Devica zarobljena

Piše: Miodrag Janković
ZIMA 1430. prošla je u diplomatskome baletu, koji je samo doneo strateške koristi Filipu Dobrome, čiji je cilj od početka nepromenjen - slabljenje Bedforda i Šarla. Tek u aprilu, kralj počinje da uviđa prevaru. Sredinom maja Filipu se predaje grad Suason dok Šarlov Kompjenj jedva odoleva naletima Engleza i Burginjonaca.

A onda, neočekivano, blizu Kampjenja, na jednom mostu na Oazi, 23. maja 1430. godine, Burginjonci vojvode Filipa Dobrog zarobljavaju Jovanku. Predata je Žanu od Luksemburga.

Oborivši je s konja, Jovanke se dokopao stelac Pikar, pa ju je, po tadašnjem običaju, prodao Bataru od Vandoma, koji je, ne oklevajući, preprodaje Žanu od Luksemburga. Prema viteškom pravilu, bilo je zabranjeno prodati zarobljenika njegovom neprijatelju. Međutim, Žan od Luksemburga je u besparici i jedini mu je naum da dobro unovči Devicu. Taj vazal kopilana od Vandoma i duke od Burgonje, sopstvenoj majci se lažno zakleo, da Jovanku nipošto neće izručiti. Ali, prokleta duša je sebi našla zakrpu - još prokletiju dušu Pjera Košona, prelata na čelu eparhije Bove. Na nesreću, Jovanka je uhvaćena baš na području Košonove biskupije.

Pjer Košon je u službi duke od Bedforda, znači, "saradnik je zavojevača". Pametan je, sposoban, učen, ambiciozan, želi da se dokopa arhiepiskopije ruanske, a i na kardinalski šešir namiguje. On je svestan da to što želi, može ostvariti jedino uz pomoć Engleza, što nam govori da nije nesvestan, naivan saradnik osvajača, već svestan izdajnik nacionalnih interesa.

ČIM je dobio mig vojvode od Bedforda, kojem je Jovanka glavna prepreka, Košon se pokazao dozlaboga maštovitim. Čistoj i svetoj devojci priprema crkveni sud, pred kojim namerava da joj sudi kao jeretiku i sve učini ne bi li se dokazalo njeno "đavolje poreklo". Vojvoda od Bedforda žarko želi da ona bude spaljena kao veštica, a Košon će se pobrinuti da zadovolji svoga nalogodavca. NJih dvojica postižu dogovor, Košon je plaćen sto sola na dan, sve do Jovankine lomače.

U prokletome preduzeću upleteni su: Episkopat, Sveučilište i Sveta inkvizicija, znači, sve ono što čini Crkvu i zdravoučenost u Francuskoj. U početku, Košon nije zadovoljan mlakošću inkvizitora, ali ubrzo iz Londona stiže naredba: sudiće Košon zajedno sa inkvizitorom. Englezi žele da budu sigurni u ishod procesa i poručuju Žanu od Luksemburga kako su spremni da mu isplate jedanaest hiljada zlatnih ekija, ako im izruči Devicu. Žan trlja ruke, za to vreme se vojvoda Filip Dobri pravi nevešt. Za svaki slučaj, Englezi vrše dodatni pritisak na njega - prete mu, da će ako im zasmeta, obustaviti kupovinu flamanskih čaršava. Duka od Burgundije drži Flandriju pod svojom vlašću i sasvim je načisto šta mu valja činiti posle prispeća izveštaja o stanju u Liježu - Englezi su tamo potpirivlai pobunu protiv premoći Burginjonaca. Poslednja prepreka nestaje 13. novembra: Žanu od Luksemburga umire tetka. Ona je vrlo bogata i oporukom mu sve ostavlja, pod jednim uslovom: da ne izručuje Jovanku Englezima. Bestidni Žan ne haje za obraz, niti mu je stalo do povinovanja viteškm načelima. Svesno laže i vara tetku i uprkos preklinjanjima svoje supruge, predaje svoju zatočenicu njenim neprijateljima, 21. novembra 1430. godine. Za Devicu je dobio tetkino imanje i novac od Engleza. On veruje da je veliki biznismen, kako bi se to danas reklo.

U KAVEZU
POBROJMO glavne učesnike, tako da ih lakše prepoznamo u završnici: vojvoda od Bedforda, regnet Francuske u ime Henrija Šestog, Kralja Engleske i Francuske, vojvoda od Burgundije Filip Dobri, kralj Francuske, u Remsu krunisani Šarl Sedmi, parisko sveučilište Sorbona, Sveta rimokatlička inkvizicija, Pjer Košon, novopečeni arhiepiskom Ruana i njegovo sudsko Veće, u kojem su, pored ostalih, Hažn d’Estive, Žan de Lafonten i tri zapisničara. Pred njima je Jovanka Orleanka, u poslednjem pokušaju, kojim bi da ih spreči da postanu predmet prezira dok je sveta i veka.

Suđenje čistoj i svetoj devojci počelo je 9. januara 1431. godine u Ruanu. Sudi joj veće od deset opata i tri kardinala, kojima predsedava Pjer Košon. Među pomoćnicima sudija je 127 teologa, najvećim delom svršenih i nesvršenih studenata Srobone. Predvodi ih Nikola Midi najoholiji od svih. Jedno vreme suđenje je bilo dostupno javnosti.

Dva meseca pred suđenje i tokom procesa, Jovanku su Englezi držali u kaveu, sa teškim okovima na rukama i nogama. Kavez je bio smešten u sklepanoj drvenoj kućici, bez prozora, kućica bez prozora u kamenoj kuli. Kasnije su joj dozvolili krevet, ali su je bili ipak lancima za njega vezali.
(NASTAVLJA SE)