Krateži i zolje

Piše: Jordan Antonić
IAKO se govorilo da je Sredoje Šljukić Šljuka jedan od najvećih reketaša i otimača u Beogradu, iza zatvorskih rešetaka boravio je samo dva puta. I oba puta, vrlo kratko. Upravo zbog toga je i vladalo uverenje da je on jedan od kriminalaca bliskih saradnika DB. U čaršijskim pričama govorilo se da ga štiti jedan visoki Miloševićev funkcioner, zbog sentimentalne veze sa njegovom majkom.

Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga što je tadašnjeg šefa svog "zvezdarskog klana" Kačara "kratežom" upucao u noge. NJih dvojica su otišli u Bulevar kralja Aleksandra da pokupe "pazar" u radnjama koje su reketirali. Zbog neke sitne čarke, Šljuka je potegao "kratež", koji je krio ispod jakne (a nosili su ga radi "ubeđivanja" neposlušnh vlasnika radnji), i otpozadi pucao Kačaru u noge. NJemu je zbog toga amputirana jedna noga do kolena. Ostao je težak invalid, i ljuti protivnik Sredoja Šljukića.

U CZ Šljuka je, zbog ovog dela, proveo nepunih mesec dana. Većina njegovih tadašnjih sobnih kolega bila je iznenađena njegovom galantnošću u kupovanju svakojakih namirnica u zatvorskoj kantini, s obzirom na to da je u gradu važio za velikog ciciju. Ipak, većini je bilo jasno da je ovde reč samo o Šljukinom lukavstvu, i da tom galantnošću zapravo kupuje vlastitu sigurnost, a donekle i poslušnost "saplemenika" iza zatvorskh rešetaka. On je inače bio veoma plašljiv čovek, a posle pucanja u svog dojučerašnjeg šefa, bukvalno je postao paranoičan.

ZA Šljukinu ozbiljnu zabrinutost stvarno su postojali razlozi. Kačar je, posle skoro dvogodišnjeg oporavka, sa štakama pod rukama i "zoljom" na ramenu, krenuo da mu se sveti. Nekoliko puta mu je pravio sačekuše. Jednom je "zoljom" pucao na diskoteku "Taš" koju je ovaj tek bio zakupio. Drugi put ga je na Zvezdari, takođe sa "zoljom" na ramenu, prsreo, dok se vozio svojim "poršeom", ali je Šljuka iskočio iz auta i pobegao kroz zvezdarsku šumu.

Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da Šljuka uspe da or ganizuje efikasnu likvidaciju svog progonitelja. Kačaru su u kuću upali "Šljukini momci", pritisli ga jastukom preko glave i ispraznili čitav šaržer iz pištolja sa prigušivačem. Nastupio je, zatim, period kratkog olakšanja za Šljuku. Ipak, ubrzo su se na njega ostrvili "neki novi klinci iz komšiluka": Mali Bane i Nemanja Ristić su u teretani kod Adžima pucali na njega iz dva pištolja. Spasio ga je dvostruki pancir.

Šljuka je po drugi put priveden u CZ 1993. godine, zbog reketiranja i otimanja automobila. Ni ovog puta nije ostao u pritvoru duže od mesec dana. Nije pokazivao nimalo zabrinutosti, jer je očigledno znao da će se moćni prijatelj i "služba" potruditi da se brzo nađe na slobodi. Tako je i bilo. U pritvoru nije ni imao priliku da se nečim iskaže, došao pa otišao.

ZEMUNSKI ODSTREL
SVOJU kriminalnu biografiju ispisivao je raznim delima sve do 2002. godine. Presuđeno mu je na Novom Beogradu, kod Centra "Sava", kada se ispred njegovog "audija A8" isprečio sivi "audi", iz kojeg ga je zasula kiša metaka. Preminuo je na putu do bolnice.

U izveštaju sa uviđaja, u rubrici "izvršioci", upisana su NN lica. Javna je tajna bila da je taj sivi "audi" pripadao "zemunskom klanu".
(NASTAVLJA SE)