Ključ za dešifrovanje

Piše: Zorica T. Mirković
STRUČNJACI su, na osnovu svega viđenog, zaključili da je preistorijski čovek bio funkcionalni umetnik. Predmet koji je izrađivao imao je svrhu. Bez sumnje, vinčanski ljudi nisu doživljavali lepotu u današnjem značenju tog pojma, ali posude koje su ostavili za sobom svedoče da su imali osećaj za lepo. Postojala je hipoteza da su znakovi imali smisao poruke samo na ukrašenim zdelama. No, brzo su od tog uverenja odustali, jer su vinčanski simboli vidljivi i na sasvim običnom posuđu. Koje se ne može nazvati “umetničkim delom”.
Tragajući za odgovorom, šta je Vinčanac imao na umu kada je urezivao ove simbole, naučnici su se složili i zaključili:Želeo je komunikaciju. Ovo rešenje ponudio je nauci američki stručnjak Šan Vin koji je te znake sredio i sistematizovao. Za razliku od već uvrežene naučne pretpostavke da znaci na posudama označavaju svojinu (da se beležilo radi raspoznavanja) Vin je ponudio drugačije objašnjenje.
Znake je upoređivao sa ćiriličkim slovima. I zaključio da postoji tipološka sličnost vinčanskih znakova i ćiriličkih slova. Ovakav njegov stav nije prihvaćen. Naprotiv, izazvao je izvesna neslaganja sa arheološkim pogledima i tumačenjima.
Harald Harman, direktor američkog Instituta za arheomitologiju, jedan je od nekoliko svetskih stručnjaka koji se posvetio proučavanju i istraživanju simbolike vinčanskih znakova. On je klasifikujući ureze zaključio da se danas na prostorima jugostočne Evrope i Male Azije javljaju paralelne visoke civilizacije neolitskog vremena.
Brukneru je zanimljivo Harmanovo traženje paralela sa Bliskim istokom.
- Ako je vinčanska kultura počela da se razvija na našim prostorima negde oko 5.000 godina pre nove ere, hajde da vidimo šta imamo na Bliskom istoku - zapitao se Brukner. - Ako su to visoke kulture, izvesno je da one nemaju tu vrstu komunikacije koje smo videli na vinčanskim posudama.
Tada je Harman počeo da razvija hipotezu da je vinčansko pismo najstarije na Balkanu. Isticao je da je starije u odnosu na pojave na Bliskom istoku, čime je zapravo pokušavao da dokaže balkansko poreklo vinčanske kulture. Dakle, na Balkanu vidi koren najstarijih komunikacija, koji se kasnije “raširio” na Malu Aziju.
Ovaj naučnik je bio tako smeo da izjavi:
- Urezani znakovi na vinčanskim posudama predstavljaju najstarije proto pismo.
Jeste ili nije?
Ovim pitanjem počinje splet hipoteza, jer ima mnogo znakova sa zajedničkim korenima koji su, ipak, daleko od tvrdnje da znače - pismo.
U dokazivanju toga javljaju se razmišljanja, proučavanja... Sve u svemu, predstoji dugotrajna naučna ekspedicija da se urezani znakovi najpre fotografišu i najpreciznije nacrtaju. Najdelikatniji zadatak je, svakako, da se ti znakovi, ako je moguće, dešifruju i protumače.

SKUP
NAUČNI problem vinčanskih znakova ponovo je u žiži interesovanja stručnjaka. O tome svedoči nedavno održan Međunarodni simpozujum o neolitskom sistemu simbola jugoistočne Evrope nazvan “Znakovi civilizacije”, u Novom Sadu.
Oko 35 eminentnih domaćih i stranih stručnjaka diskutovalo je o pismenosti preistorijskog čoveka s Balkana. Zainteresovani za ranu pismenost u Evropi oni su razmenili mišljenja i stavove o mogućnosti koja se nameće, da je pismo vinčanske kulture centar za sve komunikacije uočene u regionu od Italije do Ukrajine.
(NASTAVLJA SE)