Uzor - Petar Veliki

Piše: Roj Medvedev
LENJINGRADSKA vlada je preseljena u veliku zgradu Smoljnog, prema kojoj su u gradu navikli da se odnose kao prema centru vlasti. Anatolij Sobčak je tu zauzeo veliki kabinet na drugom spratu, a Vladimir Putin je radio u jednom od kabineta u prizemlju. Portreti Lenjina i Kirova (komunističkih vođa) skinuti su još ranije iz svih kabineta u Smoljnom i na pitanje upravnika zgrade o novom portretu, Putin je odgovorio da bi u svom kabinetu želeo da vidi portret Petra Prvog Velikog. Želja mu je bila ispunjena.

Sobčak nije bio ekonomista, nije znao ekonomiju i nije voleo da se bavi privredom. Ali, Lenjingrad nije ni u sovjetsko vreme bio bez materijalnih problema. Milion i po penzionera, na čije je prinadležnosti odlazilo 40 odsto gradskog budžeta. Stambeni fond je bio dotrajao, oko 50 odsto stanovnika tiskao se u komunalnim stanovima i zgradama bez lifta. Skoro milion radnika, inženjera i naučnika u Lenjingradu radilo je u vojnoj industriji koja je još u vreme Gorbačova doživljavala pad.

U TAKVIM uslovima, Sobčak je sve više i više nadležnosti davao Putinu. Veliki obim ovlašćenja je u peterburškoj gradskoj vladi imao i Vladimir Jakovljev. On je već 1993. godine bio postavljen za prvog zamenika gradonačelnika. Uskoro je isti rang dobio i Aleksej Kudrin. Ipak, u kuloarima vlasti mnogo ljudi je znalo i razumelo da je drugi čovek realno u gradu upravo Putin. Ali, on tada, kako su govorili, "nije bio vidljiv". NJegove se fotografije nisu pojavljivale u novinama. U saopštenjima o raznim susretima i pregovorima koji su se dešavali u Sankt Peterburgu skoro uvek se pominjalo ime Putina, ali bez ikakvih detalja. Zbog toga su neki novinari o njemu govorili kao o "čoveku koji priprema informacije".

Bilo je očigledno da je Putin uticajna ličnost. Ali, nikome nije bilo jasno u čemu je osnova tog uticaja. Većina, čak i među značajnijim činovnicima u samoj gradskoj vladi, nije mogla da prepozna ličnu bliskost Sobčaka i Putina jer su njih dvojica kontaktirali najviše u vreme putovanja u inostranstvo, kada su ostajali sami.

Kada je Sobčak putovao iz Sankt Peterburga (a van grada je provodio do sto dana godišnje), mogao je mirno da ostavi Putina da ga zamenjuje. "Putin je uspeo da postane nezamenljiv", "To je čovek apsolutno demokratske orijentacije", "Sa tim čovekom se može ići u izvidnicu", "Putin nije od onih koji zatežu i narušavaju zakonitost" - ocene su koje je u različito vreme davao Sobčak u vezi sa radom svog prvog zamenika. I još: "Putin je pažljiv čovek, ali je efikasan, i tamo gde sam ja želeo da radim na silu, Vladimir Putin je postigao uspeh drugim i produktivnijim metodama."
A U SVOM poslednjem intervjuu, svega nekoliko dana pre iznenadne smrti, Anatolij Sobčak je rekao: "Putin se pokazao kao istinski demokrata, pobornik tržišne privrede, a u isto vreme i kao državnik, odlučan i hrabar. On je radio besprekorno. Bavio se ekonomskim vezama sa inostranstvom, a zatim, kada je postao moj prvi zamenik, u čitavom spektru pitanja gradske privrede, i zamenjivao me je kada sam išao na službene puteve. Prisetimo se, ko je prvi u Rusiji formirao mešovita preduzeća? Peterburg. Od 1990. do 1995. godine kod nas je u gradu bilo oko šest hiljada mešovitih preduzeća. To je više od polovine ukupnog broja u Rusiji. I baš je Putin stvorio asocijaciju rukovodilaca zajedničklih preduzeća koja je pomagala gradskim vlastima da održe uslove koji su dobri za biznis. Koliko smo samo tada izgradili! `OTIS Sankt Peterburg` - prvu rusko-američku fabriku za proizvodnju liftova; poznatu pivaru `Baltika` pomoću švedskog kredita; industriju kablova `Neva`, `Žilet`, zajedničko preduzeće sa Finskom, `Koka-kolu`, `Prokter end Gembl`... Kod nas su se otvorile prve strane banke u Rusiji - ne ekspoziture, niti filijale, već samostalne sestrinske banke sa stopostotnim stranim kapitalom... Prvi smo u državi počeli sa prodajom zemljišta za izgradnju preduzeća, kao i besplatnu privatizaciju stanova."

TADA su svi učili, nije bilo poznavalaca tržišne privrede ni u Moskvi, ni u Peterburgu. Putinov tim je bio jedan od najuspešnijih u tom učenju, a sam V. Putin je pokazao da ume jako dobro da uči. Proučavao je, onoliko koliko je za to bilo mogućnosti, razume se, i teoretske probleme ekonomije. Zajedničkim problemima ekonomije i prava je bio posvećen još njegov diplomski rad. Magistarski rad koji je odbranio 1996. godine nosio je naziv: "Strateško planiranje korišćenja baze minerala i sirovina u regionalnoj proizvodnji u uslovima formiranja tržišnih odnosa."

Kroz nekoliko godina, objašnjavajući svoje uspehe koji su za mnoge bili neočekivani, na mestu predsednika, Putin je govorio:

"Ne zaboravite da sam ja u gradu izvršavao obaveze prvog zamenika gradonačelnika i predsednika komisije koja je faktički bila vlada petomilionskog grada i da sam na toj funkciji bio skoro pet godina. A višegodišnje upravljanje gradom je, u stvari, veoma rutinski i ne mnogo primetni rad, ali on ima principijelni značaj. Tih pet godina su mi dale više nego rad u administrativnim strukturama u Moskvi. Ja i nisam bio prvo lice u gradu, ali moram da kažem pošteno: sfera mojih obaveza bila je veoma široka. Osim toga, tesno sam sarađivao sa svim organima bezbednosti. Zato ja to sve znam iznutra, kako treba. I to je najveće moguće iskustvo. Uz to smo mnogo radili od ujutro do kasno u noć. A radom se opet dolazi do iskustva, do sticanja znanja. Osim toga, uspostavio sam zanimljive kontakte, međunarodne veze na najvišem nivou. To je prosto jako životno i interesantno, to je ono što razvija."

Vladimir Putin je marta 1997. postavljen za načelnika Kontrolne uprave administracije predsednika Ruske Federacije. Krajem 1998,. Putin je postao direktor Federalne službe bezbednosti i sekretar Saveta bezbednosti Rusije, a na funkciju premijera Rusije došao je u avgustu 1999 godine. Tada su svi o njemu pisali i govorili kao o prefesionalnom čekisti. O tome šta je i koliko radio u gradskoj vladi Sankt Peterburga malo se znalo.

(NASTAVLJA SE)