Novosadska tragedija

JEDNA majka je slučajno ostala živa - da vidi kako joj jedan do drugog leže petorica poubijanih sinova... To je Jelena Jovandić, sa stanom u Rumenačkoj broj 36.

Bilans je ustanovljen docnije. Hiljade ljudi, među kojima nekoliko stotina staraca i dece.

Tih dana i noći Enre Bajči Žilinski odistinski je odbolovao novosadsku tragediju kao svoju ličnu i nacionalnu nesreću. Odlučio se da uputi memorandum regentu Hortiju verujući da šef države nije u sve dovoljno upućen, da se krvoproliće u Novom Sadu i okolnim mestima odigralo bez njegovog znanja.

"Podmukli su sve izračunali, isplanirali pogrom", kaže Žilinski, i pokolj naziva "neizmernom sramotom", "odvratnim klanjem" koje nema ničeg zajedničkog s mađarskim duhom. "Smatram da gospodin predsednik vlade Bardoš snosi tešku političku odgovornost", zaključuje Žilinski i moli Hortija da učini sve kako bi se krivci kaznili.

U vreme dok je pisao ovaj memorandum i ispoljavao još neki tračak nade u Hortija, Bajči Žilinski nije znao, niti je mogao da zna, da je šef države lično u toku svega što se zbivalo u zemlji i da je njegova milost prema izvršiocima zločina veća nego saosećanje za žrtve ili strah po ugled domovine.

MEMORANDUM koji je uputio regentu Hortiju nije bio objavljen ali uvek budna misao i savest Bajči Žilinskog neprekidno delovala i ispoljavala se mnogobrojnim intervencijama u parlamentu i mimo njega, ali ne samo Horti, već i drugi uticajni ljudi oko njega, nisu želeli da se istina o pokolju u Bačkoj jasno oglasi. Već je rečeno da je u toku novosadske tragedije Žilinski uputio pismo premijeru Bardošiju da bi kasnije 15. juna 1942. inicirao debatu u parlamentu svojom interpelacijom kojom je zahtevao da se istina o Novom Sadu saopšti javnosti. Sledeći korak na putu traganja za istinom Bajči Žilinski učinio je ponovo u parlamentu 2. decembra, ali ovog puta mnogo dramatičnije, u naelektrisanoj atmosferi pred poslanicima, koji nisu bili voljni da slušaju govor što baca mračnu senku na poredak i u kojem Žilinski kao podnosilac interpelacije energično traži da se krivci iz Novog Sada energično kazne i da se narodu predoče svi podaci.

Bajči Žilinski postavlja pitanje predsedniku vlade: "Da li ste spremni da u interesu Mađarske najhitnije kaznite krivce? Da li je cenjeni predsednik vlade spreman da se pobrine za to da članovi porodica nevino stradalih dobiju što pre moralnu i materijalnu odštetu i to u tako velikodušnoj formi koja će odgovarati evropskom rangu i dostojanstvu mađarske nacije?"

(NASTAVLJA SE)