Ubica kliče kralju!

Piše: Pavle LJumović

RAZARAČ Jugoslovenske ratne mornarice "Dubrovnik", na kome se nalazio kralj Aleksandar, približavao se Staroj marseljskoj luci, praćen francuskim topovnjačama, na kojima su u susret kralju pošli Pietri, ministar mornarice, i admiral Diboa. Kralj ih je primio u salonu razarača, na otvorenom moru.

Dok je zapovednik Pavić, na komandnom mostu broda, primao ministra i admirala, kralj je u svom salonu, uz pomoć sobara Zečevića doterivao svoju admiralsku uniformu, preko koje je stavio veliku lentu francuske Legije časti. Stari kraljev sobar predložio mu je da stavi ispod uniforme pancir, neku vrstu metalne ploče: "Veličanstvo, to je iz opreza!". Kralj je to odbio ukorivši sobara: "Zar te nije stid Zeko, mi idemo u Francusku, to znači svojima". Kralj je potom primio u svom salonu ministra Piteria i admirala Dibua, koji su došli u pratnji ministra Jevtića. U prijatnom razgovoru nastavili su put ka Marselju, koji je svečano okićen u posebnom svečarskom raspoloženju dočekivao jugoslovenskog kralja.

Kako je Marselj izgledao, tog 9. oktobra 1934. godine, Simon Misirlić, dopisnik "Ilustrasiona" iz Beograda, piše: "Marselj je treptao u opštem veselju, okićen zastavama, trikolorima istih boja - plava, bela i crvena. Poređane vodoravno, boje obeležavaju jugoslovensku trobojnicu, a iste boje ali uspravno stavljene, to je francuska trikolora. NJima su, ne samo ulice u centru grada, već i predgrađa bila ukrašena. Bio je to dan radosti u tipično mediteranskom raspoloženju, svi su bili razdragani. Restorane na glavnoj marseljskoj saobraćajnici, na Aveniji Kanabier, i po okolnim ulicama ispunila je bučna i razdragana masa naroda. A duž celog predviđenog kraljevog puta - od Stare luke do Spomenika ratnicima sa Solunskog fronta - prozori i balkoni ispunjeni su grozdovima ljudi, žena, dece..."

TAČNO u četiri časa posle podne odjeknule su topovske salve. Jugoslovenskir razarač "Dubrovnik" ulazi u marseljsku Staru luku, u pratnji krstarica "Kolber" i "Diken", koje su ga dočekale na otvorenom moru.

Ulazak jugoslovenskog razarača u marseljsku luku, gospođa Simon je opisala ovako: "Svi francuski brodovi koji su se našli u luci, pozdravljaju jugoslovenski razarač. Na domaku luke, u usporenoj plovidbi, površinom mora dominiraju krupne, sive siluete francuskih krstarica koje prate saveznički razarač. Uz kej su ukotvljene podmornice, na njihovim palubama, dugim i tankim kao džinovske cigare, besprekorno su postrojene njihove posade. Mnoštvo barki prekrilo je luku ispod tvrđave Sen Žan. Eskadrile aviona paraju nebo... `Dubrovnik` je u luci. Gromoglasno `Ura!` sa svih brodova, radosni usklici građana".

Na pontonu, uz Kej Belgijanaca, zvanične ličnosti sačekuju kraljevski brodić sa razarača "Dubrovnik". Među njima je ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu, verovatno zadovoljan, jer je ova poseta još jedan uspeh njegove diplomatije.

Kraljevski brodić pristaje uz kej. Vojna muzika intonira jugoslovensku himnu i "Marseljezu". Kralj Aleksandar se iskrcava. On je u uniformi admirala, crni redengot preko grudi preseca lenta Legije časti. O boku mu je pozlaćeni mač, a na glavi dvorogi admiralski šešir. Kralj se srdačno rukuje sa ministrom Bartuom, zatim pozdravlja četu postrojenu u njegovu čast. Pozdravlja se sa grupom francuskih ratnika sa Solunskog fronta koji su želeli da pozdrave jugoslovenskog savezničkog vladara, čim on kroči na francusko tle.

