Monaško stanje

Priprema: Zoran Božović

Moskva, 19. oktobar 1903.

DRAMU sam očekivala još prekjuče i sekirala sam se što je nema. Najzad, juče ujutru, dok sam još bila u krevetu, donesoše mi je. S kakvom strepnjom sam je uzela i otpakovala - ne možeš ni da zamisliš. Prekrstila sam se tri puta. Iz kreveta isam ustajala dok je nisam celu progutala. Gutala sam je pohlepno. U četvrtom činu briznula sam u plač. Četvrti čin je izvanredan. Čitava drama mi se izuzetno dopada. Otrcano se izražavam. Za tvoja dela potreban je lep,, prefinjen jezik.

Razume se, ja nisam kvalifikvoana da sudim o tvojim dramama. Pročitala sma je i sve, apsolutno sve mi se dopada, kao da sam boravila u porodici Ranjevskih, kao da sam ih sve upoznala, sa svima patila i živela. Ni nalik na tvoje prethodne drame; i bez ikakve razvučenosti. Sve je lepršavo i graciozno. Četvrti čin je vrlo dramatičan.

Pročitala sam i požurila u pozorište. Tamo je, na sreću, proba bila odložena. Vladimir Ivanović je odmah ščepao dramu. Dođoše Kačalov, Lužski, Moskvin i svi su mogli samo malo da "pridrže" dramu. Da si mogao da im vidiš glave pognute nad "Višnjikom". Naravno, svi su navalili da se na licu mesta čita. Zaključali su vrata, izvukli ključ i počeli.

Slušali smo Lušski, Kačalov, Moskvin, Adešev, Višnjevski i ja, čitao je Vladimir Ivanovič. Samo što smo završili, kad stiže Konstantin Sergejevič i, ne pozdravivši se s nama, poseže za dramom koju sam ja držala. Zatim stiše Mozorov, kome smo dali dramu za to veče. Svi su slušali sa strahopoštovanjem, sa posebnim izrazom lica, čitanje su prekidali smeh ili uzvici odobravanja. Jutros dramu čita Konstantin Sergejevič, a sutra će biti pročitana pred celom trupom.

Jalta, 27. novembar 1903.

MILA moja gospodarice, stroga ženo, hraniću se isključivo sočivom, kad uđu Nemirovič i Višnjevski s poštovanjem ću ustajati, samo mi dozvoli da dođem. Pa to je nepodnošljivo - živeti u Jalti i od jaltske vode i odličnog vazduha svaki čas trčati u klozet. Krajnje je vreme da kao obrazovani ljudi shvatite da se u Jalti uvek osećam neuporedivo gore nego u Moskvi. More je ilo mirno, tiho, a sada besni, visoki talasi dižu se do samog neba, i dočekaćete da se vreme toliko iskvari da se više neće moći ni doputovati, ni otputovati.

Jalta, 3. mart 1904.

Mila moja, divna polovino, živ sam, zdrav kao bik i u dobrom raspoloženju, i trenutno ne mogu da se pomirim samo s jednom stvari - a to je moje monaško stanje.

Imam jednu molbu, dušo moja. Kao što sam ti već govorio, ja sam lekar i prijatelj ženskih medicinskih tečajeva. Kad je najavljen "Višnjik", polaznice tečajeva obratile su mi se, kao lekaru, s molbom da za njihovo potporno udruženje organizujem jednu predstavu; strašno su siromašne, veliki broj je otpušten itd, itd. Obećao sam da ću porazgovarati s Upravom, razgovarao sam i dobio obećanje... Eleme, rođena moja, podseti sada Nemiroviča u Petrogradu.

BOLEST
U Moskvu je Čehov stigao 4. decembra. mada je bio bolestan, prisustvovao je gotovo svim probama "Višnjika" u Hudožestvenom teatru. Premijera je održana 17. janaura 1904. Čehov je u pozorište došao za vreme trećeg čina, posle kojeg se pojavio i na sceni. Tom prilikom priređena je i prigodna svečanost na kojoj su pročitani pozdravni telegrami pristigli iz svih krajeva Rusije. U pismima ih tih dana Čehov više puta naglašava da je ta proslava priređena pre vremena i da će 25. godišnjica njegovog književnog rada biti tek 1905. Petnaestog februara Čehov je napustio Moskvu i otputovao u Jaltu.

(Nastavlja se)