Žrtva za naciju

Piše: Miodrag Janković
SVAKAKO "najslavnija" lomača u Francuskoj je ona naložena u Ruanu, 30. maja 1431. godine, na kojoj je izgorela Devica Orleanska, ili kako mi kažemo, Jovanka Orleanka.

Ne samo da je zaslugom ove devojke oslobođen Orlean opsednut od Engleza 8. maja 1429, ne samo da je krunisala dozlaboga slaboga Šarla Sedmog u Remsu, 17. jula iste 1429, nego je njena žrtva povratila kod Francuza izgubljeno osećanje da svi zajedno čine jednu naciju. Seljančica iz Lorene, iz sela Domremi, biva usmrćena na surov način, posle istrage i suda Svete inkvizicije. Iz njenoga pepela, brže-bolje prosutoga u Senu, rodila se Francuska, ona koju smo oduvek voleli i poštovali. Čini se da sadašnja Francuska više nije dostojna tragedije koja se odigrala u Ruanu i mi ćemo pokušati da osvetlimo žrtvu Jovanke Orleanke većma zbog Srbije, zarad naše duhovne koristi.

Spomen na Jovanku Orleanku može biti višestruko koristan, baš danas, kada mnogima među nama izgleda da se za Srbe nebo zatvorilo. Mnogobrojne pojedinosti o njenom kratkom ali slavnom životu odavno su lako dostupne, to jest sve je do tančina opisano u najlepšoj francuskoj knjizi. Nije reč o romanu, već o zapisniku sa suđenja, koji je prerastao u uputstvo o osvajanju novoga neba i zemlje, ali u nama samima, onoga novoga Jerusalima u kojem vlada blaga reč Sina Božjega. To je knjiga o smelosti, odvažnosti, muževnosti, junaštvu, drzovitosti, viteštvu oslikanom najskupocenijim bojama, poput onih, na minijaturama časlovca duke od Berija, sa kraja 14. i početkom 15. veka. Imajmo na umu da se Jovankino poslanje i blagotvorna akcija, odigravaju u vremenu posle bitke na Kosovu i žrtve svetoga kneza Lazara kosovskoga, u doba u kojem je našom Srbijom vladao "uvek spominjani, slavni i blagočastivi gospodin despot Stefan", kako ga naziva njegov savremenik, životopisac Konstantin Filosof, inače jedan od najvećih srpskih književnika.

MOŽDA i nije tako teško zamisliti kakvo je stanje u Francuskoj početkom 15. stoleća: traje englesko zaposedanje i Francuzi su podeljeni na Anglo-Francuze i Francuze. Na rodoljube, pristaše domaćih frakcija i saradnike zavojevača. Budući Šarl Sedmi rođen je 1403. kao sin Izabo od Bavijera i kralja Šarla Šestog. Pred punoletstvo, majka ga se odrekla, a otac (umro kao sumasišavši) lišio nasleđa. Duka od Burgundije, Filip Dobri nada se da će postati kralj, uz pomoć Engleza na čijem je čelu, kao glavnokomandujući, Žan od Lankestera, vojvoda od Bedforda. Englez vodi dosta uspešnu politiku, zasnovanu na podeljenosti Francuza, oslanjajući se na Burgundiju i Bretanju. Ženi se sestrom Filipa Dobroga, ali moćni vojvoda mu ubrzo okreće leđa, zbog rata u Flandriji protiv Gločestera, a nekako u isto vreme, vojvoda od Bretanje postaje sveznik slaboga Šarla Sedmog. To je vreme u kojem niko ne drži do zadate reči i savezništva su efemerna. Osim toga, Bedford ima teškoće sa odbijanjem Francuza da priznaju zakonitost njegovoga bratanca Anrija Šestog, kojemu, prema ugovoru iz Troa, pripada pravo na francusku krunu. I povrh svega, morao je hitno da se prebacuje u Englesku kako bi pomogao svome bratu, vojvodi od Gločestera u borbi protiv suparnika im Boforta. Uoči 1428. godine engleska kruna, koja od bitke kod Kresija 1346. zatim od bitke kod Azenkura 24. oktobra 1415. drži Francusku na kolenima, nema više od četvrtine francuske teritorije pod svojom upravom.

NAPAD
NA takvoj nizbrdici za Engleze, uprkos Bedfordovom protivljenju u jesen 1428. beše doneta odluka za napad na Orlean, u čijoj se okolini osećala rastuća moć Šarla Sedmog. Nema te objektivne sile koja bi prevagnula, mladi Anri Šesti je zakoniti kralj Francuske, ali ga narod neće, jer je Englez, duka Filip Dobri izgleda jak, ali nedovoljno, dok je njegov suparnik vojvoda Šarl od Orleana u zatočeništvu, zastupan Gaskonjcima Bernara od Armanjaka koji neprestano ometa planove Burgonje, vodi se jamačno borba za presto do istrebljenja. Šarl Sedmi je neodlučan, nesiguran, ali lukav i podmukao u borbi za opstanak. NJegova narav je zauvek osenčena očevim ludilom i majčinim ljubavnim vodviljima.

(NASTAVLJA SE)