Zajedno pred Bogom

Priprema: Zoran Božović
OLGA Kniper je u Jalti boravila od 30. marta do 14. aprila i odsela je kod Čehova. Došla je s nadom da će se njihovi odnosi konačno razjasniti, u Moskvu se vratila razočarana.

Moskva, 17. april 1901.

"EVO me u Moskvi, mili moj Antone! Ne mogu da se oslobodim utiska da smo se rastali bez potrebe, s obzirom na to da sam još slobodna. To smo učinili iz pristojnosti, zar ne? Šta ti misliš? Kad sam rekla da odlazim s Mašom, ti nijednom rečju nisi pomenuo da ostanem, ili da ne želiš da se rastanemo. Prešao si ćutke preko toga. Zaključila sam da ne želiš da budem s tobom kad je Maša odsutna. Je li moguće da je to bio razlog? Ne, mislim da nije. Glava me je zabolela od razmatranja svakojakih mogućnosti. Mada mi je jasno da ti govorim o onome što me je sve vreme mučilo. Sećaš li se kako sam bila nesnosna poslednjeg dana? Ti si mislio da sam ljuta na tebe. Ja sam sada vrlo uzbuđena i želim mnogo toga da ti kažem, da ti kažem sve što osećam, ali tako da ti to shvatiš, da ne protumačiš na svoj način. A šta ti misliš? Da li je bolje da čovek ćuti o onome što želi da kaže ili, naprotiv, treba da kaže sve što ima? Znam da si ti protiv svih `ozbiljnih` objašnjavanja, ali ja ne želim da se objašnjavam s tobom, već da porazgovaram kao sa bliskom osobom. Strašno mi je teško kad pomislim na svoj poslednji boravak u Jalti, bez obzira na to što smo se mnogo ludirali. U duši mi je ostao neki talog, utisak nečeg nedorečenog, nejasnog. Tebi je možda neprijatno što pišem o tome? Kaži mi otvoreno, ja ne želim da te bilo čime nerviram. Toliko sam čekala proleće, toliko sam čekala da negde budemo zajedno, da bar nekoliko meseci živimo jedno za drugo, da se zbližimo, i eto: opet sam se `pogostila` u Jalti i opet sam otišla. Zar tebi sve to ne izgleda čudno? Tebi, lično? Eto, napisala sam sve ovo i već se kajem, čini mi se da i ti sam sve to odlično osećaš i shvataš.

A sada ću te poljubiti, mili moj - mogu li?"

Jalta, 22.april 1901.

"MILA, divna Knipšice moja, nisam te zadržavao zato što mi je u Jalti odvratno i zato što sam imao na umu da ćemo se uskoro videti na slobodi. Bilo kako bilo, bez razloga se ljutiš na mene, dušo moja. Nikakvih skrivenih misli nisam imao, govorim ti sve što mislim.

Početkom maja, prvih dana, doći ću u Moskvu, venčaćemo se, ako bude moguće, i krenuti niz Volgu, ili ćemo prvo ploviti niz Volgu, a zatim se venčati - kako ti misliš da je najbolje.

Ići ćemo tamo kud ti kažeš. Zatim ću svu zimu, ili bar veći deo, provesti u Moskvi, u stanu s tobom. Samo da ne budem loše volje, da budem zdrav. Kašalj mi oduzima svu snagu, apatično gledam na budućnost i pišem bez imalo volje. O budućnosti razmišljaj ti, budi moja gospodarica. Kako ti kažeš tako ću se i ponašati, inače nećemo živeti, već uzimati život supenim kašikama na svaka dva sata.

Ako mi daš reč da niko živi u Moskvi neće znati za naše venčanje, dok se sve ne završi, spreman sam da se venčam s tobom čim stignem. Ne znam zašto, užasno se plašim venčanja i čestitanja, i šampanjca koji treba držati u ruci i pri tom se neodređeno osmehivati. Najbolje bi bilo da iz crkve ne idemo kući, nego pravo u Zvenigrad. Razmisli, razmisli, dušo. Tebe bije glas da si pametna."

VENČANJE
ČEHOV je u Moskvu stigao 11. maja, a dve nedelje kasnije u crkvi Vaznesenja održano je skromno venčanje. Pored mladenaca, prisutni su bili samo svedoci - kumovi V. L. Kniper i A. I. Zaljca, brat i ujak Olge Kniper, te F. I. Zejfert i D. V. Aleksejev, studenti. Posle venčanja, mladenci su posetili majku Olge Kniper i zatim otputovali u Ufimsku guberniju. Prvog juna stigli su u Aksjonovo, gde se nalazio sanatorijum za tuberkulozne bolesnike i gde je Čehov, na preporuku lekara, pio kumis (ukiseljeno kobilje mleko). Mesec dana kasnije napustili su Aksjonovo i krenuli put Jalte u koju su stigli osmog jula. Dvadesetog avgusta Olga Kniper se vratila u Moskvu.
(NASTAVLJA SE)