Preko Srba do saveznika

Priprema: Veljko Lalić
NEMAČKI poraz u Africi uslovio je niz promena na evropskom frontu, pa tako i na teritoriji okupirane Kraljevine Jugoslavije. Sve zaraćene strane znale su da se velike engleske i američke snage iz Afrike spremaju na invaziju u Evropi, bilo je samo pitanje da li na jugu Francuske, u Italiji, Jugoslaviji ili Grčkoj. I ovoga puta presudio je engleski stav, piše Miloslav Samardžić u svojoj novoj knjizi “General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta”.
Tačno mesto iskrcavanja, naravno, niko nije znao osim Čerčila, Ruzvelta i malog broja njihovih saradnika. Hitler je, međutim, bio ubeđen da će to biti Balkansko poluostrvo, kako iz strateških, tako i iz političkih razloga - preduhitriti Sovjetski Savez da prvi stigne na Balkan i zavede komunizam. Zato je preduzeo niz mera za doček Saveznika na teritorijama Grčke i Jugoslavije, a jedan od prvih koraka bio je ubeđivanje Italijana da ponovo okrenu oružje protiv Srba, nastavlja Samardžić, objašnjavajući:
- Hitleru je najpre bilo rečeno da su četničke formacije u italijanskoj okupacionoj zoni samo beznačajni milicijski odredi koje Italijani čvrsto kontrolišu. Međutim, general Horstenau izvestio je Hitlera 23. septembra 1942. da je reč o odredima pod Dražinom komandom, i da njihovi komandanti, posebno Đurišić i Jevđević, sa Italijanima "konspirišu protiv Hrvata i Nemaca". Nedugo potom, nemačka prislušna služba dešifrovala je niz depeša razmenjenih između Draže i njegovih komandanata u italijanskoj okupacionoj zoni. Depeše su ukazivale da četnici koncentrišu trupe ka primorju u susret očekivanom iskrcavanju Saveznika.
U ovo doba, ipak, Italijane su osim antihrvatskih počela da zahvataju i antinemačka osećanja. Februara meseca Hitler se predomislio u pogledu prepuštanja cele Hrvatske italijanskim jedinicama, zbog čega Musolini postaje "sumnjičaviji nego ikada i u Nemce i u ustaše". Ovaj novi momenat, po prirodi stvari, doneo je Srbima nove pogodnosti. Italijani ne samo što otkazuju učešće u operaciji "Trio", već Roata 28. marta 1942. saopštava Nemcima da prethodni dogovor - a zapravo nemačko naređenje Italijanima - o zabrani pregovora sa četnicima "za njega više ne važi”, navodi Samardžić.
VREMENOM, kod Italijana se formirao stav da, kao i u Prvom svetskom ratu, napuste savez sa Nemačkom i pređu na stranu Engleza i Amerikanaca. Takva razmišljanja zahvatila su "vodeće italijanske vojne i dvorske krugove", mada, naravno, "nisu bila u skladu sa željama Musolinija". Samog generala Roatu, posle kapitulacije Italije, uzela je u zaštitu engleska vojska.
Svi ovi elementi doveli su do svojevrsnog italijansko-srpskog saveza, kao pandana nemačko-hrvatskom prijateljstvu. Italijani su smatrali da su, kao Hrvatima Nemci, Srbima pokrovitelji Englezi i Amerikanci, zbog čega su zaštitu Srba (i Jevreja) videli kao most za eventualnu promenu ratnog tabora.
Nemački pokušaji okretanja Italijana protiv Srba, ipak, nisu prestajali sve do kapitulacije Italije. Od 18. do 20. decembra 1942. Hitler i Ribentrop imali su sastanke sa italijanskim ministrom spoljnih poslova, grofom Ćanom, i načelnikom generalštaba italijanske vojske Kavalerom. Pored ostalog, Hitler im je govorio o potrebi uništenja Dražinog pokreta, "inače će se stvoriti katastrofalna situacija", jer "četnici na čelu sa Mihailovićem prisno sarađuju sa Britancima".
