Desna ruka ubice

Piše: Pavle LJumović
SENT-OBEN, advokat odbrane je, istakao da Simonović ne predstavlja francusku vlast i zato zahteva od suda da utvrdi u kojem svojstvu je saslušavao Kralja u Melunu, a Pospišila i Rajića u Anemsu. Replicirao mu je javni tužilac Rol navodeći da su sve žalbe optuženih, pa i ova koja se odnosi na saslušanje optuženih od Simonovića, došle pred Kasacioni sud Francuske i da ih je on odbacio, jer je utvrdio da je postupak bio ispravan i zakonit. Advokat odbrane je, uprkos tvrdnji javnog tužioca, nastojao da na svaki način ospori kredibilitet Simonovića kao svedoka. Istakao je da, iako postoji odluka Kasacionog suda, svedočenje Simonovića mora da se odbaci, jer je on bio samo prevodilac u policiji, pa samim tim ne može da bude svedok optužbe na glavnom pretresu. Tvrdio je da se Simonovićevo svedočenje zasniva na brošuri Jelke Pogorelec, ljubavnice Gustava Perčeca, koju je ona dostavila srpskoj službi bezbednosti i da sva Simonovićeva saznanja potiču od nje. To je, tvrdio je on, svedočenje iz druge ruke i kao takvo mora se odbaciti.
Sud ne samo da nije odbacio Simonovićevo svedočenje, nego mu se, na početku četvrtog dana suđenja, predsednik suda Loazon, zahvalio na korektnom iznošenju činjenica, na šta je odbrana odmah stavila prigovor. Advokat odbrane je rekao da je nemoralno da jedan visoki funkcioner policije strane države, bez obzira na njegova ovlašćenja, bude istovremeno i prevodilac i svedok optužbe na glavnom pretresu.
U DALJEM procesu, po nalogu suda, i grafolozi su dali svoje ekspertsko mišljenje o potpisima optuženih u knjizi gostiju u hotelima u Parizu, Lozani, Avinjonu, Marselju, Eks an Provansu i drugim gradovima gde su boravili. Iskazi grafologa su nedvosmisleno potvrdili da je reč o istim rukopisima i potpisima kakve su imali optuženi teroristi, kao i drugi koji su sa njima pripremali atentat. Potvrdili su da se najviše ponavljao Kvaternikov potpis i da je on bio prisutan skoro na svim mestima gde su bili atentatori. Potvrđeno je, takođe, da se njegov potpis nalazi na računima za nabavku oružja, koje je kupljeno kod jednog oružara u Veneciji, i odela koja su atentatori kupili u prodavnici "La Bel Žardinijer", na trgu Kliši u Parizu.
Optuženi su nastojali da pobiju navode grafologa. Tako je Kralj tvrdio da nije bio u hotelu u Eks an Provansu i da tamo nije njegov potpis. Nastojao je na svaki način, da uveri sud da nije bio ni u Eksu ni u Marselju i da nije učestvovao u atentatu. Međutim, sva njegova nastojanja su pala u vodu nakon izjave vlasnice hotela u Eksu, koju je sud ponovo pozvao da svedoči.
Marija Ober, vlasnica hotela "Modern" u Eksu je ponovo potvrdila da je Kralj neposredno pre atentata sa ubicom Kerinom došao u njen hotel. Ona je izjavila:
"U nedelju 7. oktobra, oko osam časova uveče, došao je jedan mlađi čovek koji je pristojno govorio francuski. Uzeo je sobu pod imenom Egon Kramer, biznismen iz Praga, a onda rezervisao i jednu dvokrevetnu sobu, odmah do svoje. Osobe koje su došle prijavile su se kao Keleman i Malni. Sutradan su sva trojica napustila hotel, a uveče su se vratili samo Keleman i Malni, dok se Kramer više nije vratio u hotel. Ova dvojica su večerala u restoranu hotela i pošla na spavanje.
