Kandidat za kuma

MEĐU "neposlušnima" posebno su se izdvajali Kristijan Golubović, Knele, braća Branković, Ćenta, Jusa, Šljuka i Kec. Pričalo se da su mu nekoliko puta pripremali "sačekuše" u kojima je trebalo da bude likvidiran, ali nije im se dalo. Navodno je Vuković uvek uspevao da unapred namiriše opasnost. Neki su govorili da je svuda imao svoje "uši", pa je unapred saznavao za pripremu likvidacije.

Ni sam Goran nije sedeo skrštenih ruku. Počeo je da stvara svoju "vojsku". Okupio je 25, kako je govorio, svojih "vernih vojnika". Među njima su bili: Mirza, Simenda, Žuća, Piroman, Voja Amerikanac, Krsta, Konta, Kačavenda, Skole, Jakša, Peca, Kiza, Šanin, Dadilja, Boki, Romeo Savić i još dosta drugih. Iz nekadašnjeg "zemunskog klana" pridružio mu se jedino Slobodan Momčilović Tadija, za kojeg se govorilo da je "kralj droge".

Paradoksalna je činjenica da se Goran vratio u Beograd sa ambicijom da ujedini i sebi potčini sve kriminalce, a zapravo je razbuktao čitav niz međuklanovskih obračuna i podela. Jedan od najsurovijih sukoba dogodio se kada su Goranovi "vojnici" Piroman i Žuća, dobili zadatak da "kazne" Dragana Ugarkovića Ugara iz "zemunske ekipe", inače bivšeg legionara, pa su mu, u toj akciji, mecima "probušili 12 zglobova". Mnoge je time zaplašio, ali ništa veliko nije postigao. A dugovi su za vraćanje!

UPOREDO s tim i takvim nametanjem, sasvim otvoreno je nastojao da uspostavi neposrednije kontakte sa ljudima iz sveta politike. Kao dosledan Giškin sledbenik, postaje donator jedne od tadašnjih najvećih opozicionih partija. Verovao je da time kupuje "leđa", kad su u pitanju red i zakon.

Krajem 1994. godine, taman kada je pomislio da je uspeo da "složi skoro sve kockice", izrešetan je u centru Beograda. Nedaleko od mesta gde je desetak godina ranije i započeo svoju krimi-karijeru. Nepoznati ubica u njega je ispalio desetine hitaca iz automatskog oružja.

Tada nije nađeno dovoljno dokaza koji bi potkrepili neke od priča njegovih prijatelja da nije stradao zbog kriminala, već da ga je ubila politika! Kasnije, to više nikome i nije bilo važno. I, kažu, nije ga stigla osveta zbog ubistva LJube Zemunca, već neki noviji računi.

GIŠKINE TUČE



REŠETKE Centralnog zatvora zalupile su se za Đorđem Božovićem Giškom 1982. godine, posle tromesečnog bekstva i potere za njim zbog razbojništva i tuče u najstrožem centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. On je tada, zajedno sa Goranom Vukovićem Majmunom, naneo teške telesne povrede jednom mladiću koji ih je, slučajno, u prolazu, okrznuo laktom.

Iako prvi put u Ce-zeu Giška je već bio poznat u beogradskom podzemlju, jer je pripadao najužem krugu prijatelja Vladimira Marjanovića Mečke, višestrukog prestupnika sa Karaburme. Prethodno je nebrojeno puta privođen u policiju. Već je imao debeli dosije, uglavnom zbog tuča.

(NASTAVLJA SE)