Potreban kao književnik

Priprema: Zoran Božović

Jalta, 11. februar 1903.
"TI pišeš da zavidiš mom karakteru. Moram ti reći da me je priroda obdarila naprasitim karakterom, ja sam prgav, itd., itd., ali navikao sam da se obuzdavam, jer pristojnom čoveku ne priliči da histeriše. Nekada sam i ja pravio svakojake ispade. Pa, moj deda je, po uverenjima, bio tipičan proizvod kmetstva.

Bez tebe mi je, rođena moja, dosadno! Osećam se kao usamljena danguba, satima sedim nepomično i nedostaje mi samo dugačka lula. Dramu ću početi 21. februara."

Dvadeset četvrtog aprila Čehov je doputovao u Moskvu i odseo u Korovinovoj kući, na Petrovki. Narednog dana priključila mu se i Olga Kniper, koja se vratila sa gostovanja u Petrogradu. Dvadeset petog maja zajedno prelaze u letnjikovac u Narofominsku. Odatle odlaze u Zvenigrad i Novi Jerusalim s namerom da kupe neko imanje. U Narofominsku ostaju sve do 7. jula, kada kreću za Jaltu. Devetnaestog septembra Olga Kniper se vraća u Moskvu, Čehov ostaje u Jalti.

Jalta, 20. septembar 1903.

"DANAS mi je lakše, ali još nisam sasvim dobro. Opšta slabost, odvratan osećaj u ustima, ne jede mi se. Tvoje odsustvo i te kako se oseća. Kad ne bih bio ljut na tebe zbog telegrama, rekao bih ti puno lepih reči, rekao bih ti koliko volim moju kobilicu. Piši mi o svemu što se odnosi na pozorište. Ja sam tako daleko od svega da počinjem da očajavam. Čini mi se da sam kao književnik već odživeo i svaka rečenica koju napišem, izgleda mi potpuno neprikladna i nepotrebna. To, onako, uzgred."

Moskva, 24. septembar 1903.

"Ne ljuti se, dragane, i ne piši pesimistička pisma. Ti si kao književnik još potreban, i te kako potreban, da bi se ljudi odmorili, da bi znali da na svetu ima poezije, istinske lepote, dubokih osećanja, da ima duša ispunjenih ljubavlju i da je život uzvišen i lep.

A tvoj lirizam? Svaka tvoja rečenica je potrebna, pa i ti sam u budućnosti ćeš biti još potrebniji. O, kad bih imala govorničkog dara - koliko toga bih ti napričala! Odagnaj od sebe nepotrebne misli. Smiluj se na ljude i shvati da si im potreban. Ne udaljuj se, nego im iz svoje bogate duše daj sve što možeš. Piši i voli svaku svoju reč, svaku misao, svaku dušu koju odneguješ i znaj da je sve to neophodno ljudima.

Takvog pisca kao što si ti nigde nema i zato ne smeš da se zatvaraš i povlačiš u sebe.

LJudi tvoje drame očekuju kao manu s neba."

NOVA DRAMA
Jalta, 14. oktobar 1903.

ZAŠTO stalno gunđaš, bakice?! Altšulera sam pozvao zato što mi nije bilo dobro, dojadilo mi je da trčkaram u klozet. On mi je naložio da jedem po osam jaja na dan i struganu pršutu. A Maša s tim nema nikakve veze. Bez tebe sam kao bez ruku, kao na pustom ostrvu.

Dakle, dramu sam poslao, dobićeš je verovatno kad i ovo pismo. Čim je pročitaš, pošalji mi telegram. Daćeš je zatim Nemiroviču i reći ćeš mu da mi i on pošalje telegram, da znam kako stoje stvari.

Sutra sedam da pišem pripovetku, bez žurbe. Ne mogu da verujem da sam završio dramu. Veruješ li da sam je dva puta načisto prepisao. Ostario ti je muž i ako nađeš kakvog udvarača, neću imati prava da se ljutim.

(NASTAVLJA SE)