Nemoćna inkvizicija

Piše: Miodrag Janković
INKVIZITOR Emeri joj kaže:
"Prema vašem iskazu, glas vam javlja da Bog želi da izbavi Francusku od opasnosti u kojoj se nalazi. Ali, ako Bog hoće da oslobodi francuski narod, nisu potrebni naoružani ljudi." Jovana mu odgovara: "Za ime Božije, vojnici će se boriti, a Bog će im podariti pobedu."

Čitaju joj razne bogoslovske knjige, uveravaju je kako knjige kažu da njoj ne treba verovati. Ona im odgovara: "U knjigama Milostivoga Gospodina, više je napisano nego u vašim."

Jedan doktor teologije, učeno joj i svečano saopštava da Bog neće da se njoj veruje, osim, ako tu, pred istražiteljima, ne izvede neko čudo. Želi da je prokaže kao vešticu. Kratko i ljubazno, ona mu uzvrati da nije poslata činiti čuda zarad čuda. Jedino čudo će, reče, biti razbijanje opsade Orleana, uništenje Engleza, krunisanje u Remsu, predaja Pariza (u to vreme u rukama Engleza i njihovih strašivih ulizica) i oslobađanje, u Engleskoj zatočenoga, Šarla od Orleana. Inkvizitor je pita, kojim narečjem govore njeni glasovi? Jovanka: "Skladnijim od vašega." Inkvizitor: "Verujete li u Boga?" "Od vas bolje", glasi odgovor.

Građani i seljani, što prisustvuju ovim ispitivanjima, poneseni su njenom genijalnom jednostavnošću, brzinom odgovora, tako da posle sva potpitanja postaju suvišna. LJudi i žene plaču, uvereni da se nalaze pred Božijim davanjem, bićem ispunjenim božijom blagodaću.

Kako bi osujetila da je ljudi telesno požele i sačuvala svoje devojaštvo, duhovno i telesno, obukla se u muško odelo. Tako im je lepo objasnila. Posle šest sedmica, Renjo de Šartr, arhiepiskop Remsa i kancelar Francuske, potpisuje da je Jovanka istinska devica, što je dokaz da nije veštica, da je odlIkuje skromnost, pobožnost, čast i jednostavnost. U odluci se kaže: "Kralj nema prava da odbaci Devicu koja kaže da je bog šalje, jer narod zaslužuje da mu se priskoči u pomoć." Ipak, neverje i lakoverje pod ruku sa slabošću ljudskom, zahtevaju od Kralja da i pored svega, od Deve zatraži neki znak, kao potvrdu da je njeno poslanje "natprirodno". Jovanka je nestrpiva, glasovi je požuruju. Kako bi ih nekako sve podstakla i ohrabrila, ne bi li se napokon krenulo u pomoć onima u opasadi, obeća im željeni "znak", ali samo, pod Orleanom. Zaključak je, u izvesnome smislu, zadovoljio i one koji verovahu samo u nauku i one koji verovahu u Boga. Žan d’Ark je dobila status "Božije pomoćnice".

U gradu Turu dala je da joj se načini ratna zastava, po kojoj je u narodu dobila ime "Angelska, ili Devica sa bojevom zastavom". Zlatnim slovima na beloj osnovi ispisano je njeno geslo: Jhesu - Isus. A na zastavici piše jedna druga sveta reč: blagovest.

Kralj i plemići su je naoružali i dali joj konje. U jednoj crkvi, posvećenoj svetoj Katarini, glasovi joj otkriše mesto, iza oltara, gde beše zakopan stari mač, koji je, kako kaže životopis, ležao pored onoga, koji je nekada pripadao Šarlu Martelu, oslobodiocu Francuske od crnih Arapa. U tvrđavi Bloa, na Loari, izvršeno je, zatim, osvećenje njenih ratnih zastava.

NAGODBA
JOVANKINA zastava je bila simbol neporočnosti, svesnoga nepodavanja dušegubnoj stihiji, na njoj je zlatom, bojom sunca, izvezeno bescen-ime. Iz zapisnika, vođenih za vreme istražnoga postupka, proizlazi da je ime Sina Božijega, za nju, seljančicu iz Lorene, nešto najvrednije, to ime ona često izgovara u trepetnome zanosu. NJen je "politički program" odista jednostavan: proslavljanje imena Božijega. Zauzvrat, od nesretnikovića Šarla 7, ona zahteva samo jedno: da Francusku, svoju kraljevinu, pokloni, zavešta, Caru nebeskome. I sve drugo, uči ga, biće mu dato od Boga. Šarl je jedva pristao, ali kako je bio nepoveriv i čovekomrzac, činovnička dušica, pozvao je notaroša da sačini zakonom predviđeni akt, kojim je Jovanki zaveštao Kraljevinu, a ona, u dnu strane, Francusku odmah, pred njim, poklonila Bogu! Reklo bi se, da je Šarl imao narav današnjega buržuja, ćate, strašivoga potrošača, koji za sve traži ugovor i kojeg uvek šićardžije prevare na osnovu ugovora. Ostao je znan u povesti kao jedini francuski kralj koji je s Bogom opštio preko ugovora, sitnosopstvenički. O ovome francuskome kralju, mnogo više govori ta nagodba, nego svi portreti i knjige.