Sobčak video lidera

Piše: Roj Medvedev
ANATOLIJ Aleksandrovič Sobčak je bio prvi veliki ruski političar koji je skrenuo pažnju na Vladimira Putina i sa kojim je Putin bez ikakvih nesuglasica radio više od šest godina u korist njih obojice i u opštu korist. Od poznatih ruskih političara Sobčak je bio jedini kojeg je Putin kasnije nazivao svojim učiteljem.

Anatolij Sobčak je počeo da radi kao predavač na Lenjingradskom državnom univerzitetu 1973. godine. U to vreme 36-godišnji docent, stručnjak za privredno pravo, malo je pažnje obraćao na politiku. Dvadesetogodišnji Vladimir Putin je tada bio student treće godine Pravnog fakulteta Lenjingradskog državnog univerziteta. Odlazio je na Sobčakova predavanja, ali tada se nisu poznavali.

Tri godine kasnije, Putin je već radio i bio na obuci u sastavu KGB SSSR za posao obaveštajca, a to, kao što je poznato, nije samo profesija, već način života. Anatolij Sobčak je nastavio da se usavršava kao pravnik, postao je doktor nauka i profesor. Ali, sve se promenilo krajem osamdesetih godina.

ULAZAK Sobčaka u visoku politiku bio je iznenadan i neočekivan. U to vreme pedesetogodišnji profesor i šef katedre za privredno pravo je tek početkom 1988. rešio da pristupi KPSS kako bi pomogao "perestrojki".

Kada je Lenjingradski univerzitet dobio pravo da predloži svog kandidata na izborima za narodne deputate SSSR, na konferenciji na Lenjingradskom državnom univerzitetu pojavilo se osam kandidata, a Sobčak je bio najmanje poznat ljudima koji su se tu okupili. Ali, on je sve iznenadio upečatljivošću svojih govora i jasnoćom svoga predizbornog programa. Sobčak je na sva pitanja iz sale odgovarao strogo, mirno i bez nedorečenosti koje drugi, poznatiji kandidati nisu uspeli da izbegnu. Od 400 delegata na univerzitetskoj konferenciji, njih 300 je svoj glas dalo Sobčaku, i on je ubedljivo odnevo pobedu i u drugim etapama te neobične izborne kampanje, koja se odvijala u Vasileostrovskoj izbornoj jedinici broj 47 u Lenjingradu.

Prvi kongres narodnih deputata SSSR koji je otvoren 25. maja 1989. postao je neobična, nepredvidljiva i zanimljiva politička predstava i Sobčak se tu pokazao kao jedna od vodećih zvezda. Već prvi kratki govori Sobčaka na pripremnim predkongresnim sednicama i savetovanjima, o kojima publika nije znala ništa, skrenuli su na njega pažnju narodnih deputata, kao i rukovodstva KPSS. A govori na samom kongresu potvrdili su njegovu reputaciju iskusnog, kompetentnog, nezavisnog i beskompromisnog oratora.

PO dobijanju mandata deputata Gradskog sovjeta, 23. maja 1990. Sobčak je bio izabran za predsednika Lenjingradskog saveta. Toplo ga je podržavala lenjingradska inteligencija, u njega je imao poverenja veći deo građana Lenjingrada, ali on nije imao nikakav "tim" i nije mogao da nađe zajednički jezik ni sa ljudima iz sopstvenog okruženja.

Sobčak je izneo nekoliko atraktivnih ideja da se u Lenjingradu formira "posebna ekonomska zona", da se grad pretvori u svetski trgovinski centar i u centar međunarodnog turizma. Od poluzatvorenog i poluprovincijalnog grada, Lenjingrad ponovo treba da postane Sankt Peterburg i "prozor u Evropu". Ta ideja je loše prošla u gradu u kojem je počeo pad industrijske proizvodnje, sve lošije je radio gradski saobraćaj i počele su nestašice najneophodnijih prehrambenih proizvoda.

U nizu poslova i susreta koji su Sobčaku omogućili, da ako već ne može da prelomi situaciju u gradu, ono bar da je održi pod kontrolom, bio je i susret sa Vladimirom Putinom, 38-godišnjim pukovnikom KGB, koji se nedavno ratio iz nemačkog grada Drezdena na mesto rektora Lenjingradskog univerziteta za međunarodne odnose. Takve su dužnosti u SSSR po pravilu vršili čekisti koji su bili u "aktivnoj rezervi". Oni su radili i za univerzitet i za svoj resor.

POSTOJALE su različite verzije priče o prvom susretu Sobčaka i Putina. Već 1990. godine u krugu petrogradskih demokrata postojala je pretpostavka da su demokrati Sobčaku namerno podmetnuli čoveka "iz službi". Sam Sobčak je odlučno demantovao tu legendu. "Presudite sami", rekao je u jednom od svojih poslednjih intervjua, "kako su mogli da mi ga namerno podmetnu, ako sam ja Putina pronašao, pozvao, kada sam ga poznavao i ranije. Odlično sam ga se sećao kao studenta, radio je kod nas na katedri. Zašto je on postao moj pomoćnik? Sasvim slučajno sam ga sreo `90. godine u hodniku na univerzitetu, prepoznao sam ga, pozdravili smo se, svašta sam ga pitao. Saznao sam da je dugo bio službeno u Nemačkoj i da je sada pomoćnik rektora za međunarodna pitanja. Bio je jako dobar student, iako ima jednu osobinu - da se ne izdvaja. U tom smislu on je čovek koji nije tašt, nije vlastoljubiv. Ali, ima karakter lidera."

Vladimir Putin je susret sa Sobčakom opisao malo drugačije: "Jedan od mojih kolega sa pravnog fakutleta me je zamolio da pomognem Anatoliju Sobčaku koji je u to vreme postao predsednik Lensovjeta. On mi je jednostavno rekao da Sobčak nema tim, da su oko njega nekakvi sitni lupeži i pitao me da li mogu da mu pomognem. `Na koji način`?, interesovalo me je.

`Pređi sa univerziteta da radiš kod njega.`

`Znaš, treba razmisliti. Ja sam ipak saradnik KGB. A on to ne zna. Mogao bih da ga kompromitujem.`

`Porazgovaraj sa njim`, posavetovao me je prijatelj."

PODRŠKA RUSIJE
OVIH dana u izdanju beogradske "Prosvete" izlazi iz štampe najnovija knjiga poznatog ruskog spisatelja Roja Medvedeva "Vladimir Putin - četiri godine u Kremlju".

U predgovoru ove knjige Medvedev ističe da je pojava Putina na vrhu vlasti u Rusiji bila neočekivana, ali i da ga je pratila nezapamćena podrška građana Rusije, i da "sve više postajemo svesni da je upravo takvog lidera zahtevalo vreme i tok događaja u Rusiji".
Roj Medvedev je jedan od najistaknutijih intelektualaca Rusije druge polovine 20. i početka 21. veka. Objavio je četrdesetak knjiga i više od 300 istorijsko-filozofskih članaka.
U narednih 12 dana "Novosti" će objaviti neke od najzanimljivijih delova knjige Roja Medvedeva, koji će u drugoj polovini oktobra biti jedan od najznačajnijih gostiju Međunarodnog sajma knjige u Beogradu.

(NASTAVLJA SE)