Na sam dan atentata 9. oktobra, Keleman i Malni su popili po nekoliko žestokih pića, nazdravljajući konjakom, pre doručka. Napustili su hotel oko 12.45 časova, pošto su platili račune za svu trojicu. Oni su, takođe, unapred platili drugu sobu. Iste večeri, Malni se vratio sam u hotel, oko 18.30 časova. Zadržao se u restoranu, gde je prisutnom osoblju stavio do znanja da čeka svog prijatelja, a onda je napustio hotel oko 19.00 časova i više ga nismo videli."
KAKO je već ranije utvrđeno da se iza imena Kramer, Malni i Keleman kriju Kvaternik, Kralj i ubica Kerin, sada je bilo jasno i sudu, a i samom Kralju, da se ne može osporiti njegovo prisustvo u Eksu i Marselju u vreme atentata. Potvrđeno je, dakle, da je Mijo Kralj direktno učestvovao u atentatu, kao glavni pomagač ubici Kerinu.
Petog dana suđenja, kako je to utvrđeno francuskim pravosudnim zakonom, završnu reč je uzeo državni tužilac Rol. U svom izlaganju, koje je trajalo punih šest časova državni tužilac je iscrpno govorio i dokazivao krivicu optuženih po sva četiri krivična dela: pokušaj atentata, saučesništvo u ubistvu kralja Aleksandra, ministra Bartua i troje građana, posedovanje lažnih isprava i pripadništo ilegalnoj terorističkoj organizaciji.
Tužilac je najpre izvršio rekonstrukciju čitavog puta zaverenika do Francuske, posebno se zadržavajući na njihovom dolasku u Eks an Provans. Doputovali su, po Kvaternikovom uputstvu, iz Budimpešte i Bolonje, preko Ciriha, u Lozanu, krajem septembra i odseli u hotelu "Palmijer". Iz Lozene su, prema rečima tužioca, nastavili za Pariz, preko Evijana i Tonona, a zatim su otišli u Fontenblo, pošto su uzeli stan u La Bel Žardinijer.
Kvaternik je prvo odveo Pospišila i Rajića u Versaj, gde je kralj Aleksandar trebalo da doputuje 11. oktobra. Ispitali su sve lokacije za mogujće izvršenje atentata, u slučaju da ne uspe pokušaj u Marselju. Veličko Kerin i Mijo Kralj, sa falsifikovanim pasošima na imena Keleman i Malni, napustili su Fontenblo i otišli za Avinjon i Eks an Provans. Tamo su stigli zajedno sa Kvaternikom, koji je imao pasoš na ime Egon Kramer, u nedelju, uveče, 7. oktobra. Odseli su u hotelu "Modern".

PLAVA DAMA
U SUBOTU, 6. oktobra, nastavio je tužilac svoje izlaganje, stigla je u Avinjon plavokosa žena privlačnog izgleda, stara oko 25-28 godina, i odsela u hotelu "Regina", oko osam časova uveče. Uzela je dve sobe i rekla da će njen muž doputovati nešto kasnije. Prijavila se pod imenom Marija Vudračec iz Trsta. Navela je da je upravo doputovala iz Pariza, a od prtljaga je imala dva kofera od žute kože. Izašla je iz hotela i odmah pošto se prijavila i posle jednog sata se vratila u pratnji jednog čoveka kojeg je predstavila kao svog muža Petra.
Sledećeg dana, pomenuta dama, koju ću od sada zvati Plava Dama, naglasio je tužilac, autobusom je sa svojim mužem otišla u Eks gde su se sastali sa Kramerom. Oko sedam časova uveče Kramer je uzeo taksi i pri tom vozaču dao adresu jednog hotela na Kur Mirabo i hotela "Modern" u blizini železničke stanice. Zaustavio je taksi tokom vožnje da bi uzeo Plavu Damu koja ga je čekala na ulici, ali sada sa četiri kofera. Plavu Damu je ostavio u hotelu na Kur Mirabo, a sam je otišao u "Modern".
(NASTAVLJA SE)