Prespavao robiju

Piše: Jordan Antonić
DUŠAN Stojadinović, zvani Dule Poštarica, bio je neprikosnoveni "kralj" obrenovačkih kriminalaca. Pod njegovom rukom bili su i obrenovački Romi, koji su se ranije u kršenje zakona upuštali uvek i isključivo samostalno.

Za Duleta Poštaricu se u Obrenovcu govorilo da se nijedna krađa ili nelegalna trgovina nije mogla dogoditi bez njegovog znanja i odobrenja. Nikada ništa nedozvoljeno ili ukradeno nije pronađeno kod njega. To je frustriralo policiju, a njega još više uzdizalo u polusvetu. Tako je bilo sve do 1989, kada je njegov šurak Darko, ništa ne sumnjajući, prodao nekom nepoznatom tipu, u beogradskom hotelu "Moskva", pet grama heroina.

Nepoznati je probao "robu" i naručio još 20 grama. Zakazali su da se već istog dana predveče nađu na Adi ciganliji. Darko je otišao kod Duleta, ispričao mu sve o "ovci koja hoće vruću robu", pa su zajedno krenuli na Adu da isporuče narudžbinu. Tamo ih je, međutim, sačekala čitava četa policajaca i obojicu uhapsila. Onaj naručilac iz "Moskve" bio je policijski inspektor u civilu.

Policija je u nekoj šupi za ugalj u Ubu, iza Obrenovca, otkrila njegovo skrovište za narkotike i zaplenila veću količinu svakovrsnih opijata. Dule je zadržan u CZ.

Dule je robiju teško podnosio. Povukao se u sebe i počeo grčevitu borbu sa vlastitom zavisnošću od narkotika. Izvesnu "zgodu" za njega predstavljala je činjenica da je još odranije bio u prijateljskim odnosima sa jednim komandirom iz CK koji mu je, kao "terapiju za skidanje s kokaina", preko specijalne veze uredno donosio nekakve neobične sivkaste "toblerone - štanglice". Uzimao je po jednu dnevno i ceo dan spavao.

Budio se samo povremeno, i to u bunilu, govoreći panično i nepovezano o "Četvrtom odeljenju", Kirbiju, Goci i Vesiću. Četvrto odeljenje je, inače, bio poseban sektor Gradskog SUP koji se bavio narkoticima, a Kirbi, Goca i Vesić su inspektori koji su, zbog svoje nepotkupljivosti, bili strah i trepet za sve narkomane i njihove snabdevače u Beogradu.

Istraga je trajala dosta dugo. Poštarici je, posle bezmalo godinu dana, ukinut pritvor i putšen je da se brani sa slobode. Sve vreme provedeno u CZ on je praktično prespavao. U šetnju je izlazio vrlo retko, tek jednom nedeljno. Čak i tada nije mogao sam da hoda, već su mu drugi pomagali.

Za sve te usluge Dule se svojim sobnim kolegama oduživao pozamašnim "honorarima", odnosno kupovinom svih potrepština u zatvorskoj kantini.

PARANOJA
VEĆ drugog dana po izlasku iz pritvora "proslavljajući slobodu", Dule se neumereno častio viskijem i kokainom. Zaseo je u kafić šuraka Darka, pored sebe posadio kesu sa 300 g kokaina, a repetiranim "uzijem" oterao sve koji su pokušavali da provire untura. Bila ga je obuzela užasna paranoja, sa svih strana priviđali su mu se inspektori Četvrtog odeljenja. U jednom trenutku histerično je počeo da viče. "Goca, evo je opet Goca, opet će me uhapsiti", potom je potrčao prema prozoru kroz koji je sa sprata skočio na ulicu. Nijednog inspektora nije bilo nigde u blizini.

Pri tom skoku sa visine od četiri-pet metara, zadobio je nekoliko desetina preloma obe noge. Posle ukazane prve pomoći nije hteo da ostane na lečenju. Pri povratku kući u džipu ponovo dobija napade paranoje. Radi smirenja guta oko 20 grama kokaina. Odmah pada u duboku komu i nekoliko sati docnije - umire.

(NASTAVLJA SE)