Žudnja za susretom

Priprema: Zoran Božović

Jalta, 25. avgust 1901.
DANAS je, duško moj, ravno tri meseca kako smo se venčali. Bio sam srećan, hvala ti, radosti moja, ljubim te hiljadu puta.
Jesi li unajmila stan na Spiridonovki? Zasebna kuća? Šta to znači?
Umoran sam strašno, gosti mi ne daju mira. Juče me je bolela glava, a danas sam dobro, samo što sam malaksao.
Grlim te puno. Tvoj muž i prijatelj na veke vekova

Anton
Kada ćemo se videti?

Moskva, 30. avgust 1901.
Ti svoje pismo završavaš pitanjem - kada ćemo se videti? A ja svoje pismo počinjem tim istim pitanjem. Danas mi je dušu razdirala ljubomora i u mislima sam bila svirepa prema svima koji te okružuju. Osetila sam bezumnu želju da sve ostavim, pa da te odvedem nekud daleko, gde ću jedino ja biti u tvojoj blizini, shvataš? Da li je to ružno, Antone?
Zašto te gosti gnjave? To mi se ne dopada. A mene u tvojoj kući verovatno niko i ne pominje? Maša je sada verovatno i zdrava, i dobro raspoložena. A ja ću uvek biti između tebe i nje. I čini mi se da se ona nikada neće navići na mene kao tvoju ženu, a time će postići da ohladnim prema njoj, ja to osećam. Evo, već se kajem što ti o svemu ovome pišem, ali duša mi je nekako tužna i uznemirena.
Kuća još nije završena. Mama je danas bila tamo i nadigla galamu zbog nerada. Prvog septembra sve će biti čisto i oprano, pa ću polako početi da se useljavam.
Piši mi, dušo moja. LJubim te strasno hiljadu puta, mili moj, stalno mislim na tebe i volim te.
Tvoje pseto

Jalta, 3. septembar 1901.
HVALA ti, radosti moja, majka se veoma obradovala tvom pismu; pročitala ga je i zatim dala meni da joj ga pročitam naglas, i dugo te je hvalila. To što pišeš o svojoj ljubomori možda je i osnovano, ali ti si tako pametna i tvoje srce je tako dobro da sve što pišeš o svojoj navodnoj ljubomori nekako odudara od tvoje ličnosti. Ti pišeš da se Maša nikada neće navići na tebe itd., itd. To su sve besmislice! Ti sve preuveličavaš, razmišljaš o svakojakim glupostima, i bojim se da ćeš se zaista svađati s Mašom. Evo šta ću ti reći: strpi se i ne pričaj godinu dana, samo godinu, a posle će ti sve biti jasnije. Što god ti se pričinjavalo, što god ti smetalo, ti ćuti, i samo ćuti. U tom neprotivljenju u prvo vreme, kriju se sve ugodnosti za oženjene i udate osobe. Poslušaj me, dušo, budi pametna!
Doći ću čim mi javiš, u svakom slučaju to će biti pre 15. septembra. Ti vidi šta ćeš i kako ćeš, a ja nemam nameru da se dugo zlopatim. U Moskvi ću živeti do decembra, dok me ne proteraš.
LJubim i grlim svoju staricu. Neka te Bog čuva. Još malo - pa ćemo se videti. Piši, piši, dušo, piši! Osim tebe, ja više nikoga neću voleti, nijednu ženu.


PROBE
ČEHOV je u Moskvu stigao 17. septembra. Narednih dana prisustvovao je probama "Triju sestara" i radio s glumcima. Krajem septembra završio je korekturu osme knjige sabranih dela. U oktobru je prisustvovao probi Hauptmanovog "Mihaila Kramera", koji mu se, prema svedočenju Stanislavskog, neobično dopao. Krajem oktobra napustio je Moskvu i vratio se u Jaltu. Olga Kniper ostala je u Moskvi.

(NASTAVLJA SE)