Poziv na odricanje

Piše: Miodrag Janković
"JOVANKA, rekla si nam da od tvoje trinaeste godine imaš viđenja, da ti se prikazuju angeli, sveta Katarina i sveta Margarita, da si ih često viđala svojim očima, da su ti često govorili i još uvek to čine; da su ti oni izložili više stvari, što je podrobnije objašnjeno u tvome procesu. Ali, bogoslovi pariskog Sveučilišta i drugi, uzevši u obzir način i cilj tih pojava, materiju otkrivenih stvari i sastav tvoje ličnosti, kazahu da je sve to pretvaranje, zavodivo i pogubno, i da takva viđenja proishode iz đavoljih duhova"...

Pozvali su je da se odrekne. Uzvratila je, da se ničega što je rekla tokom suđenja ne može odreći.

"I kad bih u ognju bila, ne bih rekla bilo šta drugo i branila bih sve što sam prethodno izjavila, sve do smrti". Veliki politički proces, rekli bismo danas, na isteku veka koji u sličnim ruganjima pravdi nije oskudevao. Englezima nije bilo dovoljno da je osude, spale. NJihov je ugled bio na nuli, njihova sujeverna soldateska beše ubeđena da nijednu bitku ne može dobiti sve dok je Jovanka u životu. Ali, trebalo je Bedfordu nešto mnogo jače: obezvređenje celog Jovankinog poslanja. Jedini način je da optužena prizna ono što tužilac želi i od njega zatraži milost.Trebalo joj je obećati život i u zamenu dobiti priznanje da je sve to bila lakrdija, uobrazilja, nameštaljka. Pomilovanje bi se odmah pokazalo besmislenim i opet bi se, za Engleze, sve moglo lepo okončati - na lomači. Naročito ih je vređala Jovankina ubeđenost, tvrdi stav, beskompromisnost. Među samim zavojevačima Francuske, bio je veliki broj onih koji su počeli da veruju da je Devica od Boga i da njima, Englezima, zaista predstoji, kako ona proricaše, izbacivanje iz Francuske, natrag na kišno i maglovito ostrvo.

Dana 24. maja, odveli su je na groblje opatije Sveti Uen. Prisiljavaju je da odbaci muško odelo i da uradi kako joj se kaže, pa joj se nikakvo zlo neće činiti. Engleski kardinal Vinčester, Košon i gomila bogoslova okružuju je sa svih strana, primoravajući je da gleda jedno na brzu ruku sklepano gubilište. Erer, engleska udvorica, obraća se Devici i tobože žali Francusku i njenoga lažnoga kralja. "Šarl koji tvrdi da je kralj, pokazao se kao krivovernik i šizmatik, verujući rečima jedne bezvredne žene, izrugivane i svakakvim beščašćem ispunjene. Tebi govorim Jovanka, i kažem da je tvoj kralj jeretik i šizmatik".

Ona povika, da bi je svi čuli: "S poštovanjem koje imam, usuđujem se da vam kažem, vere mi i pod pretnjom da ostanem bez života, zaklinjem se, da je taj kralj, koga vi vređate, najblagorodniji od svih hrišćana i da od svih bolje zna ljubiti veru i Crkvu".

Erar joj preti: "Jovanka, žalimo vas. Priznajte pogrešku, ili ćete biti spaljeni". Jedan sudski izvršilac pokušava da joj protumači etimologiju glagola abjurer - odreći se, vere, načela. Ona ga sluša i, osmehujući se, kaže:

"Nešto se mnogo mučite da biste me zaveli".

TAMNICA
POTURAJU joj papir, traže da potpiše svoje tobožnje priznanje. Postoji engleska verzija, prema kojoj je ona stavila krst na jedan list, tvrdi se - potpisala, prema drugoj verziji, zaista je potpisala. Ništa od svega toga nije tačno. Na groblju se stvorila gužva. Nekakav ogorčeni britanski bogoslov dovikuje Košonu: "Vi štitite tu ženu". "Lažovčino!" uzvraća Košon. Engleski bogoslovi i ćate skočiše na francuske sorbonaše pa nastade gurnjava i galama, zapljuštaše šamari. Jedva je kardinal Vinčester uspeo da zavede red. Košon se bio najviše prepao. Vinčester mu dovikuje: "Jovanka je porekla"! Košon ispod mantije vadi presudu. "Osuđujemo te na doživotnu tamnicu, u kojoj ćeš čamiti na hlebu i vodi da bi oplakala greške."

(NASTAVLJA SE)