Napeto zbog Kube

Piše: Dejvid Rokfeler
CENIM predsednikovo mišljenje i drago mi je da čujem da govori o ovom pitanju. Mislim da su naše razlike u osnovi takve da se ništa neće dobiti insistiranjem na ovom posebnom pitanju. Želeo bih da kažem još koju reč o Kubi. Slažem se sa vama da je korumpirani Batistin režim omogućio unutrašnju revoluciju na Kubi. Ali na početku nije bilo tako sve dok Kuba nije primila ogromnu ekonomsku i vojnu pomoć iz Sovjetskog Saveza. Tada se promenio karakter vlade. I ovde se Sovjetski Savez izmešao u unutrašnje stvari Kube, a na štetu naše vlade. To je tipična situacija koja izaziva tako mnogo zabrinutosti i zebnje kod naroda Sjedinjenih Država, rekao sam.

Hruščov: To je duboka zabluda. Kao što sam rekao, Kastro je priznao našu zemlju tek 12 ili 18 meseci nakon revolucije, kad je revolucija pobedila kada mi nismo ni znali vođe revolucije. Pomisliti da je Kuba ikada mogla da bude uporište za napad Sovjetskog Saveza na SAD jeste smešno. Kuba je 11.000 kilometara udaljena od Sovjetskog Saveza i sve komunikacije potpuno kontrolišu SAD. Čak i da pretpostavimo da hoćemo da vodimo rat protiv SAD sa Kube, mi nemamo načina za to. Znam da ste bili u vojsci, razumećete o čemu govorim. Mi nemamo načina da iz naše zemlje transportujemo hranu i oružje trupama baziranim na Kubi.

- MI sada imamo rakete i nuklearno oružje kojim možemo da pokrijemo čitavu teritoriju SAD, ali to možemo da uradimo iz naše zemlje. Ako smo jedno vreme i imali rakete na Kubi, to je bilo jedino da bismo odvratili SAD od napada na Kubu. Kada smo postigli sporazum s vašim predsednikom, uklonili smo naše rakete, kojih je bilo svega 42 ili 44. Zauzvrat, Kenedi je obećao da ni on, a ni njegovi saveznici, neće napasti Kubu. Ukoliko ovaj sporazum bude ikad prekršen, mi ćemo podržati Kubu iz naše zemlje. Imamo rakete i nuklearno oružje i nije nam potrebna kubanska teritorija. A onda vi izvlačite potpuno suprotan zaključak verujući da Sovjetski Savez hoće da potčini druge zemlje, što zaista nije tačno.

Mislio sam da je apsurdno da Hruščov govori takve stvari nakon brutalnog gušenja mađarske revolucije 1956. od Sovjeta, kao i vojnog prisustva Sovjetskog Saveza u zemljama, počev od Estonije na severu do Bugarske na jugu.

NH: Kolonijalni sistem je srušen, njegovi ostaci sada propadaju. Verujem da svaki narod treba da bude slobodan, da ima svoje uređenje. To je razlog zbog kojeg podržavamo Kubu. Kuba nema ništa što mi nemamo u svojoj sopstvenoj zemlji.

DR: Osim, možda, blizine Sjedinjenim Državama!

NH: (Sekretar je bio vrlo ljut) Šta nam to donosi? Zar zaista verujete u sve te gluposti da mi želimo da osvojimo SAD? Ako mislite da je to moguće, recite mi kojim sredstvima? Mi možemo da osvojimo SAD, ali zašto? Što se tiče Kube, ona proizvodi mnogo šećera, isto kao i Sovjetski Savez.

DR: Sudeći po onome što sam video, pretpostavljam da vi koristite Kubu da aktivirate komunističke pokrete u ostalim delovima Latinske Amerike. Nema ni pomisli na napad na Sjedinjene Države. Amerikanci koji ozbiljno razmišljaju ne misle da hoćete da nas osvojite silom. Mi se više plašimo da ćete aktivnostima koje sam sugerisao, obogaljiti SAD i oslabiti našu poziciju (u tom trenutku pomislio sam da je možda bolje da se razgovor prebaci na manje kontroverzan teren).

- Ne želim da vam oduzimam mnogo vremena, ali smatram da je ovo direktno povezano s pitanjem trgovine, pa bih, ako mi dozvolite, želeo da razgovaram sa vama o toj temi.

- Što se tiče trgovine i drugih odnosa između naših zemalja, mi s pravom ili ne, smatramo da našu poziciju ugrožavaju aktivnosti koje Sovjetski Savez preduzima. Prirodno, mi nismo spremni da preduzmemo korake koji bi vodili bilo kakvoj promeni. Odnosi između naše dve zemlje se moraju zasnovati na poverenju, koje u ovom trenutku nedostaje.

NH: Što se tiče američke pomoći u Drugom svetskom ratu, platili smo je našom krvlju. Znate li koliko smo vojnika izgubili u ratu? Dvadeset miliona.

DR: Veoma smo svesni ogromnih ljudskih žrtava koje je podnela vaša zemlja, ali naši zahtevi u ovoj materiji nemaju veze sa ratom ili ratnim naporima. Ono o čemu govorim se odigravalo nakon rata.

NH: (Govorio je polako, spuštenog pogleda, povremeno zatvorenih očiju). Moramo da krenemo od glavnih pitanja. Vi ste kapitalista i jedan od Rokfelera. Ja sam komunista. Vi ste bankar. Ja sam rudar. Vi predstavljate kapitalističku naciju, dok ja govorim u ime Sovjetskog Saveza. Šta god vi kažete ili uradite, ja ću uvek biti na strani komunizma, za koji verujem da će biti snaga budućnosti i filozofija u perspektivi. Mi verujemo da je kapitalizam dostigao svoj zenit. Doći će vreme kada će ona (ovde je pokazao na Nevu) biti privržena mojim idejama. Ali, sve dok postoje oba sistema, moramo da radimo na miroljubivoj koegzistenciji. Kažete da vas mi ugrožavamo na Kubi. Mi osećamo da nas vi i vaši saveznici ugrožavate u Turskoj, Danskoj, Norveškoj i Italiji. Činjenica je da su vaši saveznici bliži nama nego što je Kuba vama. Neke od njihovih teritorija se dodiruju s našim. Ali mi se ne plašimo. Možemo da vas uništimo u roku od nekoliko minuta. Danas posedovanje nuklearnog oružja određuje uslove i održava miroljubivu koegzistenciju, koja je svima neophodna. Znam da ste svesni da se ne plašimo vas i vaših saveznika, niti činjenice da imate oružje blizu naših granica. Mi imamo simpatije prema Kubi. Smatramo da je Kuba krenula značajnim putem u pravcu razvoja, dalje od poretka kapitalizma koji propada. Prema Marksovom dubokom shvatanju, kapitalizam nije predodređen da opstane. Mi ne svaljujemo krivicu na Kubu, ili bilo koji socijalistički sistem, već novi razvoj u ovim zemljama pripisujemo slabostima kapitalizma.