Masakr u barskoj školi

Piše: Savo Gregović
KOLONA odstupnika u kojoj je bilo nešto naoružanih ljudi,a znatno više običnog sveta, iz Skadra je kozjim stazama I vrletima stigla preko Sutomora do Buljarice.Usput su sreli nekoliko partizana koji su im pošto su konstatovali “mi smo braća”,kazali da ne moraju ićI planinom,nego da to učine drumom,bezbedno.U Buljarici su se sreli sa borcima Drugog bataljona Prve bokeljske brigade.Našli su se zajedno komšije,rođaci,kumovi ,prijatelji…Usledilo je pozdravljanje,ljubljenje.
-Raspravljali smo sat dva oko odlaganja oružja,rečeno nam je da ćemo ga ponovo dobiti ujutru.Prenoćili smo u jednoj kućI,tu u Buljarici,a ujutru su nas postrojili dvojicu po dvojicu na putu za Bar.Rekli su nam da će nas rasporediti u njihove jedinice.Dali su nam puške bez zatvarača,a onda oduzeli prstenje I sve zlato što smo imali.Čak I donji veš iz naših ranaca,seća se Stevo Boreta.
Filip Mikijelj I Stevo Barba u knjizi “Zločin bez kazne” autora Dragana Barjaktarevića,koja je izašla iz štampe pre deset godina,svedoče da su u Baru lepo dočekani da im je Stevo Jovanović rekao da će ićI svako u svoju komandu u Grbalj,Budvu I Maine I da će kasnije biti raspoređeni u njihovim jedinicama.I onda se,kažu Mikijelj I Barba,zaigralo crnogorsko kolo,zapevala bratska pesma,I jedni I drugi su pucali uvis u znak veselja.
U zgradi Gimnazije u Starom Baru su se našli svi na okupu.Mainjani I Grbljani,njih oko dve stotine.
-Posle kratkog vremena,seća se Stevo Boreta,došli su trojica komunista sa šterikama u rukama I počeli da zapisuju imena I godine rođenja.Ne znam da li su svi popisani,bio je mrak.Verovali smo da su to spiskovi za raspored u partizanske jedinice.No,posle ponoćI su opet došli I ovoga puta počeli prozivku.Izašla je napolje prva grupa ,10-12 ljudi.Mislili smo I tada da idu u partizanske jedinice.Onda je otišla druga grupa,posle prozivke.Ubrzo zatim su usledili mitraljeski rafali.
U zgradi starobarske škole užas.Nenaoružani,nemoćni ljudi,shvatili su da su prevareni.Filip Mikijelj I Stevo Barba,koji su tada imali 20 I 16 godina,za svega šest sati su ostarili.
-Mene su kao najmlađeg poslali da se promuvam I proverim što se događa.Provukao sam se pored stražara I krenuo niz stepenice.Svuda oko mene bila je prosuta krv.A malo dalje od zgrade,kraj zidina, video sam kako vatra iz mitraljeza bljuje u ljude.Kao u snu,bez svesti vratio sam se gore,seća se Stevo Barba,kome su te noćI ubili oca.
Bilo je te noćI stravičnih prizora na pretek.Kad su prozvali Stanka Rucovića iz Budve,on je pucao u sebe iz pištolja, I svojom krvlju je poprskao šesnaestogodišnjeg sina.Jedan Knežević iz Grblja je skočio kroz prozor,I pošto se nije polomio,uspeo je da im umakne.Aco Novaković,koji je imao samo 16 godina,I kome su 1943.takođe partizani ubili oca,tražio je da m u poštede život,ali nije vredelo.
Svedoci barskog masakra kažu da su dvanaestoricu starijih,koji su prethodno bili odvojeni da se vrate kućama,pobili lopatama I ašovima.Prethodno su nesretnici morali da iskopaju dve jame u koje su zatrpani ubijeni.
U noćI između 24. I 25.novembra 1944. pobijeno je u Baru 80 Grbljana,Mainjana I Budvana.
-Cela egzekucija obavljena je bez suđenja.Nikom nisu dali priliku ni “a” da kaže.Svi surovo umoreni bili su nevini I čestiti ljudi koji nikome nisu život prekratili,nikome zlo naneli.Učinili su to na način koji nisu uobičavali ni najljućI srpski okupatori.Da te ubije okupator ,posle bitke,bez suđenja,ajde nekako.Ali d ate ubije kum,rođak,komšija,prijatelj posle grljenja I veselja,to spada u zločin najgore vrste,rečI su Steva Borete.
Oni koji su izbegli streljanje,vređani I ponižavani,stigli su preko Virpazara do Cetinja.Pošto su raspoređeni u partizanske jedinice,ošišani su do glave,a onda određeni za bombaše.
Posle gotovo pet decenija,otkopane su barske jame,u kojima su samo tri lobanje bile zdrave.U nedelju 24.maja 1992. godine posmrtni ostaci su sahranjeni u spomen kosturnicu,koja je prethodno podignuta pred manastirom Podlastva kod Budve.Bilo je prisutno nekoliko hiljada građana, posle zaupokijene liturgije besedeili su njegova svetost Patrijarh srpski gospodin Pavle,mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović,akademik Matija Bećković.U ime Odbora za prenos posmrtnih ostataka govorio je Krsto Boreta,tužbalice su progovorile na svoj način.
Kosti barskih stradalnika,najzad su opojane na način dostojan čoveka,obeležen im je grob nad kojim je obelisk,veliki krst opomene na vreme zla kada je brat ubijao brata,u ime ideologije I “viših ciljeva”.Dvanaest godina iza tog maja u Grblju,izranjaju grobnice umorenih u slovenačkim šumama.Neke obeležene,a neke tek čekaju identifikaciju I hrišćanska obeležja.
(NASTAVLJA SE)