KRALJ u pratnji Bartua i generala Žorža seda u crni otvoren luksuzni "delaž", automobil marseljskog prefekta i, nešto posle 16 časova svečana povorka je krenula. Na čelu su policijska kola u kojima je generalni kontrolor Službe nacionalne bezbednosti Sisteron, određen da prati jugoslovenskog kralja dok je u Francuskoj. Iza je odred trubača, a onda pripadnici Mobilne garde na konjima. Potom, ide automobil u kojem je kralj crni "kupe", čiji je krov, iznad zadnjih sedišta, po zahtevu ministra Bartua bio otvoren. Kralj je sedeo na zadnjem sedištu na desnoj strani, a na levoj je ministar Bartu. Spram Bartua, na pomoćnom sedištu je general Žozef Žorž, član Visokog ratnog saveta, takođe, određen da bude u kraljevoj pratnji na celom putu po Francuskoj. Dva visoka oficira jašu na konjima iza kraljevih kola.

Povorka sporo napreduje Avenijom Kanabier, praćena zvucima "Marseljeze". Sa jedne i druge strane, na trotoaru, stajala je ogromna masa naroda da pozdravi uvaženog gosta. Kolona je polako odmicala i sve je izgledalo kao prijatan i spontan doček, a onda, piše gospođa Simon, "kao udar groma, nastaje tragedija. Kada su kraljeva kola stigla na skver ispred palate Berze, jedan čovek iskočio je iz gomile naroda na trotoaru. Kliče: `Živeo kralj!` i kreće se ka kraljevim kolima, noseći u desnoj ruci buket cveća. Iznenada je skočio na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz revolvera je ispalio više hitaca u pravcu kralja, ministra Bartua i generala Žorža. Dok je šofer Foasak pokušao da atentatora spreči u njegovoj ubilačkoj nameri, potpukovnik Piole usmerio je svoga konja i dva puta sabljom udario ubicu koji je pao na kolovoz. Atentator je i u padu, i sa zemlje, nastavio da puca - na policajce i na svet duž trotoara.

Gužva na trgu dostiže vrhunac. Puca i policija. Masa hoće da linčuje ubicu koji leži na kolovozu - nepomičan, krvav. Policajac ga sklanja i smešta u obližnji kiosk. Dva sata kasnije završila se njegova agonija, u jednoj od kancelarija marseljske službe bezbednosti".

Kraljeva kola sa francuskim marinskim oficirima i njihovim jugoslovenskim kolegama prevoze kroz okupljeni narod nepokretno kraljevo telo, položeno na okrvavljeno zadnje sedište, ka Prefekturi. Ogromna masa naroda koja je bila pred Prefekturom i čekala kraljev dolazak, kada je videla da kraljeva kola ulaze u zgradu Prefekture velikom brzinom i da je svečana pratnja u haosu, a pogotovu kad su čuli pozive oficira: "Ima li nekog od lekara?" - bilo je jasno da se dogodilo nešto nepredviđeno, tragično.

MARSELJSKA policija proverila je sve hotele, detaljno ispitujući sumnjive, posebno one hrvatskog porekla i one sa čehoslovačkim pasošem. Nije uspela da pronađe teroriste, jer su oni, kako se kasnije iz njihovih iskaza videlo, bili u Eks An Provansu i u Marselj su doputovali autobusom samo dva sata pre atentata, dok su dvojica ostala u Parizu, pa se preselila u Versaj, u hotel "Zlatni lav". Kasnijom istragom je utvrđeno da se ubica Kerin služio lažnim čehoslovačkim pasošem na ime Suk, Mijo Kralj, na ime Silni, Pospišil na ime Novak, a Rajić na ime Beneš.


(NASTAVLJA SE)