Moskva prašta zločin

Piše: Danko R. Vasović
- SLUŠAJ dalje. To je bio mali stan u kući oštećenoj od bombardovanja. U izveštajima je stajalo da je on, preko svojih veza, osigurao da njegova stanodavka dobije veći stan. Uočeno je da Valdhajm obilato donosi pakete konzervi i cigareta. Kasniji izveštaji su govorili da je Valdhajm napustio tu stanodavku. Ona ga je kasnije ogovarala. Pričala je da je on nepošten čovek, da je prekršio obećanje i slično. Međutim, Valdhajm je od sovjetske Komandanture dobio potpuno namešten trosoban stan. Poslednji izveštaji su potvrđivali da je stan dr Valdhajma na poverljivom spisku u austrijskoj političkoj policiji zaveden kao stan koji je pod zaštitom sovjetskih okupacionih snaga, a hauzmajstor kuće u koju se uselio dr Valdhajm tvrdi kako od njegovog dolaska cela kuća dobija od sovjetske Komandanture specijalna sledovanja uglja i drva... Još je bilo sličnih izveštaja. Rekao sam da više nema razloga da ih prave. Znao sam da sam zakasnio za doktora Kurta Valdhajma.


To je to, detaljno i maksimalno dokumentovano, autentično svedočenje gospodina Antona Kolendića, čiji je nadimak bio Doktor, a posle Austrije bio je i šef vojne misije SFRJ u Berlinu, kada je na njega izvršen atentat od strane ustaša, 1968. godine, zbog čega mu je Senat grada Berlina, uz sve uvažavanje i brigu, uručio i poklon ček od 100.000 DM.

Nema sumnje da se svedočanstvo gospodina Kolendića i dokumenta CIA, kao dva potpuno odvojena nezavisna izvora, a koja govore o istom odnosu Valdhajm, SSSR i KGB - apsolutno slažu.

DOKUMENTI koji postoje u berlinskom Saveznom dokumentacionom centru, dakle, nemačka vojna dokumenta koja su maksimalno precizna jasno dokazuju da je Kurt Valdhajm (tad još nije bio dr K. Valdhajm!) u "Izviđačkom odeljenju 45, pod komandom majora fon Panvica prošao teški borbeni put kako preko Poljske, tako i - od prvog dana Hitlerovog napadana na SSSR - preko granice Brestlitovska do Pripjetskih močvara. I to uvek u prvim linijama - ali ne prvim borbenim linijama već: kao izviđač. "Odeljenje 45. bilo je specijalizovano za izviđanje neprijateljske pozadine"... kao i za "čišćenje pozadine od sabotera, partizana i sakrivenih neprijatelja..."

Evo tih detalja: "Izviđačko odeljenje 45, od šestog avgusta 1941. To je jedinica u kojoj je Valdhajm narednik! Reč je o napadu na kolhoz kod Buda. `Neprijatelj je imao preko 200 mrtvih, a zarobili smo više od 4.000... Naši gubici su: 2 lako ranjena!" Međutim, iz celine izveštaja se vidi da je "neprijatelj" bila grupa seljaka i seljanki - sovjetski kolhoznici i da tu u stvari nije bilo nikakve borbe, već da je ova "elitna, konjanička jedinica", u stvari, izvršila masakr, pokolj kolhoznika...

Ako nastavimo sa daljom nepristrasnom analizom dokumenata iz berlinskog Dokumentacionog centra, koja, naravno, ni na koji način ne mogu biti dovedena u sumnju, mora se priznati da i ona govore o istim stvarima kada je reč o vremenu i akcijama Valdhajmove jedinice u SSSR, kao i dokumetni CIA.

Dakle, ako su, a činjenica je da jesu, Sovjeti oprostili Kurtu Valdhajmu, nemačkom oficiru Hitlerovog Trećeg rajha, ovako krvav put po njihovoj teritoriji 1941. godine, zbog čega je bio i odlikovan lično od firera, vođe Trećeg rajha, Adolfa Hitlera, istočnom medaljom, za osvajanje Brestlitovska, a dokumenta jasno pokazuju da se radilo i o masakrima - onda ta činjenica dovoljno govori sama za sebe i u korist dokumenata CIA da je Valdhajm zaista bio čovek KGB.

U FOKUSU ovog feljtona bio je samo odnos Valdhajm - SSSR i KGB, a u svetlu dokumenata CIA do kojih sam uspeo da dođem. Predmet, dakle, nije bio za koga je sve radio nekadašnji Hitlerov oficir Abvera, generalni sekretar UN i predsednik Austrije, kao ni to ko je zapravo bio Kurt Valdhajm.

Nema sumnje da je Kurt Valdhajm spasen iz Beograda akcijom lobija na čijem je čelu bio Lazar Mojsov, u akciji u kojoj je sve konce i dirigentsku palicu držao Budimir Lončar.

Radi se o dokumentaciji koja je trebalo da bude 50 godina tajna. Nije sporno ni zašto je to učinio Budimir Lončar. On je zapravo kao šef kabineta Steve Krajačića, prvog ministra unutrašnjih poslova Hrvatske od 1944. godine, dakle šefa KGB za staru Jugoslaviju, bio jedini koji je preživeo totalnu čistku u Sekretarijatu inostranih poslova kada su 1966. godine odstranjeni, posle pada Rankovića, svi agenti obaveštajne službe i udbaši. Očito je, dakle, da je afera Kurta Valdhajma - obaveštajna afera, i zato je od vitalnog značaja da naše vlasti, makar posle 16 godina, otvore istragu Dušana Slijepčevića koja je u sefu javnog tužioca još uvek nedostupna i tajna, a vodi se pod brojem KTN 251/88. Saznaće se kako je to bilo moguće da zemlja koja je izgubila u Drugom svetskom ratu 1.700.000 ljudi stane na stranu ratnog zločinca, i ko je odgovoran za to.

(KRAJ)