetskog Saveza. Zbog čega onda Rusija i SAD i dalje jedni druge špijuniraju? Valjda zato što dokle god bude špijunskih agencija, one će pokušavati da prodru i neutrališu jedna drugu.
Slučaj Harolda DŽima Nikolsona nije bio i poslednji slučaj službenika CIA da rade za rusku, odnosno drugu stranu obaveštajnu službu. To je potvrdilo hapšenje, početkom aprila 1998. godine, bivšeg agenta CIA Daglasa Freda Groata, pod optužbom da je dvema stranim državama odavao tajne o tome kako je CIA uspela da dešifruje njihove kodirane komunikacije!

PEDESETOGODIŠNJI Daglas Groat, koji je radio za CIA 16 godina, sve dok nije otpušten 1996, takođe je optužen i zbog toga osuđen na dugogodišnju robiju, za pokušaj iznuđivanja više od pola miliona dolara od svojih poslodavaca, preteći da će u suprotnom otkriti navedene tajne stranim vladama. Groata je uhapsio FBI.
Otkrivanje poverljivih podataka dogodilo se u martu i aprilu 1997. godine, dok je do iznuđivanja novca došlo u maju 1996, i trajalo je do februara naredne godine. Groat je radio kao tehnički oficir u Direktoratu za nauku i tehnologiju CIA. Poslednji put je imao pristup poverljivim podacima 1993, kad je i bio suspendovan zbog "ličnih problema".
Tadašnji američki javni tužilac Vilma Luis rekla je, posle saslušanja okrivljenog, da je Groat tokom rada u CIA učestvovao u tajnim akcijama čiji je cilj bio dešifrovanje kriptografskih sistema stranih vlada. Tužilac Erik Dublije je rekao na sudu da je Groat u CIA prošao obuku "u putovanju sa lažnim dokumentima", ali i da poseduje osetljive obaveštajne podatke koji bi mogli da nanesu "ozbiljnu štetu" nacionalnoj bezbednosti ako bi bili otkriveni. DŽordž Tenet, šef CIA, izjavio je tada da se puni obim štete nanete nacionalnoj bezbednosti još mora utvrditi. "Optužbe protiv gospodina Groata su izuzetno ozbiljne. NJegovo hapšenje pokazuje da će se američka vlada neumorno boriti protiv onih koji bi želeli da špijuniraju... kao i da nećemo podlegati ucenama", rekao je Tenet. CIA nije tada, baš kao što je rekao njen direktor, podlegla ucenama. Groat je osuđen, kontraobaveštajne mere su pooštrene, ali on sigurno nije i poslednja "krtica" u redovima CIA. Dok je ljudi, biće i špijunaže, a to znači i slučajeva kao što su Oldrič Ejms, Harold DŽim Nikolson ili Daglas Groat. Špijunaža dotle ostaje ono što je i bila - drugi najstariji zanat na svetu, kažu podjednako častan kao i prvi.

KRAJ