Sledi jači napad

BIN Laden će izvesti jači napad na SAD - upotpunjen na drugim mestima udarima “Al Kaide” i ostalih islamističkih grupa povezanih sa njom, ili ne - u pokušaju da razori američku rešenost za politiku održanja Izraela, odstrani neverne muslimanske vladare…i snizi cene nafte.
Ovo je predviđanje analitičara CIA koji se predstavlja kao Anonimus u svojoj tek objavljenoj knjizi “Imperijalna oholost - zašto Zapad gubi rat protiv terora”. On kaže da Bin Laden prekraja američku i zapadnu politku prema islamskom svetu, a ne da bi razorio Ameriku ili, još manje, njenu slobodu.
- On je praktični ratnik, ne apokaliptični terorista u potrazi za svojim Armagedonom. Ako se američka politika ne promeni, rat zimeđu Amerike i islamista će se nastaviti i u budućnosti. Niko ne može da predvidi koliko štete će biti naneto zbog američke slepe privrženosti propaloj i kontraporduktivnoj politici, ili nedostatkom moralne hrabrosti sada vidljive u trideset i više godina neuspeha američkih političara da revidiraju politiku prema Bliskom Istoku i pokrenu Ameriku ka samodovoljnosti u energiji i alternativnim gorivima - navodi.
Islamski svet, kaže Anonimus, mrzi Ameriku zbog specifičnih akcija i politike SAD, i ona je napadnuta jer “muslimani veruju da tačno znaju šta SAD radi u islamskom svetu.
- Nepromenjena politika SAD prema islamskom svetu ostavlja Ameriku jedino sa vojnom opcijom da brani samu sebe…Da bismo osigurali što više od našeg načina života, koristićemo vojnu snagu onako kako su je Amerikanci koristili…u Francuskoj i na Pacifičkim ostrvima, nad nebom Tokia ili Drezdena. Napredak će se meriti tempom ubijanja, i brojanjem tela. Ne šašavim brojanjem tela Vijetnama, već preciznim brojanjem koje će ići do ekstremno visokih cifara. Gomile mrtvih će uključivati daleko više civila kao boraca, jer naši neprijatelji ne nose uniforme.
Ubijanje u velikom broju nije dovoljno da porazi muslimanskog protivnika. Sa ubijanjem mora da ide…razaranje infrastrukture. Putevi i irigacioni sistemi, mostovi, elektrane…i još više od toga će morati da bude razoreno da se neprijatelj liši podrške u bazi. Nagazne mine, štaviše, biće masovno ponovo uvedene da zapečate granice i brdske puteve, suveše duge i visoke da bi se popunili američkim vojnicima. Takve akcije će dovesti do velikih civilnih žrtava, raseljavanja i reka izbeglica…To će ostati jedino američko oružje sve dok se drži propale politike protiv muslimanskog sveta - smatra Anonimus.
Autor kaže da je Amerika “u ratu za preživljavanje”, ali u smislu borbe za opstanak na kakav želi, a ne na kakav je prinuđena. No, konstatuje on, građanske slobode su već umanjene, i mnogi aspekti života otežani - putovanja, način na koji policija posmatra građane, teškoće u korišćenju javnih zgrada i muzeja, način na koji se tretiraju posetioci i imigranti, patetični pogled na Belu kuću “pod opsadom”.
- Pošto Amerikanci nisu navikli da se profesionalno vojno bore u svojim ratovima, oni se plaše žrtava…Američki vojnici su profesionalci, vojnici po opredeljenjlju, to je njihova izabrana karijera. Iz bilo kog razloga da su se odlučili na vojničku službu - ljubav prema zemlji, novac ili koledž, izbegavanje zatvora, ukus nasilja, želja za putovanjem…- ugovor je isti kakav je bio i u davna vremena: u zamenu za ono što si želeo kad si se prijavljivao, nacija te šalje tamo gde si potreban i umireš ako je neophodno….Ovo je gruba reč, ali zbog toga ne manje istinita. Što pre lideri počnu da govore o surovoj realnosti profesionalnog vojnika, to će pre Amerikanci… prestati da pozivaju “trupe kući” i pre nego što se iskrcaju u ratnoj zoni.
Autor kaže da bi Amerika trebalo da shvati da drugi neće da rade prljav posao za nju.
