Gospodu se služi

Piše: Miodrag Janković
DRUGI deo suđenja započeo je 27. marta, čitanjem optuženoj 70 tačaka Košonove tužbe. Gotovo sve njene izjave behu krivotvorene, lukavo prepravljene. Tokom ispitivanja, ispitivači učestano menjaju pravac, kako bi je naveli da sama preinači svoje izjave. Košon pokušava sa čisto teološkim zamkama, računajući na njeno nepoznavanje učenih smicalica. Sudije jedni drugima upadaju u reč, ne bi li je zbunili, ona ih, međutim, opominje:
"Gospodo krasna, sa pitanjima jedan po jedan."
Sve vreme upućuje svoje tužitelje na ono što je već rekla i jednako ponavlja da se uzda u Gospoda. Naročito joj zameraju nošenje muškog odela. Kada joj tužilac kaže, da se i ponašala kao muškarac, zanemarujući ženske poslove, ona mu odgovara:
"Kada je reč o ženskim poslovima, ima dovoljno drugih žena da ih obave."
Izazivaju je, upozoravaju da ne sme ni pomišljati na bekstvo iz tamnice.
Jovanka Orleanka: "Htela sam i opet hoću da pobegnem iz zatvora, kao što je pravo svakoga zatvorenika."
U to vreme bilo je svakome strogo zabranjeno tvrditi da postoji blagodat Božja i da u nekome obitava. Kada je zapitaju, ima li je, ona ima odmah odgovora:
"Ako nisam u njoj, dabogda bila, a ako već jesam, neka bi me Bog u njoj očuvao."
Mnogi učeni doktori priznavaše, da se ni najbolje među njima ovako ne bi snašao.
U subotu, uoči Vaskrsa, Košon je beše podvrgao ispitivanju u njenome zatvoru. O pokornosti Crkvi. Tada je izgovorila onu čuvenu:
"Pre svih, Gospodu se služi."
"Ako bi Crkva zaključila, da su njena viđenja varljiva i đavolja, da li bi se Crkvi priklonila?", pita je Košon.
"Ne, ni jednome čoveku na svetu, jedino Bogu."
U toku sedmice, posle Vaskrsa, od 70 paragrafa, optužnica je svedena na njih 12. Gotovo da nema nijedne njene reči, svaki trag njene misli beše ili razvodnjen ili prevraćen da koristi protiv nje.
Pitanje: "Da li biste se pokorili našem svetome ocu papi?"
Odgovor: "Odvedite me njemu, pa ću vam odgovoriti."
PROUČAVAJUĆI odgovore, pada u oči neverovatna pribranost Jovankina, retka životnost, a znano je, u zatvoru je neprestano izložena smišljenome šikaniranju. Otkako su je utamničili, izložena je grubijanstvu, pokušajima nasilja, psovkama, odvratnome brbljanju tamničara, prerušenim Košonovim žbirima. Izvesno je da su joj namerno ometali san.
Košon je na muci. Prekida dalja ispitivanja i obraća se doktorima, stručnjaciam za krivoverje. Tek 12. aprila, jedna skupina bogoslova daje odgovor, tvrdeći da su Jovankina viđenja umišljena i da proizlaze od đavola. Samo to nije dovoljno.
Polovinom aprila, zatvorenica se ozbiljno razbolela. Englezi šalju najbolje lekare da je izleče. Posle višednevne groznice, iznurena, primorana je da pretrpi još jedan pokušaj "prevaspitavanja". Košon se pretvara da je zabrinut za njenu dušu i telo. Ona ga je odavno prozrela. Kaže mu da zna da je bolest opasna po njen život, ali, neka sa njom čini kako je Bogu milo. Zahteva pričest. Košon opet pokušava sa ucenom: ako porekne svoja uverenja, dobiće šta traži. Još se nije oporavila, ali 2. maja, sve se nastavlja.
"Ako ne budete hteli da verujete Crkvi, bićete jeretik, ako li istrajavate, bićete presudom drugih sudija, kažnjeni lomačom", preti joj arhiđakon iz Evrea.
Ništa drugo neće izreći, čak i ako oganj vidi, opet bi kazala ono što je već rekla, smeono mu odgovara.

SORBONA
KOŠON je u neprilici, stalo mu je da svoje beščašće po svaku cenu odene u ruho pravde, zakona, namera mu je još da njegov zločin bude shvaćen kao prosta primena zakona, a suđenje ostane zapamćeno kao nepristrasno. Oduvek, svaki je izdajnik do neba uznosio potrebu poštovanja zakona propisanog od zavojevača, ali je svaki vazda mislio na budućnost, na mogućnost da mu bude suđeno u slobodi. I ovde, u pomoć Košonu pohitalo je parisko sveučilište Sorbona. U Ruan su stigli učeni odgovori na dvanaest tačaka njegove nedostojne optužnice. Neverovatno je kako se jednoumlje lako omasovi, brzo stekne pristaše, za čuđenje je koliko niže ljude privlači svaki oblik neslobode, naročito organizovane neslobode.
(NASTAVLJA SE)