Šest ciljeva Al Kaide

Piše: Dubravka Savić
BIN Laden ima šest ciljeva spoljne politike i lako ih je nabrojati. Prvo, kraj američke pomoći Izraelu, eliminisanje jevrejske države, i umesto nje, stvaranje islamske palestinske. Drugo, povlačenje svih američkih i zapadnih vojnih snaga sa Arabijskog poluostrva i ostalih muslimanskih teritorija. Treće, završetak američkog angažovanja u Avganistanu i Iraku. Četvrto, kraj američke podrške kineskoj, ruskoj, indijskoj i drugim vladama u ugnjetavanju muslimana. Peto, povratak potpune muslimanske kontrole nad svetskim izvorima energije i vraćanje na tržišne cene, završavajući time osiromašivanje muslimana izazvano cenama nafte koje su arapski režimi postavili da smire Zapad. Šesto, smena muslimanskih režima koji ne vladaju shodno islamu, a štiti ih Zapad.
Dugogodišnji analitičar CIA koji se predstavlja kao Anonimus je ovako u knjizi upravo objavljenoj u SAD “Imperijalna oholost - zašto Zapad gubi rat protiv terora” okarakterisao ciljeve koji vode lidera Al kaide u “svetom ratu”. U dugo najavljivanom delu Anonimus na oko tri stotine strana, i na osnovu izvora bez oznake “poverljivo”, objašnjava motive terorista u borbi protiv Zapada, posebno SAD, i američke zablude u ovom ratu.
On tvrdi da, dok se Vašington usko usredsređuje na uništenje Bin Ladena i Al kaide preko “globalnog rata protiv terorizma”, politika SAD zapravo doprinosi ciljevima Bin Ladenove spoljne politike i “obavlja posao” za njega. Američki stauts kvo, kaže on, u odnosu na šest Bin Ladenovih ciljeva predstavlja “stabilnu i neizmerno vrednu pomoć” u njegovim naporima da širom sveta pokrene džihad protiv SAD.
AMERIČKU invaziju na Irak on naziva “poklonom SAD Bin Ladenu koji je dugo želeo, ali nikad u stvarnosti i očekivao”.
- Dok se još potajno nadao, Bin Laden je mislio da SAD moraju da znaju da milioni muslimana mrze rigorozne sankcije koje su do smrti izgladnele milion i više Iračana. U tom kontekstu, invazija bi samo produbila antiamerička osećanja u muslimanskom svetu. A tada, sanjario je Bin Laden, stvari bi krenule loše za Amerikance. Ostali bi predugo u Iraku, insistirajući na stvaranju demokratije koja bi potčinila dominirajuće sunite, strogo ograničavajući islamsku ulogu u vladi, i ponašajući se tako da podvlače svoj interes za bogate iračke rezerve nafte. Muslimani bi svakodnevno gledali da SAD okupiraju muslimansku zemlju, insistirajući da zakoni koje je stvorio čovek zamenjuju svetu božju reč, kradući iračku naftu, i utirući put za stvaranje “Velikog Izraela”. Klerici i naučnici bi pozivali na odbrambeni džihad protiv SAD, i mladi muslimani bi pohrlili sa svih strana da se bore protiv američkih trupa, i tamo bi - u drugoj najsvetijoj zemlji - buknuo drugi Avganistan, ovekovečeni sveti rat koji bi trajao, preživela Al kaida ili ne. Tada se Bin Laden probudio znajući da je to samo san. Bilo je to, čak i za Alahu najodanijeg, previše nade. Ali, marta 2003. Bin Laden je dobio svoj dugo očekivani poklon, kada su Sjedinjene Države napale Irak.
Osvrćući se na rat protiv terorizma autor koji je 22 godine proveo u CIA, kaže:
- Rat protiv terorizma je dostigao dimenzije koje daleko prevazilaze uništenje Al kaide zbog napada od 11. septembra, što, naravno, i dalje nismo uradili. Imamo još malo snaga angažovanih u Avganistanu, mada se sada bore defanzivno, a ne ofanzivno... i započeli smo drugi neefikasni rat protiv Iraka koji je intenzivirao islamski bunt. Ono što je počelo kao rat kome se govoto niko nije protivio, sada je nedefinisana vojna kampanja, bez kraja, i rezultata. Štaviše, mnogi je vide kao zasnovanu na ideji da svaka antiamerička akcija ili retorika predstavlja “terorizam”, i da je postala rat koji privlači samo slabu podršku izvan dela sveta sa engleskog govornog područja. Rat protiv terorizma nije porazio glavnog neprijatelja, izgubio je fokus i proizvodi neprijatelje brže nego što možemo da ih ubijemo ili ugušimo.
Anonimus tvrdi da za 17 godina rada na islamskom terorizmu, i posle niza sastanaka sa visokim zvaničnicima američke vlade, nikad nije čuo da “bilo ko od njih pita koja bi akcija, sa liste opcija, najbolje zaštitila Amerikance, ili šta bi se loše desilo Americi ako ne delujemo”.
- Čak sam video da su neke od tih akcija protiv pretnji od oružja za masovno uništenje namenjenih Amerikancima odložene kako bi se ulagivalo Evropljanima. Na takvim sesijama najčešće bi se čula pitanja - šta će Kongres, ili “(Vašington) post”, Si-Bi-Es ”NJujork tajms” da kažu ako akcija ne uspe, ili neko bude ubijen?
UKAZUJUĆI na američke zablude kada se o kampovima za obuku terorista radi, Anonimus ističe da su oni pre svega mesta za obuku - pobunjenika. Kaže da su od 1980. SAD i saveznici znali, studirali i protestovali što razne sunitske islamističke grupe vode trening kampove u Jemenu, Pakistanu, Kašmiru, Sudanu, i na Filipinima.
Od devedesetih godina na listi mesta gde se treniraju islamski pobunjenici nalaze se i tačke iz našeg okruženja:
- U skorije vreme, od 1990. Somalija, Uzbekistan, Crna Gora, Eritreja, zapadna Kina, Čečenija, Alžir, Tadžikistan, Liban, Bosna, severni Irak i Albanija mogu da budu dodati na ovu listu - piše Anonimus.
Govoreći o prirodi ovih kampova i američkom odgovoru na njih, Anonimus zaključuje:
- Kampovi za trening koji su nas toliko dugo plašili uvek su bili pobunjenički, viceteroristički, i davali su nekoliko hiljada terorista, a stotine hiljada pobunjenika. Obučeni su, u zamenu, trenirali desetine hiljada pobunjenika po povratku kući. Jednostavna logika vodi do toliko velikih brojeva da bi stotine ili više Gvantanamo logora bilo ispunjeno kada biste mogli sve da ih uhvatite - što ne možete. Tako će ostati sve dok američka politika motiviše muslimane da budu pobunjenici.

