Kako sile kažu

Piše: Danko R. Vasović

- AKO ti je život mio, nemoj da se petljaš u to jer iza svega stoje i sve nadziru obaveštajne službe - upozorio je za vreme istrage dotični pukovnik istražnog sudiju Dušana Slijepčevića.

Tako se njegova istraga umesto da dobije sudski epilog, našla najpre u sefu, pa zatim prebačena u vojni sud, da bi kasnije ponovo bila prebačena - u civilni sud. I danas, 2004. godine, nalazi se u sefu javnog tužioca u Palati pravde pod šifrom KTN 251/88. Tako da javnost još uvek ne može da sazna ko i kako je spasio Kurta Valdhajma i obmanuo svet! Izrael i SAD, kao i Svetski jevrejski kongres tada su očekivali da Beograd otkrije dokumenta o ratnim zločinima K. V.

Posle niza godina, čovek koji je dobio falsifikovani dokumenat iz Arhiva, napisao mi je da ne sme ništa da priča o tome, jer mu je zaprećeno životom, jer iza svega stoje naša i sovjetska obaveštajna služba. NJegovu izjavu čuvam u dokumentima. To je bio razlog da sam ozbiljno zaronio u arhivsku dokumentaciju koja govori o odnosu Kurta Valdhajma sa Sovjetima. Sada, ova nova dokumentacija CIA apsolutno potvrđuje te navode.

KADA je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Čehoslovačku i sovjetski tenkovi ušli u Prag, 1968. godine, ministar spoljnih poslova Austrije bio je Kurt Valdhajm. Poznato je da je tada prvi čovek austrijske diplomatije poslao telegram, naredbu svom ambasadoru u Pragu, kasnije predsedniku Austrije Rudolfu Kirhšlegeru:

"Zabranjeno je prihvatanje čehoslovačkih građana. Naređujem izbacivanje onih koji su već primljeni..."

Međutim, Rudolf Kirhšleger nije poštovao ovakvu naredbu i otvorio je vrata ambasade izbeglicama, baš kao što su isto učinile i jugoslovenske vlasti kada su tih dana u čehoslovačku ambasadu u Beogradu primile i vođu Praškog proleća 1968. - Aleksandra Dubčeka. Zanimljiv je komentar gospodina Ilaja Rozenbauma, sadašnjeg šefa Kancelarije za specijalne istrage Ministarstva pravde SAD, o tome: "U Kremlju su znali da mogu da računaju na Valdhajma u svakom trenutku".

Ovakva ocena apsolutno ima svoju specifičnu težinu jer je baš Kancelarija za specijalne istrage američkog Ministarstva pravde 1987. godine, na bazi svojih istraživanja, ustanovila da je Valdhajm kriv i zbog nacističke prošlosti stavljen na takozvanu voč listu - listu lica kojima je zabranjen ulazak u SAD. Koliko je čvrsta takva odluka američke administracije, najbolja potvrda bila je kada je nedavno visoka delegacija austrijske vlade, predvođena ministrom spoljnih poslova Benitom Valder-Ferero zahtevala da se Valdhajm skine sa voč liste, Kolin Pauel, državni sekretar SAD, glatko je odbio, i on svakako veoma dobro zna zašto je to učinio.

Ekskluzivno za "Večernje novosti" gospodin Ilaj Stajnberg kaže:

- To smo mi blokirli jer mi je dobro bila poznata priroda novopronađenih dokumenata CIA.

MOŽDA će ova nova dokumenta CIA najviše značiti vladi Izraela, jer u Izraelu su odavno primetili da su bukvalno sve odluke na kojima je insistirao Kurt Valdhajm u svojim nastupima u tih deset godina njegove vladavine bile protiv Izraela. Sada, uz dve najkrupnije činjenice, da je prvi čovek UN bio oprobani Hitlerov oficir Abvera i ratni zločinac, ali i sovjetski čovek, a poznato je da su Rusi snažno podržavali Arape, priča dobija sasvim drugi smisao.

Da se podsetimo već zaboravljenih dana kada se rešavala sudbina ko će biti novi generalni sekretar UN, počev od 1. januara 1972. godine.

Glavni posao oko izbora obavljen je u Savetu bezbednosti UN 21. decembra 1971. godine, baš na Valdhajmov 53. rođendan. Savet bezbdnosti je tada imao 15 članova, odlučio je da dr Valdhajma predloži za novog sekretara UN tek posle trećeg glasanja. U prvom glasanju od pet velikih sila s pravom veta protiv dr Valdhajma izjasnile su se Velika Britanija i Kina. Ali, zato je Sovjetski Savez onemogućio izbor Finca Maksa Jakobsona, Sjedinjene Američke Države usprotivile su se izboru Čileanca Herere, jer su ga smatrali levičarski obojenim.

Prilikom trećeg lasanja Kina nije ponovo uložila veto, već se, kao što je učinila i Velika Britanija, uzdržala od glasanja, čime je inauguracija dr Valdhajma bila i formalno realizovana, jer je on prilikom trećeg glasanja dobio podršku 11 članica Saveta bezbednosti. Trijumf se ponovio i pred Skupštinom UN, koja je u to vreme okupljale 138 zemalja sa svih kontinenata.

Poraz Jakobsona i Herere svetska štampa protumačila je kao posledicu njihove političke "obojenosti", a pobeda dr Valdhajma objašnjava se time što se on obema supersilama - i SSSR i SAD, učinio dovoljno "bezbojnom" ličnošću.

(NASTAVLJA SE