Opasnost od Nemaca

Piše: Miloš Ćorović
KRENUVŠI iz hotela "Balkan" ka poslanstvu, Bajči Žilinski je bio očevidac jedne scene na Terazijama koju će dugo, dugo prepričavati kao podatak o neobičnom metnalitetu ljudi s kojima se sretao ili koje je jednostavno viđao na ulicama. Na glavnom beogradskom trgu primetio je kako kraj njega tamo taljigaju jedna seljačka kola. Na kolima seljak u starom i pocepanom seljačkom odelu traži nekog među šetačima.

U tom času iz gomile se izdvoji jedan mlad oficir besprekorno zategnute uniforme i izglancanih čizama, pritrča kolima, pomože seljaku, očiglednom svom ocu, da za trenutak siđe, da bi se koji sekudn posle toga našli u snažnom zagrljaju, ljubeći se u oba obraza. Ova scena dirnula je Žilinskog. Prijatelju koji ga je pratio rekao je.

- Vidiš ti ovo! Kad ćemo mi u Budimpešti doživeti da vidimo oficira kako nasred ulice grli seljaka, pa makar mu to bio otac ili brat? Kod nas, brajko, ni poreski činovnik neće da razgovara sa svojim seljačkim roditeljima čim mu gospoština udari u glavu...

Prvi susret Bajči-Žilinski imao je s predsednikom vlade Dragišom Cvetkovićem koji je, po svom opštem nastupu, širokom osmehu i dugom stisku i drmusanju ruke, žovijalnošću i izvesnom samouverenošću podsetio gosta na nekog sitnog posednika iz Kunšaga ili nekog drugog, tipično mađarskog ravničarskog mesta. Cvetković je znao šta gosta iz Mađarske najviše interesuje - opasnost od Nemca koja zabrinjava i Mađarsku i Jugoslaviju - ali je o tome govorio isuviše uopšteno i oprezno. Žilinski je smatrao da ne treba okolišavati, pa je počeo da govori otvoreno i direktno. Na to je, veli očevidac ovog susreta Imre Nemet, Cvetković nešto živnuo i počeo da ponavlja jednu jedinu reč: Dobro, doro, dobro...

MINISTAR inostranih poslova Cincar-Marković, mada zauzet kao domaćin svojim balkanskim kolegama, potrudio se da primi Žilinskog u pauzi konferencije. Za razliku od Cvetkovića, Cincar-Marković je ostavio utisak uglađenog, finog gospodina evropskih manira. Razgovor je tekao dosta otvoreno.

Osnovna ideja Cincar-Markovića bila je da obe zemlje, i Jugoslavija i Mađarska, ostanu neutralne prema "obema stranama" i to po "svaku cenu".

Uglednom gostu iz Mađarske pružena je prilika da se u toku same konferencije sastane i sa dvojicom najinteresantnijih ličnosti tog balkanskog susreta. Prvi je bio general Joanis Metaksas, strah i trepet Grčke, koji je tada, međutim, bio već na izmaku svojih fizičkih snaga. NJegovo zdravlje bilo je u toj meri narušeno da se lekar nalazio stalno pored njega, čak i onda dok je razgovarao sa Bajči-Žilinskim u elegantnom hotelu "Reks".

Radujem se što mogu da razgovaram s mađarskim političarom. I za vas dolaze teška vremena. Bojim se da dolaze brže nego što mislite.

Metaksas je jedva govorio. Na primedbu Bajči-Žilinskog da je upravo opasnost o kojoj je reč i pravi motiv njegove posete Jugoslaviji i nastojanja da se veze između dveju zemalja osnaže, jer "opasnost sa severa nam je zajednička", Metaksas je odgovorio:

- Vetar ne duva samo sa severa...

ODBRANA
GRČKI državnik je sigurno imao na umu opasnost koja mu se približavala s italijanske strane.

- Samo vam to poručujem: držite se što čvršće s Jugoslovenima. To je snažan narod, a i vi ste ponosni i volite slobodu. I moj narod se jedanput borio kod Termopila, a možda će se još boriti. A ni Turci nisu "mačji kašalj". Zbližimo se i branimo zajednički slobodu naših malih zemalja.
(NASTAVLJA SE)