Znakovi u životu i smrti

Piše: Zorica T. Mirković NA osnovu svega viđenog, Andrej Starović veruje da je svrha odnosno uloga simbola preistorijskom Vinčancu pre svega služila za opšte dobro. To dokazuje običnim primerom da se keramičke posude, korišćene svakodnevno, nisu označavale radi njih samih, već zbog sadržaja u njima koji je mogao imati za taj narod specijalnu vrednost. To su mogli biti: med, mleko, kajmak, sir, sok ili neka hrana...
Grobovi vinčanske civilizacije, kako tvrde naučnici, takođe su značajni za potvrdu vinčanskog pisma.
- Na Gomolavi ima ukupno 25 otkrivenih grobova - navodi Starović. - Uočeno je da neki od njih imaju grobne priloge, drugi su prosto skeleti sahranjeni bez pridaraka. Svi, međutim, po pravilu imaju ”uz sebe” i neki predmet, najčešće keramičku posudu sa urezanim znakovima.
Za naučnike je ovaj podatak dodatni prilog potvrdi o korišćenju znakova u komunikacijskom smislu. Pretpostavlja se da su poruke na zdelama koje su se ”sahranjivale” s pokojnicima beležene radi njihove zaštite. Kao neka vrsta apostrofijskog u arheologiji, znakovima se komuniciralo sa “drugim silama”.
Znakovi su u vinčanskom društvu, u životima tih ljudi bili prisutni u svim segmentima. U svakodnevici, odvojenim ritualima života i smrti.
Američki naučnik Šan Vin posvetio se proučavanju različitosti znakova, o čemu namerava da napiše knjigu. On ukazuje na poseban izgled simbola koji se javljaju na tegovima od keramike, nalik lopticama (služili su za zatezanje niti na razbojima), a Vin ih smatra važnim kandidatima za početak dešifrovanja znakova.
- Mislim da je veoma inspirativna Vinova ideja i ukoliko mu je polazna pretpostavka tačna, on je na dobrom putu da protumači vinčanske znakove - procenjuje Starović smatrajući da će serija koju prikuplja za američkog kolegu biti presudna. - Bitno je da ujednačimo metodologiju i sistematizujemo podatke do kojih smo došli, što će, možda, rezultirati naučnim bumom.
StaroviĆ je metodičan, ali oprezan i na tome stalno insistira. Kaže, ne treba se zatrčavati sa zaključcima, jer se brzopletošću ne stiže do cilja. Do osvajanja saznanja da su urezani znaci na vinčanskoj keramici - pismo. Najranije na svetu.
Bilo bi neodgovorno i neozbiljno da se kaže, da su najranije civilizacije bile primitivne samo zato što mi nemamo uopšte, ili dovoljno saznanja o njima. Tako ni za genezom pisma ne možemo tragati vođeni istorijskim šablonom niti nam mera razvoja i napretka može biti merodavna.
Nastanak pisma se pripisivao božanstvima i na istoku i na zapadu. U Vavilonu je to bio bog Nabu, u Egiptu bog Tot. Stari Egipćani su pismo smatrali jezikom bogova, a i drevni Jevreji su verovali da je bog stvorio pismo. To je bilo i verovanje indijanskih plemena. U Kini je to Fusi. Islamska tradicija isto tako vidi boga kao oca pisma, dok Indusi smatraju da je tvorac pisma Brahma. Prema skandinavskoj sagi, stvaranje pisma se pripisuje Odinu. Po pitagorejcima i kabalistima pismo je proisteklo iz univerzalnosti simbola. Moderna shvatanja tumače pismo plodom dugotrajne evolucije ljudskog saznanja i htenja za posebnim načinom izražavanja misli.

HRONOLOGIJA?
PREMA sistematizaciji profesora Radivoja Pešića pismenost se razvijala sledećim hronološkim redom: protopismo Lepenskog vira (8000-6000. godine pre naše ere), vinčansko pismo (5300-3200. god. pre n. e.), sumersko u Mesopotamiji (3100. godine pre naše ere do 75. godine naše ere), protoindijsko (oko 2200. godine pre naše ere), kinesko pismo (1300. godine pre naše ere i traje i danas), egipatsko pismo (3000. godine pre naše ere do 400. godine naše ere), kritsko pismo (2000-1200. godine pre naše ere) i hetitsko pismo (1600-777. godine pre naše ere).
(K r a j)