Ribentrop je molio Ćana da telefonira Musoliniju i "traži osnovni sporazum za agresivnu akciju protiv Mihailovićevih četničkih trupa i svih ostalih nacionalnih i komunističkih elemenata, koji bi mogli da ugroze našu pozadinu na Balkanu". Prema stenogramu sa sastanka, Ribentrop je, tom prilikom, rekao i ovo: "Bilo kakav sporazum sa Slovenima na Balkanu predstavlja podvalu. Ubuduće ćemo platiti vrlo skupo svako popuštanje ili pogodbu. Ne samo pobunjenici, nego i celokupno civilno stanovništvo koje održava vezu sa četnicima treba da bude potpuno iskasapljeno".
Tako je 21. februara 1943. Ribentrop rekao italijanskom ambasadoru Alfijeriju:
- Politika generala Roate, komandanta Druge talijanske armije u Jugoslaviji, da naoružava četnike bila je greška i imaće užasne posledice za slučaj britanskog iskrcavanja. Roata je mislio da može da koristi jedne protiv drugih, ali je izgubio iz vida da su Titove grupe, četnici i
Mihailovićeve pristalice ujedinjeni u mržnji protiv svega italijanskog i nemačkog. Horde treba uništiti, uključujući ljude, žene i decu, jer njihovo postojanje ugrožava živote italijanskih i nemačkih ljudi, žena i dece.
ALFIJERI je istog dana obavestio Rim da su Nemci "zabrinuti zbog držanja italijanske vojske u Hrvatskoj", zbog čega sugerišu da je "jedna od najvažnijih uloga nemačkih i italijanskih trupa - i Duče treba da izda kategorične naredbe - da se unište bande u Srbiji pre nego što Britanci pokušaju da se iskrcaju".
Četiri dana kasnije, Ribentrop je uručio Musoliniju Hitlerovo pismo od 16. februara, koje je imalo čak 60 kucanih stranica. Hitler je tražio obračun sa "komitadžijama", ubeđen da će se u slučaju savezničkog iskrcavanja svi oni okrenuti protiv sila Osovine. Između ostalog, on je pisao:
"Ja sam ozbiljno zabrinut situacijom na Balkanu... Igra upotrebe jednih protiv drugih neće uspeti, jer sve te partije slažu se u jednom pitanju, u svojoj beskrajnoj mržnji prema Italiji i Nemačkoj. Ako bi do savezničkog iskrcavanja došlo ma gde na Balkanu, Duče, komunisti, Mihailovićeve pristalice i sve druge komitadžije odmah bi se udružili da našim neprijateljima pomognu napadima na nemačke i italijanske trupe.
S obzirom na opasnosti koje krije u sebi Mihailovićev pokret, ja sam naredio da se unište sve njegove pristalice na područjima okupiranim od mojih trupa. Bilo bi poželjno da i Vaša Druga armija smatra Mihailovića i njegove oficire kao zaklete neprijatelje Osovine, te Vas molim, Duče, da u tom smislu izdate uputstva svojim komandantima. U svakom slučaju, likvidiranje Mihailovićevog pokreta neće više biti lak posao, s obzirom na snage kojima on sad raspolaže i na veliki broj naoružanih četnika."

NDH - GREŠKA
HRVATI su se ponadali promeni italijanske politike kada je januara 1942. za komandanta njihove jadranske vojske, umesto generala Ambrozija, koji je smatran za pristalicu četnika, postavljen general Mario Roata. Međutim, Roata je 26. januara nemačkom oficiru za vezu u Sušaku, pukovniku Rorbahu, otvoreno rekao da se zalaže za "još tešnju saradnju sa Srbima, ako treba i na štetu hrvatske države".
Bez uvijanja, Roata je nastavio: "Vlada NDH će težiti da osujeti takvu politiku, ali je i samo stvaranje hrvatske države bilo greška, jer je to država u suštini neprijateljski raspoložena prema Italiji".

(NASTAVLJA SE)