Tito znao istinu

Piše: Danko R. Vasović
"SOVJETI i Jugosloveni su koristili informacije koje su posedovali da bi ucenjivali Valdhajma. To je jedini način da se objasni uvećani broj sovjetskih službenika u Sekreatrijatu UN koji je postao generalno sedište KGB u Americi. Na pitanje zašto baš Sekretarijat UN, Rozenbaum je objasnio: "Američki zakon je nametnuo oštre restrikcije, za putovanja sovjetskim diplomatama po teritoriji SAD, kretanje im je bilo ograničeno na 10 kilometara od njihovog sedišta. Da bi se udaljili bila im je potrebna specijalne dozvola, a na automobilu bi stajala specijalna oznaka - "komunisti" - što bi omogućilo policiji da ih lakše sledi. Jedini izuzeci od ovog pravila bili su sovjetski službenici zaposleni u UN. Tako su oni mogli da se ukrcaju i u prvi avion ili da iznajme auto, što je FBI dovodilo do ludila. Šteta koju je američkoj nacionalnoj bezbednosti prouzrokovao Valdhajm za 10 godina na čelu UN, ne može da se izračuna".

Nije, dakle sporno da je u Valdhajmovo vreme Sekretarijat UN bio ispunjen KGB agentima, što je detaljno objasnio u svojoj knjizi "Izdaja" gospodin Ilaj Rozenbaum, sadašnji šef Kancelarije za specijalne istrage američkog Ministarstva pravde, navodeći da je za vreme Valdhajma Sekretarijat UN bio prava KGB tvrđava, zahvaljujući činjenici da je generalni sekretar UN Kurt Valdhajm i šakom i kapom delio dragocene diplomatske legitimacije sovjetskim "diplomatama", a zapravo obaveštajcima, tako da su pripadnici FBI i CIA imali pune ruke posla i nemoguću misiju da ih prate i jurcaju za njima, i nadziru, sada se zna, sovjetske špijune u UN.

U TOJ podeli uloga i poslova u Sekretarijatu UN za tih deset godina Valdhajmove vladavine od 1972. do 1982. Jugosloveni su izuzetno dobro stajali, što, naravno, ne može biti nimalo slučajno i apsolutno se uklapa u Kolendićevo svedočanstvo: "Valdhajmov ataše za štampu bio je niko drugi do naš čovek, Rudi Štajduhard. Naš ambasador u UN Jakša Petrić imao je apsolutan pristup generalnom sekretaru i poznato je koliko je puta generalni sekretar UN Kurt Valdhajm isticao u svojim nastupima da jugoslovenski predsednik Tito igra veoma važnu ulogu u svetskim poslovima".

Uostalom, Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koju je novoizabrani generalni sekretar UN posetio. Samo, ovoga puta nije bio u Jugoslaviji u čizmama oficira Vermahta, već je bio primljen u lakovanim cipelama na Brionima kod Jospa Broza Tita, i u salonskim cipelama šetao dubrovačkim Stradunom. Tako se dogodilo da je posle Pavelića, koji je 1942. godine odlikovao Kurta Valdhajma za uspeh u borbama protiv pobunjenika na Kozari, odnosno masakr 60.000 ljudi i žena, Srba, uključujući 22.000 dece, samo 36 godina kasnije i Tito odlikovao Kurta Valdhajma! Ovoga puta na njegovim grudima nije stajala ustaška kolajna krune kralja Zvonimira sa hrastovim grančicama, već visoki orden jugoslovenske zastave.

U UN, Valdhajmova desna ruka i predsednik Generalne skupštine UN bio je opet naš čovek Lazar Mojsov, ili kao što je više puta i javno i u svojim tekstovima potvrdio Kolendić - poznati sovjetski obaveštajac, jedan od šefova KGB za Jugoslaviju. Funkcija predsednika Generalne skupštine UN je visoka i na svaki način priznanje velike časti, kako zemlji iz koje dolazi ličnost, tako i osobi koja je u pitanju. Do tada, do 1972. godine, dosta diplomata je bilo sa tim zvanjem i uvek bi na početku mandata primili unapred godišnju platu od 100.000 dolara. Tada je to bio mnogo veći novac nego danas i uvek dotad svako od predsednika je taj novac priložio u Fond Unicefa za pomoć gladnoj deci sveta. Prvi koji je prekršio to pravilo bio je Lazar Mojsov koji je ček stavio u svoj džep.

KADA je Kurt Valdhajm bio predsednik Austrije, predsednik SFRJ je bio Lazar Mojsov i posebno u danima afere bio je u svakodnevnom kontaktu sa predsednikom Austrije koji mu se žalio na "šokantne tekstove jugoslovenske štampe kada se zna da je on stari prijatelj legendarnog Josipa Broza Tita". Tako se dogodilo da je tu činjenicu javno u štampi i to u bečkom "Kuriru" izjavio poznati slovenački rukovodilac Mitja Ribičič, a zapravo poznati sovjetski obaveštajac koji je odmah posle rata i završio sovjetsku vojnu akademiju.

U bečkom "Kuriru" on je izjavio u pokušaju da smiri strasti posle otkrića dokumenata koji su svedočili da je predsednik Austrije ratni zločinac: "Jeste, tačno je, Tito je znao za Valdhajma i ko je Valdhajm..." U Beogradu Lazar Mojsov kao predsednik SFRJ je zaista sve učinio i zaista uspeo da se svi ućutkaju koji su istraživali ratnu prošlost Kurta Valdhajma, a definitivno njegov šef iz UN je spasen falsifikatom kada je Valdhajm slavljenički izjavio iz Beča:

"Sve optužbe protiv mene su lažne kao ovaj lažni dokumenat objavljen u `Špiglu` i `Večernjim novostima`. I tako pale su optužbe uključujući i dosije F25572, Odluka državne komisije FNRJ kojom je on proglašen ratnim zločincem, kao i postojeći dosije UN, gde je Valdhajm registrovan na A listi ratnih zločinaca".

Dokumenti CIA su dakle vrlo jasni, ma koliko bili senzacionalni. Pred ozbiljnim istraživačem i pred istoričarima sada je otvoreno pitanje - da li su ta dokumenta istinita i da li je to baš sve tako, jer se verodostojnost izvora, dakle dokumenata CIA, nikako ne može dovoditi u sumnju. Ovo je važno jer ova dokumenta, kao poverljiva i strogo tajna, tvrde i sugerišu da je Valdhajm dakle bio sovjetski čovek.

(NASTAVLJA SE)