Pisac zaprosio Olgu

Priprema: Zoran Božović

Rim, 2. februar 1901.
"DOBRA moja devojčice, ja sam sad u Rimu. Danas je ovamo stiglo tvoje pismo, jedno jedino posle čitavih nedelju dana. Pretpostavljam da je tome kriva moja drama, koja je doživela neuspeh. Ni traga, ni glasa od nje - očigledno, nisam imao sreće.

Ah, kako je čudesna zemlja ova Italija! Nema u njoj nijednog kutka, nijednog pedlja, a da nije u najvećoj meri poučan.

Dakle, u Rimu sam. Odavde ću otići u Napulj, gde ću se zadržati pet-šest dana (znači tvoje pismo zateći će me tamo, ako ga pošalješ), potom u Brindizi iz Brindizija morem do Jalte - razume se kraj ostrva Krfa. Vidiš, dušo, kako umem da putujem! Putovati ovako, od mesta od mesta, i posmatrati mnogo je prijatnije nego sedeti u kući i pisati, pa makar to bilo i za pozorište. Nas dvoje, tj. ja i ti, obići ćemo Švedsku i Norvešku. Hoćemo li? Imaćemo čega da se prisećamo pod starost.

Tvoj Antonij, starac"

Moskva, 12. februar 1901.
"JUČE smo završili sezonu predstavom "Tri sestre". Igrali smo ih ukupno sedam puta! Naravno, uvek pred punom salom, čak su i sva pomoćna sedišta bila popunjena. Juče je bilo baš bučno, Lilina i Andrejeva dobile su cveće, posle četvrtog čina pred zavesu je izašao ceo ansambl, odnekud su dovukli ogromnu korpetinu od uprave, pa su delili cveće svim glumcima. Publika je ludovala, mi smo kidale cvetove i bacale ih u salu. Uši su nam zujale od uzvika i aplauza. Međutim, ja sam u takvim trenucima uvek tužna. I sinoć mi se sve vreme plakalo i osećala sam se tako usamljena!"

U Jaltu se Čehov vratio ranije nego što je planirao - 15. februara. Istog dana hudožestvenici su stigli u Petrograd, gde su, pored ostalog, prikazali "Ujka Vanju" i "Tri sestre".

Jalta, 7. marta 1901.
"ŽIV sam i rekao bih zdrav, mada još grozno kašljem. Radim u bašti gde voćke već cvetaju, vreme je čudesno kao i tvoja pisma koja sada pristižu iz inostranstva. Poslednja su iz Napulja. Ah, kako si divna i pametna, dušo! Svako pismo čitam po tri puta - to je najmanje. Dakle, radim u vrtu, u kabinetu mi je dosadno: ne radi mi se ništa, čitam korekturu i radujem se što mi prolazi vreme. U Jaltu idem rekto, ne privlači me, ali zato Jaltani sede kod mene dugo, tako da me svakog puta izdaje snaga, pa dajem sebi reč da ću otići u inostranstvo ili naći ženu koja će ih terati iz kuće. Čim dobijem razvod iz Jekaterinoslavske gubernije, ponovo ću se oženiti. Dozvolite mi da vas zaprosim.

Iz inostranstva sam ti doneo veoma lep parfem. Dođi za Uskrs da ga uzmeš. Dođi obavezno, dobra, mila, divna glumice, ako ne dođeš, duboko ćeš me uvrediti, život ćeš mi zatrovati. Već sam počeo da te čekam, brojim dane i sate."

DOLAZIM
Petrograd, 22. mart 1901.
ZAVRŠAVAM noću, posle predstave. Tvoje pismo, mili moj, dali su mi ispred pozorišta! U Moskvu nipošto ne smeš da dolaziš. Ja ću doći k tebi i paziću te, voleću te i uredićemo stvari tako da svima bude dobro, i toplo, i prijatno - slažeš li se?

Zadržaću se kratko u Moskvi, videću se sa svojima, pogledaću šta je sa stanom i spustiću se do tebe. Strašno sam te se uželela, moj starče. Dakle, dolazim, dolazim!!! Raduješ li se? Smeškaš li se?

(NASTAVLJA SE)