Rođeni vođa

Piše: Jordan Antonić
KRISTIJAN Golubović je pripadnik mlađe garde beogradskih kriminalaca. Smatra se najžešćim sledbenikom LJube Zemunca. LJuba mu je, kako je sam voleo da naglašava, bio i ostao jedini idol.

U Centralni zatvor najpre je dospeo kao maloletnik, 1984. godine, zbog ranjavanja policajca pozornika, koji je pokušao da ga spreči u reketiranju lokalnih piljarnica. Pobegao je i sakrio se kod prijatelja, gde ga je ipak "namirisala" policijska potera. Policajci su onda provalili u stan u prizemlju, ali Kristijan je preko terase pobegao u park. Pripucali su na njega, a on je na tridesetak metara od njih stao i prkosio im, šetajući levo-desno, ne želeći da dalje beži. Tada je nastala legenda o tome da ga "neće metak".

Ovoj poteri je, ipak, umakao, ali su ga ti isti policajci uhapsili već nekoliko dana kasnije u stanu roditelja.

Odmah po dolasku na maloletničko odeljenje, videlo se da je Kristijan rođeni vođa. S lakoćom je uspostavljao kontrolu nad drugima.

Ubrzo posle izlaska, organizovao je svoju grupu pod čijim okriljem su bili Pirke, Aca Marinčić, Ramke i Andrija. Sa njima je činio razna sitnija krivična dela, uglavnom krađe motora kojima su se neko vreme vozili, a onda ih ostavljali negde u gradu. Godine 1985. njih četvorica su ukradenim motorima došli do hotela "Mažestik" i to u času kada je bio pun osvedočenih i poznatih kriminalaca.

Kristijan je utrčao unutra i, iz čista mira, iz krateža ispalio dva patrona u plafon. NJegovi kompanjoni držali su pištolje u rukama. U prepunom hotelskom restoranu nastala je opšta panika. Svi su po njegovom naređenju polegali na pod. Kristijan im se samo predstavio, tek da ga zapamte, a onda su munjevito odjurili, onako kako su i došli.

PRIČALO se, zatim, da je Kristijan uhapšen u Nemačkoj u pokušaju pljačke kockarnice, i osuđen na tri godine robije. Po isteku kazne, zbog raspisane poternice u Jugoslaviji, 1993. godine isporučen je našim vlastima. Prilikom "dočeka", palo je u oči da je u Nemačku otišao izrazito mršav, a otuda se vratio bukvalno kao džin: ogroman i nabildovan.

Stražari u CZ podozirovo su zagledali ko je taj mišićavi gorostas. Prepoznali su ga po karakterističnom deformisanom nosu. Komandir Joca se pozdravio s njim, i pitao ga da li može da uradi sto sklekova, kad je već tako mišićav. Kristijan se bacio na pod i za dva minuta uradio stotinu sklekova. Potom je tražio da im ovaj uključi ventilaciju u sobi, radi malo svežeg vazduha.

ŽABAC UPLAŠEN
VEĆ petnaestak minuta kasnije, po vratima njihove sobe odjeknula je lupnjava. Komandir Joca je otvorio, a pred vratima ga je sačekao Dragna Vujačić Žabac, kum tada već pokojnog Giške, pokazujući šaku punu svojih zuba. Tražio je da ga odvede lekaru. Usput je ispričao da ga, navodno, nije napao Kristijan, već Aleksandar Perin Kinez i "još neki koje nije video, jer im je bio okrenut leđima". Molio je komandira da nikome ne kaže da je bilo koga pominjao, da ne bi ispalo da je cinkaroš. Bilo je očigledno da se Žabac plašio da prijavi Kristijana.
(NASTAVLJA SE)