- Toliko smo predani traženju drugih koji će da urade težak i krvav posao za nas da ne shvatamo realnost i upisujemo saveznike koji ne mogu, ili neće da rade. Avganistanski rat je dobar primer.
Govoreći o Bin Ladenu, Anonimus smatra da se njime ne treba baviti kao teroristom.
- Napadi “Al Kaide” su zastrašujući, ali rat je takav. Bin Laden vodi i inspiriše svetsku antiameričku pobunu. On vodi rat, dok se mi protiv njega borimo antiterorističkom politikom kojom dominira taktika i procedure kriminalističke policije. To niti uspeva, niti će uspeti. Amerika se borila protiv terora od 1975. do 1995. uglavnom obaveštajnim službama. Isto smo činili i sa “Al Kaidom”… ali ona još može da upotrebi oružje za masovno uništenje protiv SAD. Bitka sa “Al Kaidom” je stari, ravni rat, ne antiteroristička kampanja koju vodi obaveštajna služba. Mi nećemo poraziti Bin Ladena, “Al Kaidu” i njihove saveznike dok strategija ne upotrebi sve američke ratno-borbene sposobnosti - vojne, obaveštajne, političke, diplomatske, ekonomske… Suočavamo se sa opasnijim neprijateljem od tradicionalne države, jer on ima ciljeve i sredstva nacije…nema fiksnu adresu za napad, i bori se za cilj u kojoj smrt dok ubija neprijatelja vodi u raj.
Preporučujući SAD oslanjanje na sopstvene energetske resurse, Anonimus kaže da presecanje veza sa “korumpiranim i represivnim” režimima za kojima Amerika ima jedino zajedničku “zapadnu opsesiju jeftinom naftom” vodi ne samo oslobađanju od takvih veza, već znači kraj režima koji su “do srži antiamerički”.
- Dok se Bin Laden bori da odbrani islam od američkog napada, saudijski, kuvajtski, emiratski i drugi vladari u zalivu nas mrze jer nismo muslimani i jer se boje da će naš primer da inspiriše njihov narod da se pobuni, i tako naškodi njihovoj autokratskoj vladavini i nesmetanom pristupu naftnom blagu. Kraljevi u Zalivu, ne Osama bin Laden, jesu oni koji nas mrze zbog onoga što smo, a ne šta radimo.
Mada američki lideri ne priznaju, nastavlja on, Amerika je u ratu protiv islama, neki iz islamskog sveta vode rat protiv SAD, i više ih se približava tome. Šta, dakle, znači biti u ratu protiv islama?
- Prvo, to znači da moramo da prihvatimo tu realnost i reagujemo shodno tome. Drugo, to znači da američki status-kvo u muslimanskom svetu osigurava postepeno intenziviranje rata u doglednoj budućnosti, koji će biti mnogo skuplji nego što se misli. Treće, to znači da javno moramo da se suočimo sa pitanjem - podrške Izraelu, samodovoljnost u energetici, i primena naše demokratije širom sveta.

SUROVI RAT
AMERIKA danas, konstatuje autor, nije u mnogo drugačijoj poziciji nego što je bila 10. septembra 2001. godine, kada su obaveštajni lideri upozoravali Kongres i Belu kuću mesecima pred napad da se sprema veliki napad “Al Kaide”. Kada je do njega došlo, nastavlja, nije zaustavljen, niti je na njega adekvatno odgovoreno. Od tada je, kaže, uhvaćeno oko tri hiljade vojnika “Al Kaide”, “vodili smo dva propala polu-rata i ostavili Avganistan i Irak sa antiameričkim osećanjem, i pogodnim tlom za širenje “Al Kaide”.
- Dozvolite mi da podvučem da mi ne biramo između rata i mira. Amerika ima rat koji ne može da izbegne, i bar za sada, postaje sve suroviji bez obzira šta mi uradili. Izbor koji imamo je trošenje američkog blaga i krvi, ili smišljanje nove politike, ili pregovaranje da izađemo iz ove gužve. Neprijatelj želi rat i ne sluša. On nema razloga da sluša, on pobeđuje. Mi nemamo izbora, nego da se borimo. To je odluka o politici koja će da odredi dužinu borbe i cenu - zaključuje Anonimus.
(KRAJ)