Sorbona presuđuje

Piše: Miodrag Janković
EVO šta kaže ondašnja Sorbona:
1. O Jovankinim utvarama: Oglašava ih izmišljenima, lažnima, zavodilačkima i većma nadahnutima nečastivim duhovima; Sorbona ih zdravo naučno imenuje: Belial, Satana i Behemot.
2. O znamenu Kraljevom (kruna, koju donosi angel): Laž, tašta i pogubna i štaviše, napad na dostojanstvo angela.
3. Poseta svetoga Mihaila, svete Katarine i svete Margarite, kao i o veri Jovanke Orleanke: Bezočno uverenje i uvredljivo, kada se uporedi sa istinom vere.
4. O proročanstvima: Praznoverje, gatanje i uzaludno blebetanje.
5. O muškome odelu nošenome po Božjoj zapovesti: Huljenje Boga, preziranje Boga i njegovoga svetotajinstva, ogrešenja o Božje zakone i naredbe crkvenih velikodostojnika, sumnja se u idolopoklonstvo.
6. Pisma oslikavaju ženu: nevernicu, podmuklu, surovu, preobraženu od ljudske krvi, buntovnicu, zagovornicu tiranije, psovačicu Boga.
7. Polazak za Šinon (iz Domremija): Nepoštovanje roditelja, narušavanje zapovesti prema kojoj se imaju poštovati otac i majka, skandal, psovanje, odstupanje od vere, itd.
8. Pokušaj bekstva iz zamka Borevoar skokom sa kule (dok su je iz Kompjenja sprovodili u Ruan): Malodušje koje vodi u beznađe i čovekoubistvo, drzak iskaz koji se dotiče oproštaja za greh, greška po pitanju slobodne volje.
9. Jovankina ubeđenost u spasenje: Nadmen i drzak iskaz, pogubna laž.
10. O tvrdnji da sveta Katarina i sveta Margarita ne govore engleski: Huljenje svete Katarine i svete Margarite; prekršenje zapovesti ljubavi prema bližnjem.
11. Počasti koje ukazuje tim svetiteljkama: Idolopoklonstvo, prizivanje demona.
12. Odbijanje davanja iskaza Crkvi za ista počinenja: šizma, prezir prema jedinstvu i merodavnosti Crkve, apostazija, tvrdoglavo prebivanje u grešci.
ISTOVREMENO, Sorbona sažima i zaključuje: budući da je Jovanka bila milostivo upozorena, pa kako nije htela da se vrati jedinstvenoj rimokatoličkoj veri i tako udovolji, mora biti prepuštena laičkim sudijama, zarad podnošenja kazne za svoj zločin.
Presuda slavne Sorbone najbolji je obrazac primenjenoga jednoumlja. Sveučilište daje na znanje: mi se nikome ne ulizujemo (a upravo je suprotno, intelektualci se takmiče koji će od njih biti veći skutonoša i u većoj milosti kod Engleza!), mi smo dokazujemo našu stručnost, tvrdimo, da je Devica počinila zločin, ali ne kažemo na koji način treba da ispašta. Savršeni primer licemerja! U posebnim pismima Košonu i engleskome kralju, prvome zahvaljuju za revnost, jer se kao dobri pastir brine, boreći se protiv "te žene čiji je otrov zarazio stado vernih na zapadu", dok je u drugoga, hvale žar kojim brani veru i čini neophodno, kako bi se iskorenile greške. Engleskoga kralja, pariska Sorbona još požuruje, ne bi li suđenje u Ruanu bilo okončano što je moguće pre.

SRAMOTA
PREUSKA je reč - sramota! Košon je postigao svoj cilj. U kapeli arhiepiskopske palate u Ruanu, 19. maja, okupio je sudske pomoćnike i dao im da pročitaju mišljenje Sorbone. Svi se odmah slažu da treba presuditi. Košon likuje, ali želi da se prikaže milosrdnim. Poslednje upozorenje, poslednje ruganje pravdi, odigralo se 23. maja u jednoj dvorani pored "debele kule".

(NASTAVLJA SE)