Tri smrtne rane

Piše: Pavle Ljumović
NA poziv oficira, javio se jedan mlad vojni lekar. Odveli su ga u Prefekturu teško ranjenom kralju, koji je ležao u prefektovoj kancelariji, na trosedu presvučenom zelenim somotom. Ranjeni kralj, lica olovne boje, jedva još daje znake života. Nekoliko minuta posle 17.00 časova kralj je izdahnuo. Lekari su utvrdili da je jedan kuršum pogodio desnu stranu grudi, u predelu jetre, a zatim ušao u toraks. Na telu su bile tri rane: pogođeni su leva ruka, rame i lopatica, na istoj strani. Rane su bile veoma teške i kralj nije mogao biti ni čudom spasen.

Kralj Aleksandar je ležao na trosedu u prefektovoj kancelariji u admiralskoj uniformi, krvavoj, očiju sklopljenih i prekrštenih ruku na balačku mača. Kraljevo telo je do pola bilo prekriveno jugoslovenskom trobojkom. Ubrzo je na odar položeno nekoliko buketa cveća. Kraj mrtvog kralja francuski oficiri, isukanih mačeva, drže počasnu stražu.

Dok je kralj umirao, na drugom kraju grada u operacionoj sali bolnice "Božji dom", ministar Bartu se bližio svom životnom kraju. Umro je u 17.40 časova, tri četvrt sata posle kralja Aleksandra. Bartua je metak pogodio u desnu nadlakticu, a zatim presekao glavnu arteriju. Spora vožnja taksijem zbog gužve i pometnje u gradu i neadekvatno ukazana prva pomoć bili su fatalni za ministra Bartua. On je izgubio mnogo krvi, i kad je stavljen na operacioni sto, već je bio gotovo bez i kapi te životne tečnosti, pa ni transfuzija nije pomogla.

U isto vreme, u bolnici "Mišel Levi" operisali su teško ranjenog generala Žorža. Generala je pogodilo više zrna u grudni koš, obe nadlaktice i stomak. Uspešna operacija i snažna konstrukcija učinili su da je general Žozef Žorž, junak sa Verdena i Solunskog fronta, jedini preživeo.

U KANCELARIJI marseljske službe bezbednosti, pogođen sa više metaka u telo i ranjen udarcima sablje po glavi umro je ubica Kerin, ne izgovorivši nijednu reč. Posedovao je čehoslovački pasoš na ime Petrus Keleman, dva pištolja "mauzer" i "valter", dve bombe, busolu i 1.700 francuskih franaka. Sem pasoša koji je izdao čehoslovački konzulat u Zagrebu, nikakve druge isprave nije imao, ali na desnoj ubicinoj ruci bile su istetovirane mrtvačka glava i dve ukrštene kosti, a iznad četiri slova, ćirilicom VMRO, što je ukazivalo da je ubica pripadao toj terorističkoj organizaciji. Odmah se naslutilo da iza ubice stoji određena grupa ili organizacija i da atentat nije delo pojedinca, ili čoveka poremećena uma, niti nekog nepomirljivog fanatika koga pokreće lična mržnja.

Kraljica Marija je 8. oktobra krenula iz Beograda, preko Austrije i Švajcarske, da bi se sa kraljem susrela u Parizu. Putovala je specijalnim vozom sa ministrom dvora Antićem i svojom pratnjom. Radosna što će ponovo videti Pariz, ali ne i potpuno bezbrižna, jer su joj kasnile vesti o kraljevom dolasku u Marselj. Kraljica nije ništa znala o drami koja se desila u Marselju sve dok voz nije prešao švajcarsko-francusku granicu. U Bezansonu je, po nalogu francuskih vlasti, Pereti Roka, prefekt Departmana Du, obavestio ministra dvora Antića da je kralj ubijen. Bio je slomljen ali i dovoljno priseban. Sačekao je izvesno vreme da zagospodari svojim osećanjima i da se pripremi za ovaj isuviše bolni zadatak. Zatražio je da ga kraljica primi. Ona je bila zbunjena ovom zakasnelom posetom, jedan sat pred ponoć. Saopštio joj je da je njen muž i kralj Jugoslavije ubijen u Marselju. Kraljica je samo upitala: "Je li se mučio?" A onda nastavila:

"Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je on dostojan". Zatražila je da neko vreme bude sama u kupe-salonu.

