Kriv sam, udri još

Piše: Jordan Antonić

DŽAMBA se 1981. godine ponovo obreo u CZ. Tada je, po poternici, deportovan iz Austrije i isporučen na surčinskom aerodromu. Prošlo je nekoliko godina od njegovog prethodnog boravka, i videlo se da se DŽamba za to vreme mnogo promenio. Na vratima CZ pojavio se crn kao gavran. U crnom sakou, crnim pantalonama, "zvoncarama", crnom prsluku, crnoj košulji, dugom crnom kožnom mantilu, crnim cipelama sa štiklom i sa crnom dugom kosom do polovine leđa. Izgledao je kao smrt. Usledilo je šišanje do glave i prelaženje na već poznat mu režim. To je vreme kada je u Centralnom zatvoru upravo bila u toku smena generacija među stražarima. Većina prethodnih je otišla u penziju, a došli su novi. To je značilo i dosta drugačiji tretman pritvorenika, jer novi, školovani stražari imali su drugačiji pristup od prethodnih, polupismenih ili čak nepismenih bivših partizana.

DŽamba je sada čak postao miljenik većine tih novih komandira. To je uslovilo i njegovo znatno drugačije ponašanje od prethodnog. Ipak, nešto docnije, dogodio se jedan krupan incident, kada je bio odveden na lekarski pregled u ambulantu. Naime, medicinskoj sestri je u džep krišom spustio ceduljicu sa nekakvom porukom. To je primetio komandir koji ga je pratio, pa je krenuo da zavuče ruku u džep neoprezne medicinske sestre i da uzme ceduljicu. DŽamba ga je preduhitrio, ščepao ga za ruku, izvukao hitro ceduljicu iz džepa zbunjene medicinske sestre, i progutao je. Zbog toga je istog časa dobio batine, najpre od tog komandira, a potom je odveden u centralni hodnik, gde se okupilo još nekoliko njegovih kolega koji su ga palicama isprebijali do besvesti. Kada je pao na pod, jedan komandir ga je uhvatio za uši i nastavio da mu glavu mlati o beton. Krv se razlivala svuda okolo. Prestao je sa udaranjem tek kada je DŽambino telo skroz omlitavelo. Misleći da je u nesvesti, komandiri su se odmakli od njega, ali on je iznenada skočio na noge, stao mirno, i sav obliven krvlju povikao: "Komandire, kriv sam, udri još!" Svi su bili šokirani tim prizorom. Nisu ga više tukli, već su ga odveli u sobu.

DOCNIJE je prebačen u Padinsku Skelu na izdržavanje kazne. Ali, ne zadugo. Eto DŽambe ponovo u CZ zbog prvog oružanog okršaja u Beogradu izemđu dve zaraćene bande.

U beogradskom restoranu "Topčiderska noć" izbila je svađa između njega, kao šefa obezbeđenja restorana, i Milana Gulana i izvesnog Asima iz "voždovačkog klana". Gulan i Asim su nekoliko sati kasnije napravili sačekušu za DŽambu. Bilo je pucnjave, ali ne i žrtava. Tokom tog boravka u CZ, nije izazivao nikakve incidente.

Pucnjava kod "Topčiderske noći" ga je dodatno uvrstila među najopasnije beogradske gangstere, što ga je nekoliko godina docnije i koštalo glave. U Jusinoj kockarnici u "Beograđanki", pucao je u portret još glasovitijeg od sebe - Željka Ražnatovića Arkana, obučenog u oficirsku uniformu. Neko je o tome odmah izvestio "tamo gde treba", pa su već posle petnaestak minuta u kockarnicu upali momci iz Arkanove ekipe: Vuksan, Gojak, Šuca i još nekolicina drugih. Ščepali su DŽambu, kundacima mu smrskali glavu, i mrtvog ga odneli u nepoznatom pravcu. Kasnije se govorilo da je, zapravo, odvezen u Erdut i zabetoniran u temelje neke Pejine benzinske pumpe.

(NASTAVLJA SE)