Osvete sustižu

Piše: Jordan Antonić

ZBOG nekog ne preterano teškog krivičnog dela, Giška je zatvoren u Nemačkoj. Strepeći da ga Nemci ne izruče Italijanima, Giška angažuje prijatelje u Beogradu i Novom Sadu da prikupe 50.000 nemačkih maraka za plaćanje kaucije za puštanje iz nemačkog zatvora. Čuvši to, Šulc je nastojao da onemogući prikupljanje novca. Giški se zato, kao jedino rešenje, nametnulo uklanjanje Šulca. Angažovao je, kako o tome kazuju upućeni u njegovu biografiju, svoje profi-prijatelje Borisa Petkova i Bojana Petrovića, kao i dvojicu, kako se tada smatralo, anonimusa u svetu kriminala - taksiste Dragana Popovića Dadilju i Milovana Vujisića Vuju. NJih četvorica okupili su se u kafiću "Roki" na Čuburi i skovali plan, u koji su uključili i nikad identifikovanog Papu - poverljivog Šulcovog čoveka. Taj Papa je, prema dogovoru, otišao na Konjarnik kod Šulca i pozvao ga da izađe pred zgradu, navodno radi nekakvog dogovora. U "sačekuši" su, na gotovs, bila prethodna četvorica. Čim se Šulc pojavio, grunuli su po njemu. Veštak sa autopsije je kasnije pred sudom izjavio da su iz Šulca izvadili oko tri kilograma olova.



CELU godinu posle ubistva Ranka Rubežića, u kojem je neposredno učestvovao, u Mađarskoj je sredinom 1985. godine uhapšen Bojan Petrović. Imao je tada 23 godine.

Vuja i Dadilja su bili uhapšeni odmah posle ubistva, jer su se sami prijavili. Ubrzo su i osuđeni na po 15 godina zatvora. Bugarin i Bojan su, međutim, bili u bekstvu. Navodno, mesecima nisu bili dostupni policiji, pa je, pretpostavljalo se, uz nekakve političko-policijske mućke i nagodbe, umesto da im bude suđeno u odsustvu, postupak protiv njih izdvojen i odložen za kasnije. Bojanov otac je, u to vreme bio visoki funkcioner u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i diplomata u Švedskoj.

Pretpostavke o tome da je sve sređeno iza zatvorenih vrata, pojačava i činjenica da je, samo u razmaku od nekoliko dana, u Čehoslovačkoj uhapšen i njegov kompanjon u Rubežićevom ubistvu - Boris Petkov. A sumnje da tu nisu sasvim čista posla, potkrepila je i potonja presuda ovoj dvojici, koji su, iako glavni organizatori i izvršioci ubistva, osuđeni na po pet godina, a njihovi pomagači u istoj raboti Vuja i Dadilja, ranije su dobili po 15 godina robije.

Bojanu je to bilo prvo zatvaranje u Jugoslaviji, iako je već imao zavidnu reputaciju u kriminalnim krugovima zbog niza pljački, u kojima je učestvovao u zapadnoevropskim zemljama, naročito u Švedskoj. Čak se često hvalio da je u nekoliko navrata uspevao i da pobegne iz tamošnjih zatora. Već tada, jedan od njegovih najboljih prijatelja bio je Đorđe Božović Giška.

Odmah po dolasku u Ce-ze, Bojan se ponašao izrazito nadmeno, sa prezrenjem prema stražarima i ostalim pritvorenicima. Čim je prošao uobičajeni postupak smeštaja u samici, vrlo brzo je prebačen u grupnu sobu. Samo nekoliko dana kasnije, zbog nekog banalnog razloga, u toj grupnoj sobi besomučno je isprebijao jednog od svojih cimera.

(NASTAVLJA SE)