KRALJIČIN vagon je iskopčan iz voza za Pariz i priključen specijalnom vozu koji je krenuo za Marselj. Prefekt Pereti pratio je uzvišenu gošću do Liona. Opraštajući se sa njim kraljica je rekla: "U nesreći koja me je zadesila, postoji izvesna, slaba uteha: kralj je napustio dušu u zemlji koju je, posle svoje, najviše voleo".

Na lionskoj železničkoj stanici kraljicu su dočekali, maršal dvora general Dimitrijević i njegov pomoćnik i zajedno su krenuli iz Liona za Marselj. Bilo je pet časova izjutra kada je voz ušao u marseljsku železničku stanicu Sen Šarl. Na peronu kraljicu su dočekali francuski ministar mornarice Pietri, jugoslovenski poslanik u Francuskoj Spalajković i prefekt Marselja Žuano. Kraljica je izašla iz voza na peron marseljske železničke stanice. Prigušene reči saučešća i kraljica se, potom, upućuje automobilom ka marseljskoj Prefekturi.

U zgradi Prefekture, gde je ležalo beživotno kraljevo telo, "kraljica ulazi, vrata se za njom zatvaraju, ostaje sama, čuje se duboko jecanje, ostaje dugo pored odra svog supruga", zapisao je dopisnik "Ilustrasiona" iz Beograda.

Specijalnim vozom iz Pariza, pet sati posle dolaska kraljice, stigao je u Marselj predsednik Francuske Alber Lebren u pratnji Erioa, Magrea, generala Brakoniea i drugih uglednih ličnosti francuskog političkog vrha. Na peronu železničke stanice Lebren je prišao jugoslovenskom poslaniku u Parizu Spalajkoviću i, uz stisak ruke, izrazio mu svoje duboko saučešće.

Kraljica je primila Lebrena u Crvenom salonu Prefekture. On joj izražava saučešće u svoje ime i u ime cele Francuske. Potom, zajedno odlaze u dvoranu u kojoj su, jedan pored drugog, ležali kralj Aleksandar i Luj Bartu, čije je telo, u rano jutro, iz bolnice "Božji dom", preneseno u Prefekturu. Nasred dvorane su, piše u "Ilustrasionu", "dva kataflaka okružena buktinjama i buketima svežeg cveća, vencima ruža, grančicama zelenila. Na njima su tela kralja Aleksandra i ministra Bartua. Lice kraljevo, čini se, naglo je smršalo, a oštre crte njegovog profila postale su gotovo uglaste i odražavale su snažnu ličnost vojnog suverena, čoveka akcije i od autoriteta. Lice Bartua je smireno, kao da nije osetio približavanje smrti. Život ministrov ugasio se bez patnji... Tela su u toku noći balsamovana, uzete su posmrtne maske - kraljeva i ministrova".

HIMNE U TIŠINI
KRALJ je, na odru, u uniformi pukovnika - sivomaslinastoj - kakvu je nosio na Solunskom frontu: obična sivomaslinasta bluza, sive čakšire sa crvenim lampasima i crne čizme. Odar je do pola prekriven jugoslovenskom zastavom, a ispred je veliki venac predsednika Lebrena i venac od lovora koji je kralj Aleksandar trebao da položi na spomenik francuskim Soluncima, jer su preživeli francuski ratnici sa Solunskog fronta izrazili želju da tim vencem odaju poslednju poštu jugoslovenskom suverenu.

Na drugom odru je telo, bez života, ministra Bartua, obučeno u sivo odelo, do pola prekriveno francuskim trikolorom. U mnoštvu cveća se izdvaja buket sa trakom, na kojoj je pisalo: "Kraljica Marija, gospodinu Bartuu". U dvorani je tiha muzika, naizmenično se čuju jugoslovenska himna "Hej, Sloveni" i francuska "Marseljeza".

(Nastavlja se)