PRAVILA ZA MUSLIMANE
KADA aerodromska policija odvoji muslimane za drugu bezbednosnu proveru, i kada samo građani iz 24 muslimanske zemlje moraju redovno da se prijavljuju američkoj imigraciji tokom poseta SAD - pravilo koje se samo u drugim slučajevima odnosi na ljude iz Severne Koreje - oni ne vide mere unutrašnje bezbednosti, već pravila namerena da šikaniraju, diskriminišu i ponižavaju muslimane - piše Anonimus.

CINIČNI OSAMA
ŠTO se tiče Palestine, kaže Anonimus, svi od Jasera Arafata do desetine zapadnih i muslimanskih zvaničnika i komentatora su rekli da Bin Laden cinično koristi palestinsku stvar da unapredi svoj džihad.
- Bin Laden je bio usredsređen na izraelsko-palestinski sukob od kraja avganistanskog džihada, možda i pre. On i drugi lideri Al kaide su rekli da žele da napadnu Izrael, primećujući da je takav napad nemoguć zbog odbijanja Jordana, Sirije, Libana i Egipta - da bi udovoljili Vašingtonu i Izraelu - da obezbede grupi utočište. “Ukoliko su (arapski) vladari ozbiljni u pronalaženju rešenja (Palestine)”, rekao je portparol Al kaide Sulejman Bgu Gajet jula 2002, “onda moraju da otvore svoje granice…” Isti ovaj faktor je, kaže Bin Laden, stavio u nugodan položaj Al kaidu da ubaci značajne pobunjeničke snage u Bosnu