Poslednji doček kralju

Piše: Pavle LJumović
U UNUTRAŠNJEM džepu redengota kraljeve admiralske uniforme, na papiru poprskanom krvlju, pronađen je govor koji je jugoslovenski kralj trebalo da održi u Parizu, za vreme svoje zvanične posete Francuskoj. NJegov sadržaj prvi je objavio tadašnji vodeći francuski list "Maten", u broju od 11. oktobra 1934. godine, i on glasi:
"Koliko volimo Francusku, to ceo svet zna. Ta ljubav ima svoj koren u dnu naših bića. Događaji su je mogli samo izneti na vrhunac pristupačan ljudskim osećanjima i učiniti je vidnom za svačije oči.
Moj obožavani otac kralj Petar bio je za sve vreme svog života simbol vernosti naše ljubavi za vašu plemenitu i lepu zemlju. Divljenje Jugoslavije prema Francuskoj ne potiče od juče. U samoj istoriji jugoslovenskog naroda treba tražiti začetak. Vek koji vezuje današnju Jugoslaviju sa Napoleonovom Ilirijom i Karađorđevom Srbijom završio se, po neizbežnoj istorijskoj potrebi, logičnim i prirodnim rezultatom.
Za dalekim događajima, u kojima su bili umešani naši dedovi, došli su događaji bliži nama u kojima smo i sami učestvovali. Mi se divimo Francuskoj ne samo zbog njenog dela koje je izvršila u našoj nacionalnoj sudbini, već i zbog njene univerzalne uloge koju ona neprestano vrši zračenjem svoje misli i svojom delatnošću u svetu.
Mi joj se divimo zbog pravednosti i heroizma njenih postupaka uvek kad treba braniti pravdu protiv samovolje i sile u međunarodnom životu. Isto tako i zbog ogromne istrajnosti njenih napora u laganom i istrajnom teškom izgrađivanju mira među narodima."
ZA manje od dvadeset i četiri časa, preduzete su sve potrebne mere da se kraljevi posmrtni ostaci vrate u Jugoslaviju. Odustalo se od odluke francuske vlade da se duže zadrže posmrtni ostaci kralja Aleksandra na francuskom tlu. Beživotno telo jugoslovenskog vladara položeno je u kovčeg, oko 14 časova, 10. oktobra, uz prisustvo kraljice Marije i oficira kraljeve garde, u zgradi prefekture. Kovčeg je, potom, prenesen u Staru marseljsku luku. Pratio ga je manji odred vojnika pešadije i odred konjice. Iza pogrebnih kola išao je automobil sa kraljicom Marijom i predsednikom Lebrenom. Na kraju povorke su kola sa jugoslovenskim i francuskim zvaničnicima. Ulicom San Fereol i Avenijom Kanebijer povorka je od prefekture došla na Belgijski kej. Kovčeg je spušten na postolje, nasred keja, prekriven jugoslovenskom trobojkom. Vojna muzika intonira jugoslovensku i francusku himnu, a onda se francuski oficiri povlače nekoliko koraka unazad, a njihovo mesto zauzimaju jugoslovenski oficiri.
Uz Belgijski kej pristaje razarač "Dubrovnik" i jugoslovenski oficiri, uz jugoslovensku himnu, unose kovčeg na palubu broda. Razarač, potom lagano isplovljava iz luke praćen brodovima francuske Sredozemne flote: iza je krstarica "Kolber", levo krstarica "Dankan" a sasvim pozadi torpiljer "Žefro". U ovom poretku francuski brodovi su pratili "Dubrovnik" sve do njegovog pristajanja u luku Split.
Kraljica Marija nije pratila posmrtne ostatke svoga muža, savetovano joj je da ide vozom, pa je 11. oktobra posebnim vozom u pratnji predsednika Lebrena, otputovala iz Marselja u Pariz. Tu se sastala sa sinom Petrom, budućim kraljem, koji je neposredno pre nje doputovao iz Engleske.
Najstariji sin kralja Aleksandra, prestolonaslednik Petar bio je na školovanju u koledžu grada Kobhema, u engleskoj pokrajini Saseks. Neočekivano, 10. oktobra, u koledž je došla prestolonaslednikova baba po majci, rumunska kraljica Marija, koja je tih dana boravila u Londonu. Došla je da bi dopratila svog unuka do Pariza, gde je trebalo da se sastane sa svojom majkom. Rekla mu je da je njegov otac stradao u saobraćajnoj nesreći, u Francuskoj, i da želi da ga vidi.
RUMUNSKA kraljica je, sa svojim unukom, krenula u Pariz, i na putu naročito pri ukrcavanju i iskrcavanju na Lamanšu, njima su ukazivane posebne počasti. Sve je to bilo čudno mladom prestolonasledniku. Na pitanje zašto je to tako, baba mu je odgovorila i objasnila da je uvek tako kad ona putuje. Međutim, to ga nije zadovoljilo, pa je počeo da postavlja mnoga pitanja, posle kojih mu je morala reći istinu, nije mogla više da taji surovu stvarnost.
Posebnim vozom približavali su se Parizu. Rumunska kraljica Marija, poznata kao energična osoba, zatražila je da se voz zaustavi na stanici Gones, nadomak Pariza. Tu je uzela taksi i odvezla se, sa unukom u Pariz, pravo u jugoslovensko poslanstvo. Tako je izbegla, namerno, doček koji je njoj i, sada već mladom kralju, bio organizovan na pariskoj Severnoj stanici. U jugoslovenskom poslanstvu su i prenoćili, a sutradan im se pridružila i jugoslovenska kraljica Marija, koja je stigla specijalnim vozom iz Marselja. Uveče, istog dana, otputovali su vozom preko Švajcarske i Austrije za Beograd.
Razarač "Dubrovnik" sa posmrtnim ostacima jugoslovenskog kralja, u pratnji francuskih brodova, plovio je Sredozemnim morem, na putu za Jugoslaviju. U svojim vodama, Italijanska eskadra prati razarač.
Brod ulazi u jugoslovenske vode, plovi duž dalmatinske obale. Prolazi pored Dubrovnika, noću. Sačekuju ga na stotine barki, osvetljavaju mu prolaz. U ranim jutarnjim časovima, razarač "Dubrovnik" pristaje u luku Split, svoje krajnje odredište. Jugoslovenski oficiri sa palube broda iznose kovčeg sa posmrtnim ostacima kralja Aleksandra, uz salve sa francuskih brodova koji su pratili razarač sve do splitske luke. U Splitu i Zagrebu gde je kovčeg bio izložen, ogromne mase naroda odaju poslednju počast kralju.
Od Splita preko Zagreba, kraljevi posmrti ostaci su specijalnim vozom stigli u Beograd, 17. oktobra. Svi zvaničnici čekaju na Beogradsku železničku stanicu dolazak kraljevog voza: knez Pavle, predsednik vlade Uzunović, patrijarh srpski Varnava, gradonačelnik Beograda Nešić, namesnici senator dr Radenko Stanković i ban Savske banovine Ivo Perović i drugi. Iza njih je dvostruki špalir postrojene garde, sokola i patriotskih udruženja... Trotoare oko Železničke stanice, trg i okolne ulice ispunilo je više od 100.000 Beograđana.

KOVČEG U DVORU
U SVEČANOJ sali presvučenoj crninom u Starom dvoru izložen je kraljev kovčeg, napola pokriven jugoslovenskom zastavom. Ogromna masa naroda čeka da se oprosti od svog kralja.
(NASTAVLJA SE)